Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

REFORMA PRAVOSUĐA: ZLOUPOTREBA POLOŽAJA U PRIVATNE SVRHE


Predsednik parlamentarne grupe za Srbiju u Evropskom parlamentu, Eduard Kukan, nedavno je u intervjuu za jedan beogradski tabloid izjavio da je Srbija na „zamerke o zloupotrebi položaja u privatne svrhe odgovorila samo izmenama rednog broja”. Dodao je i da su nadležni u Srbiji pokušali da ih „prevare” tvrdeći da su ispravili ono što je od njih zahtevala Evropska unija.

Državni sekretar u Ministarstvu pravde Radomir Ilić kaže za „Politiku” da zakonske odredbe o kojima je pokušao da govori šef delegacije Evropskog parlamenta (EP) Eduard Kukan, „nisu neki brojevi, već izuzetno važni članovi Krivičnog zakona (KZ)”.

Objašnjavajući na šta je Kukan mislio kada je govorio o „zamenama brojeva”, Ilić navodi da je reč o bivšem članu 359 Krivičnog zakona iz kog je proizašao član 234 – zloupotreba službenog položaja odgovornog lica.

– Znajući potrebu izmene i usaglašavanja ovog člana KZ sa evropskim tokovima, kao i praksom domaćih sudova, ministar pravde je još u junu 2014. godine formirao radnu grupu za izmenu ovog zakona, u čijem se središtu upravo nalazi obuhvatna revizija glave krivičnih dela protiv privrede – kaže Ilić.

Radna grupa je, prema njegovim rečima, tokom 2014. godini, izradila analizu upotrebe člana 234 koja je bila osnov za njen dalji rad.

– Nedavno je završen nacrt nove glave KZ-a – krivična dela protiv privrede, u kojoj se nalazi i član 234. Trenutno je u pripremi javna rasprava koja će početi krajem ovog meseca – navodi državni sekretar u Ministarstvu pravde.

Milan Škulić, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu i član Radne grupe Ministarstva pravde za izmenu KZ, kaže:

–Hrvatska, koja je članica EU, ima gotovo ista rešenja kada je reč o ovom krivičnom delu kao što su bila ona u bivšoj Jugoslaviji i koja su daleko radikalnija nego ova sada. Zakonsko rešenje Hrvatske je, kada je u pitanju krivično delo zloupotrebe službenog položaja, samo malo promenjeno, a te promene su stavljene na drugo mesto. U osnovi, to rešenje je gotovo identično onom koje je postojalo u nekadašnjoj Jugoslaviji – objašnjava profesor Škulić.

Član radne grupe navodi i da je Srbija uradila mnogo u pogledu izmena ovog krivičnog dela i da ono sada mnogo bolje reguliše ovu oblast, ali i da će se još raditi na tome.

  • Suština promene je da se podele krivična dela koja su izvršila službena lica od onih koja su izvršila odgovorna lica u nekim privatnim subjektima. Pošto ova promena nije izazvala baš mnogo odjeka u javnosti, to se još precizira izmenama Krivičnog zakonika, a sledi i javna rasprava.
  • Posebno je značajno što je striktno uveden zakonski subsidijaritet. To znači da je tužilac dužan da uvek goni za neka druga dela ako postoji osnov za to, to jest ako je krivična prijava podneta za to drugo krivično delo. Time će se postići pun efekat i to je ono što je potrebno Srbiji. Ponavljam, imamo priliku da popravimo puno toga jer je javna rasprava u toku – kaže Škulić.
Izvor: www.politika.rs, Miroslava Derikonjić