Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

UREDBA O FISKALNIM POGODNOSTIMA I DIREKTNIM DAVANJIMA PRIVREDNIM SUBJEKTIMA U PRIVATNOM SEKTORU I NOVČANOJ POMOĆI GRAĐANIMA U CILJU UBLAŽAVANJA EKONOMSKIH POSLEDICA NASTALIH USLED BOLESTI COVID-19: Obaveštenje u vezi primene Uredbe


Vlada Republike Srbije, uz supotpis Predsednika Republike Srbije, donela je Uredbu o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima u privatnom sektoru i novčanoj pomoći građanima u cilju ublažavanja ekonomskih posledica nastalih usled bolesti COVID-19 ("Sl. glasnik RS", br. 54/2020 - dalje: Uredba).

Uredbom se uređuju fiskalne pogodnosti i direktna davanja iz budžeta Republike Srbije (u daljem tekstu: budžet) privrednim subjektima u privatnom sektoru (u daljem tekstu: privredni subjekti) u cilju ublažavanja ekonomskih posledica nastalih usled bolesti COVID-19, PDV tretman prometa dobara i usluga bez naknade za zdravstvene svrhe, kao i isplata jednokratne novčane pomoći svim punoletnim građanima Republike Srbije iz budžeta.

Pravo na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja imaju privredni subjekti koji nisu obuhvaćeni Spiskom korisnika javnih sredstava utvrđenim u skladu sa Pravilnikom o spisku korisnika javnih sredstava ("Sl. glasnik RS", br. 93/2019), i to:

– rezidentna pravna lica u smislu zakona kojim se uređuje oporezivanje dobiti pravnih lica,

– rezidentni preduzetnici (preduzetnici, preduzetnici paušalci, preduzetnici poljoprivrednici i preduzetnici druga lica, u smislu zakona kojim se uređuje porez na dohodak građana), i

– ogranci i predstavništva stranih pravnih lica.

Privredni subjekti mogu da koriste mere propisane Uredbom pod uslovom da počev od 15.03.2020. godine do 10.04.2020. godine, nisu smanjivali broj zaposlenih za više od 10% ne računajući zaposlene sa kojima je zaključen ugovor o radu na određeno vreme pre 15.03.2020. godine za period koji se završava u periodu od 15.03.2020. godine do 10.04.2020. godine.

Pravo na korišćenje fiskalnih pogodnosti ostvaruju i preduzetnici koji su registrovali privremeni prestanak obavljanja delatnosti počev od dana 15.03.2020. godine, kao i privredni subjekti koji su osnovani i registrovani kod nadležnog organa ili organizacije zaključno sa 14.03.2020. godine. Znači, privredni subjekti koji su osnovani i registrovani 15.03.2020. godine i kasnije, nemaju pravo na mere iz Uredbe.

Privredni subjekti u privatnom sektoru mogu da koriste fiskalne pogodnosti i direktna davanja iz ove uredbe ukoliko su pre 15. marta 2020. godine osnovani i registrovani kod nadležnog organa ili organizacije, odnosno ako su u navedenom periodu postali obveznici PDV.

Pod fiskalnim pogodnostima se podrazumeva odlaganje dospelosti za plaćanje određenih javnih prihoda koji dospevaju za plaćanje u periodu od 1. aprila do 30. juna 2020. godine, a izuzetno do 31. jula 2020. godine za poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje koji se plaćaju na zarade za jun 2020. godine isplaćene u skladu sa propisima kojima se uređuje rad, i odlaganje njihovog plaćanja, i to:

- poreza na dohodak građana na zarade i naknade zarada (u daljem tekstu: porez) i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje (u daljem tekstu: doprinosi) na zarade i naknade zarada, kao i na obaveze za poreze i doprinose na ličnu zaradu preduzetnika i preduzetnika poljoprivrednika, za mesec mart, april i maj 2020. godine, odnosno po izboru poreskog obveznika za mesec april, maj i jun 2020. godine za one poreske obveznike koji su isplate zarada i naknada zarade, kao i lične zarade preduzetnika poljoprivrednika za mart delimično ili u celosti izvršili do dana stupanja na snagu Uredbe. Dospelost za plaćanje navedenih obaveza se odlaže do 04.01.2021. godine.

- akontacija poreza na prihode od samostalne delatnosti za mart, april i maj mesec 2020. godine za preduzetnike i preduzetnike poljoprivrednike koji su se opredelili za isplatu lične zarade i preduzetnike druga lica. Dospelost za plaćanje navedenih obaveza se odlaže do predaje konačne poreske prijave za utvrđivanje poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje samooporezivanjem na prihode od samostalne delatnosti za 2020. godinu.

- akontacija poreza i doprinosa na prihode od samostalne delatnosti za mart, april i maj mesec 2020. godine za preduzetnike i preduzetnike poljoprivrednike koji se nisu opredelili za isplatu lične zarade. Dospelost za plaćanje navedenih obaveza se odlaže do predaje konačne poreske prijave za utvrđivanje poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje samooporezivanjem na prihode od samostalne delatnosti za 2020. godinu.

- akontacija poreza i doprinosa na prihode od samostalne delatnosti za preduzetnike paušalce za mart, april i maj mesec 2020. godine. Dospelost za plaćanje navedenih obaveza se odlaže do 04.01.2021. godine.

- akontacija poreza na dobit pravnih lica za mart, april, i maj mesec 2020. godine, odnosno za obveznike sa poslovnom godinom različitom od kalendarske, akontacija poreza na dobit pravnih lica koje dospevaju 15.04, 15.05. i 15.06.2020. godine. Dospelost za plaćanje navedenih obaveza se odlaže do predaje konačne poreske prijave za porez na dobit pravnih lica za 2020. godinu, odnosno za obveznike sa poslovnom godinom različitom od kalendarske godine za poreski period koji započinje ili se završava u 2020. godini, za akontacije poreza na dobit koje dospevaju za plaćanje 15.04.2020. godine, 15.05.2020. godine i 15.06.2020. godine do predaje konačne poreske prijave poreza na dobit pravnih lica za odgovarajući poreski period.

Privredni subjekti imaju pravo na odlaganje plaćanja dugovanog poreza i doprinosa, čija je dospelost za plaćanje odložena u skladu sa Uredbom, na najviše 24 jednake mesečne rate bez plaćanja kamate. Postupak i način odlaganja plaćanja dugovanog poreza i doprinosa za privredne subjekte bliže će se urediti podzakonskim aktom u narednom periodu.

U cilju korišćenja pogodnosti propisanih Uredbom, privredni subjekti moraju podneti pojedinačnu poresku prijavu o obračunatim porezima i doprinosima (Obrazac PPP-PD, u daljem tekstu: poreska prijava) sa označenim datumom plaćanja 04.01.2021. godine (pod rednim brojem 1.4. poreske prijave). Podnošenjem poreske prijave sa označenim datumom plaćanja 04.01.2021. godine, privredni subjekt se opredeljuje za korišćenje pogodnosti propisanih Uredbom (i fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja).

Privredni subjekti koji se opredele da koriste fiskalne pogodnosti i direktna davanja propisana Uredbom, podnose poresku prijavu najkasnije do:

- 30. aprila 2020. godine za obračunski period mart 2020. godine, odnosno za obračunski period april 2020. godine, ukoliko su isplatu zarada i naknada zarada, kao i lične zarade preduzetnika i preduzetnika poljoprivrednika za mart delimično ili u celosti izvršili do dana 10.04.2020. godine.

- 31. maja 2020. godine za obračunski period april 2020. godine, odnosno za obračunski period maj 2020. godine, ukoliko su isplatu zarada i naknada zarada, kao i lične zarade preduzetnika i preduzetnika poljoprivrednika za mart delimično ili u celosti izvršili do dana 10.04.2020. godine.

- 30. juna 2020. godine za obračunski period maj 2020. godine, odnosno za obračunski period jun 2020. godine, ukoliko su isplatu zarada i naknada zarada, kao i lične zarade preduzetnika i preduzetnika poljoprivrednika za mart delimično ili u celosti izvršili do dana 10.04.2020. godine.

Privredni subjekti koji nemaju zaposlene zbog čega ne podnose poresku prijavu, i nisu preduzetnici i preduzetnici poljoprivrednici koji su se opredelili za isplatu lične zarade, imaju pravo da koriste fiskalne pogodnosti i direktna davanja u skladu sa Uredbom.

Preduzetnik, preduzetnik paušalac, preduzetnik poljoprivrednik, preduzetnik drugo lice, pravna lica koja su razvrstana kao mikro, mala i srednja u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo, mogu da ostvare pravo na direktna davanja, odnosno uplatu bespovratnih novčanih sredstava iz budžeta, i to:

- u maju 2020. godine u iznosu koji se dobija kao proizvod broja zaposlenih sa punim radnim vremenom za čije je zarade i naknade zarada podneo poresku prijavu za obračunski period mart 2020. godine i iznosa osnovne minimalne neto zarade za mart 2020. godine;

- u junu 2020. godine u iznosu koji se dobija kao proizvod broja zaposlenih sa punim radnim vremenom za čije je zarade i naknade zarada podneo poresku prijavu za obračunski period april 2020. godine i iznosa osnovne minimalne neto zarade za mart 2020. godine;

- u julu 2020. godine u iznosu koji se dobija kao proizvod broja zaposlenih sa punim radnim vremenom za čije je zarade i naknade zarada podneo poresku prijavu za obračunski period maj 2020. godine i iznosa osnovne minimalne neto zarade za mart 2020. godine.

Broj zaposlenih kod preduzetnika, preduzetnika paušalca, preduzetnika poljoprivrednika i preduzetnika drugog lica uvećava se za 1 (jedan), osim u slučaju kada preduzetnik, preduzetnik paušalac, preduzetnik poljoprivrednik ili preduzetnik drugo lice imaju istovremeno i status zaposlenog ili korisnika penzije. Prema tome, pravo na direktna davanja preduzetnici ostvaruju, za zaposlene radnike, kao i za sebe, ukoliko nemaju status zaposlenog ili korisnika penzije.

Broj zaposlenih, uvećava se i za broj zaposlenih sa nepunim radnim vremenom i to tako što se za svakog zaposlenog sa nepunim radnim vremenom, ukupan broj zaposlenih uvećava srazmerno ugovorenom procentu angažovanja zaposlenog sa nepunim radnim vremenom u odnosu na puno radno vreme, a što se utvrđuje na osnovu podataka iz poreske prijave za odgovarajući obračunski period.

Pravno lice koje je razvrstano kao veliko pravno lice u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo, ima pravo na uplatu bespovratnih novčanih sredstava u iznosu koji se dobija kao proizvod iznosa 50% osnovne minimalne neto zarade za mart 2020. godine i zbira broja:

- zaposlenih sa punim radnim vremenom za koje je doneto rešenje o prekidu rada počev od 15.03.2020. godine u skladu sa članom 116. Zakona o radu ("Službeni glasnik RS" br. 24/05,... 95/18 – u daljem tekstu: Zakon o radu), i za koje je poslodavac – veliko pravno lice podneo poresku prijavu i

- zaposlenih sa punim radnim vremenom kojima je doneto rešenje o prekidu rada počev od 15.03.2020. godine u skladu sa članom 117. Zakona o radu, po osnovu rešenja nadležnog državnog organa donetog u vezi sa bolešću COVID-19 i za koje je poslodavac - veliko pravno lice podneo poresku prijavu.

Broj zaposlenih uvećava se i za broj zaposlenih sa nepunim radnim vremenom za koje je doneto rešenje o prekidu rada i to tako što se za svakog zaposlenog sa nepunim radnim vremenom ukupan broj zaposlenih uvećava srazmerno ugovorenom procentu angažovanja zaposlenog sa nepunim radnim vremenom u odnosu na puno radno vreme, a što se utvrđuje na osnovu podataka iz poreske prijave za odgovarajući obračunski period.

Veliko pravno lice dostavlja organizacionoj jedinici Poreske uprave nadležnoj za teritoriju prema mestu sedišta pravnog lica, odnosno Centru za velike poreske obveznike, najkasnije do 20-og u mesecu, u papirnom obliku, spisak lica za koje ostvaruje pravo na direktna davanja koja se vrši u sledećem mesecu (isplata se vrši u maju za mart, odnosno u junu za april, odnosno u julu za maj mesec).

U Službenom glasniku broj 56/2020 je objavljen Pravilnik o sadržini obrasca u kome se iskazuju podaci o licima za koja veliko pravno lice ostvaruje pravo na uplatu bespovratnih novčanih sredstava kojim je propisan Obrazac SL.

Pravo na fiskalne pogodnosti i direktna davanja nemaju velika pravna lica – banke iz člana 2. stav 1. Zakona o bankama ("Sl. glasnik RS", br. 107/2005, 91/2010 i 14/2015), društva za osiguranje i društva za reosiguranje iz člana 3. Zakona o osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 139/2014), društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima iz člana 3. tačka 1) Zakona o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005 i 31/2011), davaoci finansijskog lizinga iz člana 10. Zakona o finansijskom lizingu ("Sl. glasnik RS", br. 55/2003, 61/2005, 31/2011 i 99/2011 - dr. zakoni), kao i platne institucije i institucije elektronskog novca iz člana 2. stav 1. tač. 35) i 36) Zakona o platnim uslugama ("Sl. glasnik RS", br. 139/2014 i 44/2018).

Razvrstavanje privrednih subjekata za potrebe primene ove uredbe vrši se na osnovu finansijskih izveštaja za 2018. godinu, a lica osnovana tokom 2019. i 2020. godine smatraju se malim pravnim licima.

Isplata direktnih davanja privrednim subjektima koji prihvate direktna davanja, vrši se sa posebnog namenskog računa otvorenog za tu namenu kod Ministarstva finansija – Uprave za trezor. Radi isplate direktnih davanja, privrednom subjektu otvara se poseban namenski račun – isplata direktnih davanja – COVID-19 (u daljem tekstu: namenski račun) kod banke koja u momentu stupanja na snagu Uredbe (10.04.2020. godine) vodi tekući račun tog privrednog subjekta.

Privredni subjekti koji u momentu stupanja na snagu Uredbe imaju otvorene tekuće račune kod više banaka, dužni su da najkasnije 25. aprila 2020. godine, na portalu Poreske uprave, dostave podatak o nazivu banke kod koje će biti otvoren poseban račun. Privredni subjekti koji u momentu stupanja na snagu Uredbe imaju otvorene tekuće račune kod jedne banke, nisu dužni da dostave podatak o nazivu banke, odnosno istima će biti otvoren namenski račun kod te banke.

Privredni subjekat gubi pravo na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja, ukoliko u periodu od 15.03.2020. godine pa do isteka roka od 3 meseca od poslednje isplate direktnih davanja, smanji broj zaposlenih za više od 10%, ne računajući zaposlene sa kojima je zaključen ugovor o radu na određeno vreme pre 15.03.2020. godine za period koji se završava u periodu od 15.03.2020. godine do isteka roka od 3 meseca od poslednje isplate direktnih davanja.

Privredni subjekti koji se opredele za korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja iz budžeta ne mogu isplaćivati dividende do kraja 2020. godine, osim u slučaju kada se isplata dividende vrši u akcijama, odnosno udelima isplatioca dividende. U slučaju isplate dividende, privredni subjekti gube pravo na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja propisanih ovom Uredbom.

Ispunjenost uslova za gubitak prava na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja propisanih Uredbom proverava se svakog poslednjeg dana u mesecu, počev od meseca aprila 2020. godine zaključno sa 31. oktobrom 2020. godine.

Privredni subjekti koji izgube pravo na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja propisanih Uredbom dužni su da:

– plate sve obaveze za koje im je odobreno odlaganje plaćanja zajedno sa pripadajućom kamatom obračunatom po stopi po kojoj se vrši obračun kamate za kašnjenje u isplati poreskih obaveza koja se računa počev od dana kada su navedene obaveze dospele za plaćanje u skladu sa zakonima kojim se uređuje plaćanje odgovarajuće obaveze, najkasnije u roku od pet dana od dana prestanka prava na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja; i

– izvrše povraćaj direktnih davanja sa kamatom obračunatom po stopi po kojoj se vrši obračun kamate za kašnjenje u isplati poreskih obaveza počev od dana kada su im isplaćena pojedinačna direktna davanja, najkasnije u roku od pet dana od dana prestanka prava na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja.

Uredbom je propisano da se na promet dobara, odnosno usluga koji bez naknade izvrši obveznik PDV, Ministarstvu zdravlja, Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, odnosno zdravstvenoj ustanovi u javnoj svojini, PDV ne obračunava i ne plaća, a obveznik PDV ima pravo na odbitak prethodnog poreza po osnovu tog prometa.

Oslobođenje od plaćanja PDV primenjuje se na sve isporuke sa danom prometa, u periodu od dana uvođenja do dana prestanka vanrednog stanja u Republici Srbiji.

Za navedeni promet dobara, odnosno usluga, obveznik PDV dužan je da vodi posebnu evidenciju, koja naročito sadrži podatke o:

1) nazivu, adresi i PIB-u lica kojem je izvršen promet dobara, odnosno usluga;

2) ceni koštanja, odnosno nabavnoj ceni dobara, odnosno usluga čiji je promet izvršen.

Privredni subjekat koji ostvari pravo na direktna davanja, iako na to nema pravo u skladu sa Uredbom, nenamenski koristi ova sredstva ili izgubi pravo na direktna davanja i ne vrati iznos primljenih direktnih davanja u celosti zajedno sa pripadajućom kamatom do pokretanja postupka kontrole, kazniće se za prekršaj novčanom kaznom u visini od 30–70% primljenih direktnih davanja, a ne manje od 500.000 dinara za pravno lice, odnosno 100.000 dinara za preduzetnika. Za prekršaj kazniće se odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom u iznosu od 50.000 do 100.000 dinara.

Privredni subjekat koji ostvari pravo na odlaganje plaćanja javnih prihoda iako na to nema pravo u skladu sa Uredbom ili izgubi pravo na odlaganje plaćanja prihoda i iste ne plati u celosti zajedno sa pripadajućom kamatom do pokretanja postupka kontrole, kazniće se za prekršaj novčanom kaznom u visini od 20–50% iznosa odloženih javnih prihoda, a ne manje od 250.000 dinara za pravno lice, odnosno 50.000 dinara za preduzetnika. Za prekršaj kazniće se odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom u iznosu od 25.000 do 50.000 dinara.

Izvor: Vebsajt Poreske uprave, 21.04.2020.
Naslov: Redakcija