Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O AKREDITACIJI - Tekst propisa


U Zakonu o akreditaciji ("Službeni glasnik RS", broj 73/10) u članu 2. stav 1. tačka 1) menja se i glasi:

"1) akreditacija je utvrđivanje od strane nacionalnog tela za akreditaciju da telo za ocenjivanje usaglašenosti ispunjava zahteve odgovarajućih srpskih standarda kojima su preuzeti harmonizovani standardi i kada je primenljivo, sve dodatne zahteve definisane za pojedine oblasti, kako bi se vršili određeni poslovi ocenjivanja usaglašenosti;".

Tač. 5), 6) i 7) menjaju se i glase:

"5) ocenjivanje usaglašenosti je postupak kojim se utvrđuje da li su ispunjeni zahtevi određeni za proizvod, proces, uslugu, sistem, osobu ili telo;

6) pravila akreditacije su pravila nacionalnog tela za akreditaciju kojima se bliže uređuje način sprovođenja postupka akreditacije, zahtevi koje mora ispuniti podnosilac prijave za dobijanje akreditacije, kao i prava i obaveze učesnika u postupku dobijanja i održavanja akreditacije;

7) telo za ocenjivanje usaglašenosti je pravno lice ili deo pravnog lica koje obavlja poslove ocenjivanja usaglašenosti, uključujući ispitivanje, etaloniranje, sertifikaciju, kontrolisanje, ispitivanje osposobljenosti, verifikaciju i validaciju i proizvodnju referentnih materijala i druge poslove ocenjivanja usaglašenosti.".

Član 2.

Član 7. menja se i glasi:

"Član 7.

ATS mora da ispuni sledeće zahteve:

1) da bude nezavisno od tela za ocenjivanje usaglašenosti koje ocenjuje, kao i da obezbedi da ne dođe do komercijalnih pritisaka ni sukoba interesa sa telima za ocenjivanje usaglašenosti;

2) da u vršenju svojih aktivnosti bude objektivno i nepristrasno;

3) da obezbedi da odluke koje se odnose na potvrđivanje kompetentnosti donesu stručne osobe, koje nisu učestvovale u ocenjivanju;

4) da obezbedi zaštitu poverljivosti dobijenih informacija;

5) da utvrdi postupke ocenjivanja usaglašenosti za koje vrši akreditaciju prema relevantnim propisima i standardima;

6) da uspostavi postupke za efikasno upravljanje i odgovarajuće unutrašnje kontrole;

7) da ima na raspolaganju dovoljan broj kompetentnog osoblja;

8) da dokumentuje dužnosti, odgovornosti i ovlašćenja osoblja koja bi mogla da utiču na kvalitet ocenjivanja i potvrđivanja kompetentnosti;

9) da uspostavi, sprovodi i održava postupke za nadgledanje rada i kompetentnosti relevantnog osoblja;

10) da verifikuje da se ocenjivanje usaglašenosti vrši na odgovarajući način, uzimajući u obzir veličinu korisnika usluga ocenjivanja usaglašenosti, sektor u kome posluje, njegovu strukturu, stepen složenosti tehnologije proizvodnje, kao i masovnu ili serijsku prirodu proizvodnog procesa;

11) da objavljuje godišnje finansijske izveštaje, izrađene u skladu sa zakonom i proverene od strane revizora.

Pretpostavlja se da ATS ispunjava zahteve iz stava 1. ovog člana ako dokaže usaglašenost sa zahtevima standarda kojim su utvrđeni opšti zahtevi za akreditaciona tela koja utvrđuju kompetentnost tela za ocenjivanje usaglašenosti tako što će uspešno okončati postupak kolegijalnog ocenjivanja koje organizuje Evropska organizacija za akreditaciju.

Organizacija i način rada ATS utvrđuje se osnivačkim aktom, statutom i drugim opštim aktima ATS."

Član 3.

U članu 8. stav 1. tačka 1) posle reči: "utvrđuje" dodaju se zapeta i reč: "sprovodi".

Posle tačke 2) dodaje se tačka 2a), koja glasi:

"2a) vodi javni registar eksterno angažovanih ocenjivača i tehničkih eksperata prema vrsti akreditacije i eksperata angažovanih za postupak odlučivanja o akreditaciji uvažavajući načela propisa kojima je regulisana zaštita podataka o ličnosti;".

Tačka 3) menja se i glasi:

"3) učestvuje, odnosno predstavlja Republiku Srbiju u radu međunarodnih i evropskih organizacija za akreditaciju i održava članstvo u Evropskoj organizaciji za akreditaciju (EA);".

Stav 2. menja se i glasi:

"Bliži sadržaj i način vođenja javnih registara iz stava 1. tač. 2) i 2a) ovog člana utvrđuje ATS.".

Član 4.

Član 11. menja se i glasi:

"Član 11.

Organi ATS su:

1) Upravni odbor;

2) Direktor;

3) Nadzorni odbor.

Upravni odbor ima predsednika i četiri člana.

Predsednika i članove Upravnog odbora imenuje i razrešava osnivač.

Za predsednika Upravnog odbora imenuje se predstavnik ministarstva nadležnog za poslove akreditacije.

Jednog člana Upravnog odbora predlaže ministarstvo nadležno za poslove akreditacije iz reda organa, odnosno organizacija nadležnih za pripremu odnosno donošenje tehničkih propisa.

Dva člana Upravnog odbora predlaže Privredna komora Srbije iz reda akreditovanih tela za ocenjivanje usaglašenosti.

Jedan član Upravnog odbora predlaže se iz reda zaposlenih u ATS.

Nadzorni odbor ima predsednika i četiri člana.

Predsednika i članove Nadzornog odbora imenuje i razrešava osnivač.

Za predsednika Nadzornog odbora imenuje se predstavnik ministarstva nadležnog za poslove akreditacije.

Jednog člana Nadzornog odbora predlaže ministarstvo nadležno za poslove akreditacije.

Jedan član Nadzornog odbora predlaže ATS iz reda zaposlenih u ATS.

Dva člana Nadzornog odbora predlaže Privredna komora Srbije iz reda akreditovanih tela za ocenjivanje usaglašenosti.

Delokrug organa iz stava 1. ovog člana, uslovi za imenovanje predsednika i članova organa, način odlučivanja i druga pitanja značajna za rad organa uređuju se osnivačkim aktom ATS koji donosi osnivač.

Poslovanje i upravljanje ATS bliže se uređuje statutom ATS.".

Član 5.

U članu 12. stav 2. reč: "stručno" briše se, a posle reči: "akreditacije", dodaju se zapeta i reči: "ustanovljava kriterijume za ocenjivače".

Posle stava 2. dodaje se novi stav 3, koji glasi:

"Za predsednika Saveta za akreditaciju bira se predstavnik ministarstva nadležnog za poslove akreditacije.".

Dosadašnji st. 3-5. postaju st. 4-6.

Član 6.

U članu 13. stav 1. menja se i glasi:

"Sredstva za rad ATS obezbeđuju se:

1) iz budžeta Republike Srbije;

2) iz drugih izvora, u skladu sa zakonom.".

Stav 2. briše se.

Dosadašnji st. 3-6. postaju st. 2-5.

Član 7.

U članu 14. stav 1. menja se i glasi:

"Postupak akreditacije pokreće se prijavom, koju telo za ocenjivanje usaglašenosti podnosi ATS.".

Posle stava 5. dodaju se st. 6-12, koji glase:

"Postupak akreditacije traje najduže osam meseci od dana podnošenja prijave za akreditaciju.

Izuzetno, rok iz stava 6. ovog člana se može produžiti na pisani zahtev posnosioca prijave, i to najduže za četiri meseca od dana isteka roka iz stava 6. ovog člana.

U slučaju da ATS ne vrši, odnosno ne može da sprovede postupak akreditacije, o tome obaveštava podnosioca prijave u roku od 30 dana od prijema prijave.

U slučaju da ATS ne okonča postupak akreditacije u roku iz stava 6. odnosno iz stava 7. ovog člana, ATS je dužan je da izvrši povraćaj uplaćenog iznosa na ime troškova akreditacije na račun podnosioca prijave u roku od 30 dana od dana isteka roka iz stava 6. odnosno iz stava 7. ovog člana.

Ukoliko podnosilac prijave odustane od prijave za akreditaciju ATS ne vrši povraćaj uplaćenog iznosa na ime troškova akreditacije na račun podnosioca prijave.

ATS je dužan da sa dokumentacijom iz stava 3. ovog člana postupa u skladu sa aktima ATS o poverljivosti.

Predstavnik organa, odnosno organizacija nadležnih za pripremu odnosno donošenje određenih tehničkih propisa, može da učestvuje u delu postupka akreditacije tela za ocenjivanje usaglašenosti u svrhu imenovanja odnosno ovlašćivanja, u svojstvu posmatrača, a uz poštovanje pravila poverljivosti i drugih opštih akata ATS.".

Član 8.

Član 15. menja se i glasi:

"Član 15.

Ako se nakon sprovedenog postupka akreditacije utvrdi da podnosilac prijave ispunjava zahteve odgovarajućih srpskih standarda kojima su preuzeti harmonizovani standardi i kada je primenljivo, sve dodatne zahteve, uključujući i zahteve utvrđene za pojedine oblasti, ATS donosi odluku o akreditaciji i izdaje sertifikat o akreditaciji u roku iz člana 14. stav 6. odnosno stav 7. ovog zakona.

Sertifikat o akreditaciji se izdaje na određeno vreme u skladu sa pravilima akreditacije.

Ako se tokom postupka akreditacije utvrdi da podnosilac prijave ne ispunjava neki zahtev iz stava 1. ovog člana, ATS nalaže da podnosilac prijave sprovede korektivnu aktivnost, kada je to primenjivo.

Danom nalaganja korektivne aktivnosti ne produžava se rok za postupak akreditacije, osim ukoliko podnosilac prijave to zahteva u skladu sa članom 14. stav 7. ovog zakona.

Ako se nakon sprovedenog postupka akreditacije utvrdi da podnosilac prijave ne ispunjava zahteve iz stava 1. ovog člana, ATS donosi odluku da se ne dodeli akreditacija.

Način sprovođenja postupka akreditacije bliže se uređuje pravilima akreditacije.".

Član 9.

U članu 18. stav 1. reči: "po istom postupku po kojem je i dodeljena" brišu se.

U stavu 3. posle reči: "obnovi" dodaju se reči: "ili da se obnovi akreditacija u promenjenom obimu".

Posle stava 3. dodaju se st. 4. i 5, koji glase:

"Postupak za obnavljanje akreditacije traje najduže četiri meseca od dana podnošenja prijave i sprovodi se shodno članu 15. ovog zakona.

Izuzetno, rok iz stava 4. ovog člana se može produžiti na pisani zahtev podnosioca prijave, i to najduže za četiri meseca od dana isteka roka iz stava 4. ovog člana.".

Član 10.

Član 19. menja se i glasi:

"Član 19.

Na odluke iz čl. 15, 17. i 18. ovog zakona može se izjaviti žalba koja se podnosi ATS u roku od 15 dana od dana dostavljanja odluke.

O žalbi iz stava 1. ovog člana Komisija za žalbe (u daljem tekstu: Komisija) donosi odluku u roku od 30 dana od dana prijema žalbe.

Komisiju, kao stalno telo, obrazuje Upravni odbor ATS od: jednog člana iz ministarstva nadležnog za poslove akreditacije, jednog člana iz reda eksperata za laboratorije, jednog člana iz reda eksperata za kontrolna tela, jednog člana iz reda eksperata za sertifikaciona tela, jednog člana koji je predstavnik tela za ocenjivanje usaglašenosti iz drugih oblasti akreditacije, jednog člana na predlog Privredne komore Srbije, dva člana iz nacionalnog tela za standardizaciju i po jednog člana iz organa, odnosno organizacija nadležnih za pripremu odnosno donošenje tehničkih propisa.

Član Komisije iz ministarstva nadležnog za poslove akreditacije je predsednik Komisije.

Predsednik Komisije, za odlučivanje po svakoj pojedinačnoj žalbi, određuje dva člana Komisije, u zavisnosti od oblasti koja je predmet žalbe.

Članovi Komisije koji odlučuju o pojedinačnoj žalbi ne smeju imati poslovni interes, niti biti osobe koje su posredno ili neposredno bile uključene ili povezane sa aktivnostima koje su predmet žalbe.

Po potrebi na predlog predsednika Komisije, u radu Komisije, bez prava glasa, mogu učestvovati i nezavisni stručnjaci iz oblasti koja je predmet žalbe.

Način obrazovanja i rada Komisije bliže se uređuje propisom koji donosi ministar nadležan za poslove akreditacije.

Odluka iz stava 2. ovog člana je konačna i protiv nje se može pokrenuti upravni spor.".

Član 11.

Član 21. menja se i glasi:

"Član 21.

Telo za ocenjivanje usaglašenosti može podneti zahtev za akreditaciju telu za akreditaciju druge države u sledećim slučajevima:

1) ako ATS prestane sa radom;

2) ako ATS ne vrši akreditaciju za određena ocenjivanja usaglašenosti za koja je podneta prijava ili prethodno nije izvršeno upućivanje na određeno inostrano nacionalno akreditaciono telo;

3) ako ATS nije uspešno prošlo kolegijalno ocenjivanje u vezi sa aktivnostima ocenjivanja usaglašenosti za koje se traži akreditacija.

U slučaju da ATS primi prijavu za akreditaciju od tela za ocenjivanje usaglašenosti iz druge države, ATS mora da obavesti akreditaciono telo te države.

U postupku akreditacije iz stava 2. ovog člana akreditaciono telo druge države može da učestvuje kao posmatrač.

ATS može, na zahtev akreditacionog tela druge države, odnosno tela za ocenjivanje usaglašenosti iz druge države, da sprovede postupak akreditacije ili da obavi deo aktivnosti u postupku akreditacije, shodno stavu 1. ovog člana.".

Član 12.

U članu 23. posle stava 1. dodaju se st. 2-4, koji glase:

"ATS jednom godišnje podnosi osnivaču izveštaj o radu, koji sadrži Finansijski izveštaj i Izveštaj o realizaciji godišnjeg programa rada, na saglasnost.

Ministarstvo nadležno za poslove akreditacije, po potrebi može tražiti i dodatne informacije, odnosno izveštaje od ATS, naročito o razvoju odgovarajućih programa, odnosno šema akreditacije prema zahtevima tehničkih propisa i o rezultatima sprovedenog postupka nadzora nad radom akreditovanih tela za ocenjivanje usaglašenosti.

Ministarstvo nadležno za poslove akreditacije prilikom vršenja nadzora nad ATS naročito uzima u obzir rezultate kolegijalnog ocenjivanja koje organizuje Evropska organizacija za akreditaciju.".

Član 13.

U roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, ATS i organi, odnosno organizacije nadležni za pripremu odnosno donošenje tehničkih propisa su u obavezi da zaključe protokole o saradnji.

Protokoli iz stava 1. ovog člana sadrže naročito: način razmene informacija o postupcima akreditacije u svrhu imenovanja, ovlašćivanja i drugih pitanja povezanih sa sprovođenjem tehničkih propisa, nadzoru nad telima za ocenjivanje usaglašenosti prema zahtevima tehničkih propisa, načinu učešća predstavnika organa, odnosno organizacija nadležnih za pripremu odnosno donošenje tehničkih propisa u delovima postupka akreditacije neophodne za sprovođenje tehničkih propisa, kao i informacije o tehničkim propisima u pripremi u cilju razvijanja novih šema akreditacije.

Odluka o osnivanju ATS uskladiće se sa odredbama ovog zakona u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Propis iz člana 10. ovog zakona ministar nadležan za poslove akreditacije doneće u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Statut ATS uskladiće se sa odredbama ovog zakona u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Pravila akreditacije uskladiće se sa odredbama ovog zakona u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu Statuta ATS usklađenog sa odredbama ovog zakona.

Sertifikati o akreditaciji izdati do dana stupanja na snagu ovog zakona važe do isteka perioda za koji su izdati.

Postupci akreditacije koji su započeti pre stupanja na snagu ovog zakona okončaće se po propisima koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 14.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", osim odredaba člana 6. ovog zakona, koje stupaju na snagu danom početka primene zakona kojim se uređuju republičke administrativne takse, kojim će se propisati visina taksi za troškove postupka akreditacije.

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Oblast akreditacije je uređena Zakonom o akreditaciji ("Službeni glasnik RS", broj 73/10, u daljem tekstu: Zakon), kao i podzakonskim aktima donetim na osnovu tog zakona. Ovaj zakon nije u potpunosti usaglašen sa evropskom regulativom u delu koji se odnosi na oblast akreditacije - Uredba Evropskog parlamenta i Saveta broj 765/2008 (u daljem tekstu: Uredba 765/2008) kojom se propisuju zahtevi za akreditaciju i tržišni nadzor u vezi sa trgovanjem proizvodima, koja je važila u vreme njegovog donošenja, a na snazi je i sada. Pored potrebe dodatnog usaglašavanja sa pomenutom evropskom uredbom, nakon perioda primene ovog zakona u trajanju od osam godina praksa je pokazala da je u cilju efikasnijeg obavljanja poslova iz oblasti akreditacije neophodno izmeniti odnosno dopuniti postojeća zakonska rešenja.

U cilju daljeg unapređenja oblasti akreditacije u Republici Srbiji i usklađivanja sa pomenutom evropskom regulativom, izmenama i dopunama su preciznije definisani određeni pojmovi koji, pored ostalog, sublimiraju u sebi i poslove koje obavljaju tela za ocenjivanje usaglašenosti za koje Akreditaciono telo Srbije daje akreditaciju. Naime, Akreditaciono telo se svojevremeno obratilo Ministarstvu privrede radi tumačenja odredaba važećeg zakona zbog postojanja nedoumice u kontekstu mogućnosti akreditacije od strane Akreditacionog tela Srbije tela za ocenjivanje usaglašenosti za organizaciju šema ispitivanja osposobljenosti laboratorija (PT provajdera). Preciznim definicijama se ova nedoumica otklonila. U cilju dodatnog usklađivanja sa Uredbom 765/2008 detaljno su propisani i uslovi koje ATS, kao nacionalno akreditaciono telo, mora ispunjavati.

Prilikom priprema izmena i dopuna predlagač je takođe imao u vidu i jačanje transparentnosti rada Akreditacionog tela Srbije naročito imajući u vidu anketu koju je među akreditovanim telima za ocenjivanje usaglašenosti sprovelo Ministarstvo privrede u saradnji sa Privrednom komorom Srbije. Anketa je imala za cilj prikupljanje podataka o efikasnosti funkcionisanja sistema akreditacije u Republici Srbiji. Analiza ankete je pokazala, pored potrebe transparentnijeg rada nacionalnog tela za akreditaciju, da je u interesu privrede i pravne sigurnosti celishodno definisanje rokova za postupak akreditacije što je predlagač definisao izmenama i dopunama važećeg zakona. Ova potreba je potvrđena i pravnom analizom Komiteta za ljudska prava pri analizi usklađenosti Zakona o akreditaciji sa principima Zakona o opštem upravnom postupku. Predlagač je za slučaj da Akreditaciono telo Srbije ne okonča postupak akreditacije u predviđenom roku predvideo i vraćanje sredstava podnosiocu prijave, u cilju obezbeđivanja pravne sigurnosti korisnika usluga akreditacije. Takođe, u cilju jačanja transparentnosti predlagač je predvideo vođenje javnog registra ocenjivača i eksperata uključenih u postupak akreditacije. Imajući u vidu da je analiza pomenute ankete pokazala da podnosioci prijava za akreditaciju ne raspolažu informacijom o primenjenoj metodologiji za obračun troškova akreditacije, kao i mišljenje Ministarstva finansija, zauzet je stav da se odredbe o visini troškova akreditacije definišu kroz zakon koji reguliše republičke administrativne takse.

Jedan od razloga za donošenje izmena i dopuna Zakona o akreditaciji sadržan je u potrebi jačanja nadzora ministarstva nadležnog za poslove akreditacije - Ministarstva privrede (u daljem tekstu: Ministarstvo) nad ustanovom kojoj je u skladu sa članom 5. važećeg Zakona o akreditaciji povereno vršenje poslova akreditacije - Akreditacionim telom Srbije, a sve u cilju pravilnog funkcionisanja sistema akreditacije i preduzimanja odgovarajućih mera, kada je to potrebno. Takođe, u cilju efikasnijeg vršenja nadzora nad radom Akreditacionog tela Srbije ukazala se potreba da se preciznije definišu odredbe koje se tiču imenovanja članova i predsednika organa Akreditacionog tela Srbije radi obezbeđivanja većeg uticaja nadležnog ministarstva u radu tih organa.

U praksi se pokazalo da je neadekvatan i sastav Komisije za žalbe Akreditacionog tela Srbije, imajući u vidu da su po važećem rešenju u sastavu Komisije predstavnici iz reda eksperata za laboratorije, za sertifikaciona, odnosno kontrolna tela za ocenjivanje usaglašenosti. Naime, praksa je pokazala da s obzirom na delokrug poslova tela za ocenjivanje usaglašenosti iz čijeg reda je izabran član Komisije, zbog konkurentskih poslovnih interesa, može biti ugrožena nepristrasnost njenog rada. U tom smislu se u cilju obezbeđivanja nepristrasnosti i jačanja efikasnosti rada Komisije za žalbe ukazala potreba za propisivanjem njenog novog sastava i načina odlučivanja, te su radi daljeg usaglašavanja sa Uredbom 765/2008 uključene su izmene koje se odnose na postupak rešavanja po žalbi na odluke Akreditacionog tela Srbije.

Takođe, razlog za izmene leži i u potrebi jačanja saradnje svih resornih organa odnosno organizacija nadležnih za pripremu odnosno donošenje tehničkih propisa sa Akreditacionom telom Srbije u smislu razmene neophodnih informacija i učešća njihovih predstavnika, kao posmatrača, u ocenjivačkom delu postupka akreditacije, u slučaju kada je u pitanju akreditacija u svrhu imenovanja odnosno ovlašćivanja.

Predlagač je, radi stvaranja uslova za ispunjavanje zahteva za članstvo Republike Srbije u Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO) i EU, prilikom izrade izmena i dopuna ovog zakona, pored ostalog, uvažio sve zahteve gore pomenute Uredbe br. 765/2008 kojom se propisuju zahtevi za akreditaciju kao i zahteve relevantnog međunarodnog standarda koji se odnosi na ocenjivanje usaglašenosti tj. zahteve za akreditaciona tela koja akredituju tela za ocenjivanje usaglašenosti.

Budući da se rešenja predložena ovim zakonom odnose na materiju koja se nije mogla urediti drugim pravnim aktom, a da su navedene izmene i dopune u skladu sa razvojem akreditacije u Evropi, preporukama i procedurama međunarodnih organizacija za akreditaciju, kao i potrebama privrede Republike Srbije, predlaže se usvajanje ovog zakona.

III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA

Članom 1. vrši se izmena u postojećim definicijama kao i dopuna definicija radi boljeg razumevanja zakona i usklađivanja sa Uredbom 765/2008.

Članom 2. menja se član 7. Zakona u cilju dodatnog usklađivanja sa Uredbom 765/2008, tako što se vrši preciziranje zahteva koje ATS, kao nacionalno akreditaciono telo, mora ispunjavati.

Članom 3. vrše se izmene i dopune člana 8. Zakona. Ovom odredbom se uvodi i novi javni registar koji vodi Akreditaciono telo Srbije radi jačanja transparentnosti njegovog rada, a što je u interesu privrede.

Članom 4. menja se član 11. Zakona, i uređuju se organi Akreditacionog tela Srbije i definiše se imenovanje predsednika i članova tih organa.

Članom 5. vrše se izmene i dopune člana 12. Zakona, tako što se dopunjava obim poslova Saveta za akreditaciju i jača uloga ministarstva nadležnog za poslove akreditacije u smislu da se propisuje da je predsednik Saveta za akreditaciju predstavnik tog ministarstva.

Članom 6. izvršene su izmene u članu 13. Zakona, u pogledu izvora finansiranja sredstava za rad Akreditacionog tela Srbije.

Članom 7. izvršene su izmene i dopune člana 14. Zakona, tako što je oročen postupak akreditacije, a definisane su posledice za Akreditaciono telo Srbije u slučaju nezavršavanja postupka u propisanom roku, sve u cilju obezbeđivanja pravne sigurnosti i zaštite interesa privrede. Ovim članom je uvedena i mogućnost učešća predstavnika organa, odnosno organizacija nadležnih za pripremu odnosno donošenje tehničkih propisa, u delu postupka akreditacije u svojstvu posmatrača, i to u slučaju kada se vrši akreditacija u svrhu imenovanja.

Članom 8. izvršena je izmena člana 15. Zakona, tako što se definišu detalji postupka akreditacije, kao što su izdavanje sertifikata o akreditaciji, slučajevi kada se nalažu korektivne aktivnosti, slučaj donošenja odluke da se ne dodeli akreditacija.

Članom 9. izvršene su izmene i dopune člana 18. Zakona kojima je oročen postupak obnavljanja akreditacije i propisuje se mogućnost eventualnog produženja tog roka.

Članom 10. izvršene su izmene člana 19. Zakona, kojima se određuje sastav Komisije za žalbe koja odlučuje po žalbama na odluke Akreditacionog tela Srbije i kojima se propisuje da se način obrazovanja i rada Komisije za žalbe bliže uređuje propisom koji donosi ministar nadležan za poslove akreditacije.

Članom 11. izvršene su izmene člana 21. Zakona kojima se preciznije definišu uslovi za prekograničnu akreditaciju radi usaglašavanja sa Uredbom 765/2008.

Članom 12. izvršene su dopune člana 23. Zakona kojima se propisuje izveštavanje ministarstva nadležnog za poslove akreditacije od strane Akreditacionog tela Srbije.

Članom 13. je propisana obaveza zaključivanja protokola o saradnji između Akreditacionog tela Srbije i organa, odnosno organizacija nadležnih za pripremu odnosno donošenje tehničkih propisa, radi bolje saradnje i razmene informacija. Takođe ovim članom se ustanovljavaju rokovi u kojim se donose podzakonski akti i drugi dokumenti za sprovođenje ovog zakona. Ovim članom propisano je i važenje sertifikata o akreditaciji izdatih do dana stupanja na snagu ovog zakona, kao i postupak po kome će se okončati postupci akreditacije koji su započeti pre stupanja na snagu ovog zakona.

Članom 14. propisuje se stupanje na snagu ovog zakona.

VI. ANALIZA EFEKATA ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O AKREDITACIJI

1. Određivanje problema koje zakon treba da reši.

Oblast akreditacije do sada je bila uređena Zakonom o akreditaciji ("Službeni glasnik RS", broj 73/10), kao i podzakonskim aktima donetim na osnovu tog zakona. Ovaj zakon je bio delimično usaglašen sa Uredbom Evropskog parlamenta i Saveta kojom se propisuju zahtevi za akreditaciju i tržišni nadzor u vezi sa trgovanjem proizvodima broj 765/2008, u delu koji se odnosi na oblast akreditacije, a koja je važila u vreme njegovog donošenja, a na snazi je i sada.

Primena navedenog zakona u trajanju od osam godina rezultirala je i ukazivanjem prakse da je u cilju efikasnijeg obavljanja poslova iz oblasti akreditacije neophodno izmeniti odnosno dopuniti pojedina postojeća zakonska rešenja.

 Na početku, uočena je potreba dodatnog usklađivanja sa Uredbom Evropskog parlamenta i Saveta broj 765/2008 kojom se propisuju zahtevi za akreditaciju i tržišni nadzor u vezi sa trgovanjem proizvodima.

Bitan razlog za izmene i dopune postojećeg zakonskog teksta u predmetnoj oblasti leži i u potrebi jačanja saradnje svih resornih organa, odnosno organizacija nadležnih za pripremu odnosno donošenje tehničkih propisa sa ATS u smislu razmene neophodnih informacija i učešća predstavnika tih organa, odnosno organizacija, kao posmatrača, u ocenjivačkom delu postupka akreditacije, u slučaju kada je u pitanju akreditacija u svrhu imenovanja odnosno ovlašćivanja.

Analizirajući rezultate ankete koju je među akreditovanim telima za ocenjivanje usaglašenosti sprovelo Ministarstvo privrede u saradnji sa Privrednom komorom Srbije, a koja je imala za cilj prikupljanje podataka o efikasnosti funkcionisanja sistema akreditacije u Republici Srbiji uočeni su nedostaci u funkcionisanju postupka akreditacije sa stanovišta transparentnosti samog postupka akreditacije i pravne sigurnosti, budući da postojećim zakonskim rešenjem nisu bili definisani rokovi za okončanje postupka akreditacije, kao ni postupka za obnavljanje akreditacije. Ova potreba je potvrđena i pravnom analizom koju je Komitet za ljudska prava izvršio pri analizi usklađenosti Zakona o akreditaciji sa principima Zakona o opštem upravnom postupku. Nakon navedenih analiza prepoznat je interes privrede za preciznim definisanjem rokova u postupku akreditacije.

Isto tako, analiza već pomenute ankete koju je sprovelo Ministarstvo privrede u saradnji sa Privrednom komorom Srbije, pokazala je i da je u interesu privrede da podnosioci prijava za akreditaciju raspolažu informacijom o primenjenoj metodologiji za obračun troškova akreditacije.

U svrhu unapređenja oblasti akreditacije u Republici Srbiji, uočena je i potreba da se dodatno definišu poslovi koje obavlja ATS kroz dodatno preciziranje pojmova koje važeći zakon definiše imajući u vidu da se ATS svojevremeno obratilo Ministarstvu privrede radi tumačenja odredaba važećeg zakona usled postojanja nedoumice u pogledu mogućnosti akreditovanja tela za ocenjivanje usaglašenosti za organizaciju šema ispitivanja osposobljenosti laboratorija (PT provajdera).

Uočen je i problem neadekvatnog sastava Komisije za žalbe, koji se odražavao na nedovoljnu nepristrasnost i efikasnost u njenom radu i odlučivanju, pa je prepoznata neophodnost za propisivanjem drugačijeg sastava predmetne komisije i načina njenog odlučivanja. Naime, u praksi se pokazalo da neadekvatnost sastava Komisije za žalbe potiče iz postojećeg rešenja prema kome u sastav te komisije, pored jednog predstavnika Ministarstva privrede ulaze još samo predstavnici iz reda eksperata za laboratorije, za sertifikaciona, odnosno kontrolna tela za ocenjivanje usaglašenosti, gde s obzirom na delatnost konkretnih tela za ocenjivanje usaglašenosti iz čijeg reda su izabrani članovi Komisije za žalbe, a usled postojanja potencijalnih konkurentskih poslovnih interesa i činjenice da isti čine većinu koja odlučuje, može biti ugrožena nepristrasnost u radu i odlučivanju, pa samim tim i njena efikasnost.

Jedan od razloga za donošenje izmena i dopuna Zakona o akreditaciji sadržan je u potrebi jačanja nadzora ministarstva nadležnog za poslove akreditacije - Ministarstva privrede nad ustanovom kojoj je u skladu sa članom 5. važećeg Zakona o akreditaciji povereno vršenje poslova akreditacije - Akreditacionim telom Srbije (u daljem tekstu: ATS), a sve u cilju pravilnog funkcionisanja sistema akreditacije i preduzimanja odgovarajućih mera, kada je to potrebno.

Na kraju, prilikom traganja za zakonskim rešenjima kojima bi se ostvarilo efikasnije vršenje nadzora nad radom ATS, uočena je i potreba da se preciznije definišu odredbe koje se tiču imenovanja članova i predsednika organa ATS radi obezbeđivanja većeg uticaja nadležnog ministarstva u radu tih organa.

2. Ciljevi koji se donošenjem zakona postižu.

Predlagač je, radi stvaranja uslova za ispunjavanje zahteva za članstvo Republike Srbije u Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO) i EU, prilikom izrade izmena i dopuna ovog zakona, pored ostalog, uvažio sve zahteve već pomenute Uredbe br. 765/2008 kojom se propisuju zahtevi za akreditaciju kao i zahteve relevantnog međunarodnog standarda koji se odnosi na ocenjivanje usaglašenosti tj. zahteve za akreditaciona tela koja akredituju tela za ocenjivanje usaglašenosti. U cilju usklađivanja sa Uredbom br. 765/2008 izvršene su korekcije definicija akreditacije, ocenjivanja usaglašenosti i tela za ocenjivanje usaglašenosti. U istom cilju propisano je da se način obrazovanja i rada Komisije za žalbe bliže uređuje propisom koji donosi ministar nadležan za poslove akreditacije. Na kraju, usklađivanje sa odredbama Uredbe br. 765/2008 izvršeno je i kroz preciznije normiranje prekogranične akreditacije. Generalno gledano, usaglašavanje sa odredbama navedene uredbe doprinosi daljem unapređenju oblasti akreditacije u Republici Srbiji.

Predlagač smatra da je izmenama i dopunama Zakona o akreditaciji uticao i na jačanje saradnje svih resornih organa, odnosno organizacija nadležnih za pripremu odnosno donošenje tehničkih propisa, sa ATS, u smislu razmene neophodnih informacija i učešća njihovih predstavnika, kao posmatrača, u ocenjivačkom delu postupka akreditacije, u slučaju kada je u pitanju akreditacija u svrhu imenovanja odnosno ovlašćivanja. Ovim rešenjem se postiže efikasnija primena tehničkih propisa kojim je definisano da ocenjivanje usaglašenosti sprovede imenovana odnosno ovlašćena tela.

Izmene i dopune zakona koji uređuje oblast akreditacije doprinose i jačanju transparentnosti rada ATS, naročito imajući u vidu anketu koju je među akreditovanim telima za ocenjivanje usaglašenosti sprovelo Ministarstvo privrede u saradnji sa Privrednom komorom Srbije, a koja je imala za cilj prikupljanje podataka o efikasnosti funkcionisanja sistema akreditacije u Republici Srbiji. Analiza ankete je pokazala da bi u interesu privrede bilo povećanje transparentnosti i pravne sigurnosti kroz definisanje rokova za okončanje postupka akreditacije, kao i za obnavljanje akreditacije, a što je predlagač ovim izmenama i dopunama važećeg zakona i postigao. Na taj način je prevaziđena i identična opservacija izneta pri pravnoj analizi Komiteta za ljudska prava pri analizi usklađenosti Zakona o akreditaciji sa principima Zakona o opštem upravnom postupku.

Predlagač je u odredbe Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o akreditaciji (u daljem tekstu: Predlog zakona) uneo i obavezu da javno dostupna odluka o visini troškova akreditacije, između ostalog, sadrži i primenjenu metodologiju za obračun troškova, čime je prepoznatim kroz analizu već pomenute ankete koju je među akreditovanim telima za ocenjivanje usaglašenosti sprovelo Ministarstvo privrede u saradnji sa Privrednom komorom Srbije. Ovim rešenjem se doprinosi jačanju transparentnosti rada Akreditacionog tela Srbije.

U cilju daljeg unapređenja oblasti akreditacije u Republici Srbiji, izmenama i dopunama definicije ocenjivanja usaglašenosti, kao i definicije tela za ocenjivanje usaglašenosti, omogućeno je i dodatno preciziranje poslova koje obavlja ATS. Konkretan primer iz prakse za bolje preciziranje poslova koje obavlja ATS je i to što predlagač ističe da je na navedeni način rešena nedoumica koja je ranije postojala u pogledu mogućnosti akreditovanja tela za ocenjivanje usaglašenosti za organizaciju šema ispitivanja osposobljenosti laboratorija (PT provajdera).

U cilju obezbeđivanja veće nepristrasnosti i jačanja efikasnosti rada Komisije za žalbe, izvršene su izmene i dopune kojima je propisan drugačiji sastav predmetne komisije, kao i način njenog rada i odlučivanja, čime je pored već pomenutog dodatnog usklađivanja sa Uredbom 765/2008 postignut i cilj jačanja nepristrasnosti i efikasnosti u njenom radu i odlučivanju.

Usvajanjem predloženih izmena i dopuna Zakona o akreditaciji ostvariće se i jačanje nadzora ministarstva nadležnog za poslove akreditacije nad ustanovom kojoj je u skladu sa članom 5. važećeg Zakona o akreditaciji povereno vršenje poslova akreditacije - ATS, u cilju pravilnog funkcionisanja sistema akreditacije.

 Takođe, u cilju efikasnijeg vršenja nadzora nad radom ATS izvršeno je i preciznije definisanje odredbi koje se tiču imenovanja članova i predsednika organa ATS radi obezbeđivanja većeg uticaja nadležnog ministarstva u radu tih organa.

3. Da li su razmatrane mogućnosti za rešavanje problema bez donošenja zakona.

Donošenje zakona o izmenama i dopunama omogućava efikasno rešavanje problema uočenih u praksi, iako su razmatrane i druge mogućnosti za rešavanje tih problema, pa i mogućnost da se zadrži status quo situacija, odnosno da se ništa ne menja.

Nakon detaljne analize zauzet je stav da je uočene probleme nemoguće rešiti na drugi način, sem donošenjem zakona o izmenama i dopunama postojećeg zakona koji uređuje oblast akreditacije, budući da su odredbe koje predstavljaju problem za funkcionisanje oblasti akreditacije upravo propisane pravnim aktom nivoa zakona.

Budući da se sva rešenja predložena ovim zakonom odnose na materiju koja se nije mogla urediti drugim pravnim aktom, a imajući u vidu i obim predloženih izmena i dopuna, donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o akreditaciji predstavlja jedinu mogućnost.

4. Zašto je donošenje zakona najbolji način za rešavanje problema.

Obim problema koje predloženi zakon treba da reši, bilo da je u pitanju ispunjavanje zahteva za članstvo Republike Srbije u Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO) i EU, a koji iziskuju da se uvaže svi zahtevi već pomenute Uredbe br. 765/2008 u delu kojim se propisuju zahtevi za akreditaciju, bilo da su u pitanju problemi koji su primećeni tokom primene važećeg zakona i koji su detaljno navedeni u tački 1. ove analize, zahtevaju intervencije u zakonskom tekstu jer ih je nemoguće rešiti na drugi način, sem donošenjem zakona o izmenama i dopunama.

5. Na koga će i kako najverovatnije uticati rešenja u zakonu.

Predložena rešenja uticaće na:

- Tela za ocenjivanje usaglašenosti čiju kompetentnost utvrđuje ATS, kojima je u interesu veća efikasnost i pravna sigurnost ostvarena kroz definisanje roka za završetak postupak akreditacije i roka za obnavljanje akreditacije, čime se postiže brže i izvesnije okončavanje postupaka akreditacije, a što je predlagač ovim izmenama i dopunama važećeg zakona omogućio. Skraćenjem postupka akreditacije se sprečava gubljenje potencijalne dobiti u poslovanju, imajući u vidu da su tela za ocenjivanje usaglašenosti čekajući dugo na sertifikat o akreditaciji bila u gubitku.

- ATS, budući da je omogućena veća transparentnost rada te ustanove, zatim ojačana efikasnost rada njenih organa, pre svega imajući u vidu Upravni odbor, Nadzorni odbor i Žalbenu komisiju, kao i jačanje saradnje svih organa, odnosno organizacija nadležnih za pripremu odnosno donošenje tehničkih propisa, sa ATS, u smislu razmene neophodnih informacija i omogućavanja učešća predstavnika tih organa, odnosno organizacija, kao posmatrača u ocenjivačkom delu postupka akreditacije kada je u pitanju akreditacija u svrhu imenovanja, odnosno ovlašćivanja.

- Organe, odnosno organizacije koji su nadležni za pripremu i donošenje tehničkih propisa, budući da je u Predlog zakona uvedena obaveza da ti organi, odnosno organizacije i ATS u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona zaključe protokole o saradnji. Predmetni protokoli o saradnji su u interesu organa, odnosno organizacija koji su nadležni za pripremu i donošenje tehničkih propisa, budući da isti sadrže i način razmene informacija o postupcima akreditacije u svrhu imenovanja, ovlašćivanja i drugih pitanja povezanih sa sprovođenjem tehničkih propisa, nadzoru nad telima za ocenjivanje usaglašenosti prema zahtevima tehničkih propisa, načinu učešća predstavnika organa, odnosno organizacija nadležnih za pripremu i donošenje tehničkih propisa u delovima postupka akreditacije neophodne za sprovođenje tehničkih propisa, kao i informacije o tehničkim propisima u pripremi u cilju razvijanja novih šema akreditacije.

- Korisnike usluga akreditovanih tela za ocenjivanje usaglašenosti čiju kompetentnost je utvrdio ATS koji će transparentnijim radom ATS imati pregled ažurnih akreditacija koje su dobila tela za ocenjivanje usaglašenosti, koje će novim rešenjima biti izdavani po skraćenom postupku. Skraćenje postupka akreditacije je u interesu pravne sigurnosti kako tela ta ocenjivanje usaglašenosti tako i korisnika njihovih usluga.

6. Kakve troškove će primena zakona izazvati građanima i privredi, a naročiti malim i srednjim preduzećima.

Predlagač ističe da primena predloženih rešenja neće izazvati povećanje troškova za privredne subjekte i druga pravna lica koja podnose prijave za akreditaciju. Novim zakonskim rešenjima čak je predviđena obaveza ATS da izvrši povraćaj uplaćenog iznosa na ime troškova akreditacije na račun podnosioca prijave u slučaju da ATS ne okonča postupak akreditacije u zakonom definisanom roku, kao i da podnosiocima prijave isplati izmaklu korist u skladu sa zakonom koji reguliše obligacione odnose, ukoliko podnosilac prijave u propisanom roku podnese prijavu za akreditaciju telu druge države, a to telo mu dodeli akreditaciju.

7. Da li su pozitivne posledice donošenja zakona takve da opravdavaju troškove koje će on stvoriti.

Kao što je pomenuto, sprovođenjem ovog zakona neće doći do povećanja troškova za privredne subjekte i druga pravna lica koja podnose prijave za akreditaciju.

Isto tako, važno je podsetiti da za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti ni dodatna sredstva iz budžeta Republike Srbije.

8. Da li se zakonom podržava stvaranje novih privrednih subjekata i tržišna konkurencija.

Predlagač smatra da se predloženim zakonskim rešenjima pozitivno utiče na povećanje tržišne konkurencije i stvaranje povoljnijeg tržišnog ambijenta za privredne subjekte koji posluju u oblasti akreditacije, i to iz dva razloga.

Prvo, potrebno je imati u vidu da predložena zakonska rešenja sadrže odredbe kojima se utvrđuje rok za završetak postupka akreditacije i obnavljanja akreditacije. Navedena okolnost svakako rešava jedan od problema sa kojima su se do sada susretala tela za ocenjivanje usaglašenosti nakon podnošenja prijave za akreditaciju i njeno obnavljanje, budući da u važećem zakonu nije bio određen rok u kome je ATS dužan da okonča postupak akreditacije, niti postupak obnavljanja akreditacije. Zbog toga su se privredni subjekti i druga pravna lica koja su podnose prijave za akreditaciju i njeno obnavljanje, nalazili u neizvesnom položaju budući da nisu bili u mogućnosti da predvide krajnji rok u kome bi se ti postupci morali okončati, a ta se okolnost loše odražavala i na planiranje prihoda od poslovanja koje bi isti ostvarili da poseduju odgovarajuće sertifikate o akreditaciji. Na navedeni način stvara se pozitivan efekat i na polju pravne sigurnosti.

Drugo, predviđena je i obaveza ATS da izvrši povraćaj uplaćenog iznosa na ime troškova akreditacije na račun podnosioca prijave, u slučaju da ATS ne okonča postupak akreditacije u zakonom definisanom roku, kao i da, pod uslovima koji su precizirani Predlogom zakona, izvrši isplatu izmakle koristi, čime se ATS motiviše da se postupak akreditacije ne odugovlači, kao i da podnosioci prijava za akreditaciju mogu u razumnom roku steći odgovarajuće sertifikate o akreditaciji koji će im omogućiti profitabilnije poslovanje.

Predlagač smatra da se navedenim pozitivnim uticajima na povećanje tržišne konkurencije, kao i pravne sigurnosti, ohrabruje i stvaranje novih privrednih subjekata zainteresovanih za poslovanje u predmetnoj oblasti. Isto tako, predlagač je stava da je moguće očekivati i povećanje broja akreditovanih tela za ocenjivanje usaglašenosti koja bi izašla iz svojevrsne "sive zone" poslovanja i podnela zahteve nacionalnom telu za akreditaciju u cilju sticanja odgovarajućih sertifikata ATS. Naime, imajući u vidu da je u skladu sa članom 4. važećeg zakona, akreditacija dobrovoljna, jedan broj tela za ocenjivanje usaglašenosti u Republici Srbiji posluje sa sertifikatima o akreditaciji izdatim od strane inostranih nacionalnih tela za akreditaciju. Predlagač smatra da će nova zakonska rešenja ohrabriti predmetne privredne subjekte da se obrate ATS u cilju sticanja odgovarajućih sertifikata o akreditaciji izdatih od strane nacionalnog tela za akreditaciju Republike Srbije, čime će se poboljšati i tržišna konkurencija u predmetnoj oblasti.

9. Da li su sve zainteresovane strane imale prilike da se izjasne o zakonu

Imajući u vidu značaj pitanja koja uređuje ovaj zakon, Ministarstvo privrede je rešenjem formirao radnu grupu koja je pripremila tekst Nacrta zakona, a koju čine predstavnici Ministarstva privrede, ATS, Privredne komore Srbije i pojedinih akreditovanih tela za ocenjivanje usaglašenosti. Tekst predmetnog Nacrta bio je postavljen na internet stranici Ministarstva privrede, portalu "TEHNIS" Sektora za kvalitet i bezbednost proizvoda Ministarstva privrede, kao i na portalu e-uprave, čime je bilo omogućeno javnosti da primedbe, komentare i sugestije na tekst Nacrta zakona dostavi Ministarstvu privrede putem pošte ili elektronskim putem.

Takođe, u periodu od 20. juna 2018. godine do 10. jula 2018. godine, je sprovedena javna rasprava, čime je omogućeno svim zainteresovanim stranama da se uključe u izradu predmetnog Nacrta. Sve zainteresovane strane imale su priliku da iznesu svoje stavove o važećim rešenjima zakona koji uređuje predmetnu oblast, kao i da predlože svoja rešenja, a navedenu mogućnost su mnogi i iskoristili, kako na okruglim organizovanim stolovima, tako i dostavljanjem svojih komentara, sugestija i konkretnih predloga direktno Ministarstvu privrede. U okviru javne rasprave održana su tri okrugla stola, i to: 2. jula 2018. godine u prostorijama Regionalne privredne komore Južnobačkog upravnog okruga u Novom Sadu, 4. jula 2018. godine u prostorijama Regionalne privredne komore Šumadijskog i Pomoravskog upravnog okruga u Kragujevcu i 6. jula 2018. godine u prostorijama Privredne komore Srbije u Beogradu,

Po okončanju javne rasprave i nakon analize svih komentara, sugestija i predloga dobijenih tokom postupka javne rasprave, izrađen je konačni tekst Nacrta zakona i zatražena su mišljenja organa državne uprave sa čijim delokrugom rada je povezano pitanje na koje se predmetni Nacrt odnosi.

10. Koje će se mere tokom primene zakona preduzeti da bi se postiglo ono što se zakonom predviđa.

Ministarstvo privrede i ATS preduzimaće sve potrebne mere u sprovođenju predloženih zakonskih rešenja.

U pogledu regulatornih mera, u članu 14. Predloga zakona, predviđeno je da će se Odluka o osnivanju ATS uskladiti sa odredbama Zakona o izmenama i dopunama Zakona o akreditaciji u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu tog zakona. Stavom 4. istog člana Predloga zakona predviđeno je i da propis kojim se bliže uređuje način rada Komisije za žalbe ministar nadležan za poslove akreditacije donosi u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Na kraju, st. 5. i 6. navedenog člana Predloga zakona, predviđena je i obaveza ATS da se u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu tog zakona sa njegovim odredbama uskladi Statut ATS, kao i da se u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu Statuta ATS koji je usklađen sa odredbama Predloga zakona, sa istim usklade i pravila akreditacije.       

U pogledu institucionalnih mera, potrebno je ukazati da je članom 12. Predloga zakona, u okviru nadzora nad radom ATS, predviđeno da Ministarstvo nadležno za poslove akreditacije, kada utvrdi da ATS ne ispunjava zakonom propisane uslove za rad, ili ne ostvaruje zakonom utvrđene ciljeve i zadatke, određuje rok za ispunjenje tih uslova, odnosno utvrđenih ciljeva i zadataka i o tome obaveštava osnivača, kao i da koliko ATS u roku iz stava 2. ovog člana ne ispuni uslove, odnosno utvrđene ciljeve i zadatke, rešenjem zabranjuje dalji rad ATS i o tome će obaveštava osnivača. Članom 14. Predloga zakona propisano je da će u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, ATS i organi, odnosno organizacije nadležni za pripremu i donošenje tehničkih propisa zaključiti protokole o saradnji, čime će se ostvariti ciljevi koji se tiču saradnje sa organima, odnosno organizacijama nadležnim za pripremu i donošenje tehničkih propisa. Ministarstvo nadležno za poslove akreditacije u skladu sa članom 23. važećeg zakona vrši nadzor nad radom ATS-a i ima na raspolaganju mere predviđene zakonom kojim se uređuje vršenje poslova državne uprave ukoliko se za preduzimanje istih ispune uslovi propisani predmetnim zakonom.

U pogledu neregulatornih mera nastaviće se mere i aktivnosti za praćenje ostvarivanja ciljeva preko podataka koji će se godišnje dostavljati osnivaču kroz izveštaje o radu, koji sadrže finansijski izveštaj i izveštaj o realizaciji godišnjeg programa rada. Isto tako, u cilju praćenja sprovođenja zakonskih rešenja, a u skladu sa članom 12. Predloga zakona, Ministarstvo nadležno za poslove akreditacije može tražiti i dodatne informacije, odnosno izveštaje od ATS, naročito o razvoju odgovarajućih programa, odnosno šema akreditacije prema zahtevima tehničkih propisa i o rezultatima sprovedenog postupka nadzora nad radom akreditovanih tela za ocenjivanje usaglašenosti.

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 17.04.2019.