EVROPSKI SUD PRAVDE: Agencija za bezbednost hrane EU da objavi sve studije o zdravstvenim rizicima koje glifosat može da izazove
Evropski sud pravde naložio je Evropskoj agenciji za bezbednost hrane EFSA da objavi sve studije o zdravstvenim rizicima koji se mogu dovesti u vezu s upotrebom glifosata u pesticidima. Budući da je EFSA do sada odbijala da objavi ove podatke, navodno zbog zaštite interesa kompanija koje ga koriste, ovo je u Evropskom parlamentu ocenjeno kao veliki preokret. U Evropskom parlamentu čuli su se krajem prošle nedelje komentari da je sud na ovaj način zaključio da zaštita poslovnih interesa nije uvek opravdana.
EFSA će zato, kako je saopšteno, morati da objavi izveštaje velikih proizvođača agrohemijskih proizvoda i njihovoj toksičnosti, kako bi naučnici i javnost mogli da procene opasnosti koje ti pesticidi predstavljaju za ljudsko zdravlje i okolinu.
Postupak pred Evropskim sudom pravde u Evropskom parlamentu pokrenula je u maju 2017. godine grupa "Zelenih" i "Evropskog slobodnog saveza", pošto je EFSA objavila da glifosat nije kancerogen, ali nije podnela dokumentaciju koja bi potkrepila tu tvrdnju. Ove podatke Evropska agencija za bezbednost hrane nije objavila, jer je to, navodno, bilo protiv interesa kompanija koje proizvode ovaj herbicid, inače jedan od najčešće korišćenih u svetu. Sud je razmotrio ove razloge i zahteve Zelenih i Evropskog slobodnog saveza i zaključio da su pesticidi, u kojima se koristi hemijski proizvod glifosat, jedan od najraširenijih herbicida u poljoprivrednoj proizvodnji i u Evropi. U odluci suda navedeno je da je Međunarodna agencija za istraživanje raka ocenila glifosat kao potencijalno kancerogen.
EFSA koja je tvrdila da podatke ne može da objavi zbog zaštite komercijalnih interesa kompanija, saopštila je i da ne postoji javni interes da se ovakve informacije podele u javnosti, ali sud nije zauzeo isto stanovište. U presudi, naprotiv, stoji da zaštita interesa pravnog ili fizičkog lica ne može biti iznad prava javnosti na informacije koje se tiču zaštite zdravlja i okoline. Za Evropski sud pravde tako je nesporno da bi trebalo objaviti kompletnu dokumentaciju koju Agencija za bezbednost hrane ima o glifosatima, a da nije u obavezi jedino da pominje lična imena koja se nalaze u izveštaju. Glifosat i njegova upotreba u poljoprivrednoj proizvodnji odavno je već podelila Evropu. Dok je Nemačka 2017. godine uspela da obezbedi produženje upotrebe glifosata na još pet godina, Francuska se tome žestoko usprotivila i najavila da će na svojoj teritoriji zabraniti upotrebu pesticida koji sadrže sporni glifosat.
Te 2017. godine, kada je isticala licenca za upotrebu glifosata, mnogi su verovali da će to biti kraj najpoznatijeg herbicida koji koriste i proizvođači u Srbiji.
Međutim, u EU je tesnom većinom produžena njegova upotreba, što su mnoge zemlje osporavale, pozivajući se na izveštaj Svetske zdravstvene organizacije, koja ga je još 2015. godine označila potencijalno kancerogenim. Glifosat se može naći u takozvanim totalnim herbicidima, sredstvima koja služe za ubijanje korova na njivama. On je i u Srbiji na listi odobrenih supstanci, a ta lista se ažurira svake godine. Iz resornog Ministarstva su više puta napominjali da Srbija prati odluke EU i o ovom pitanju. Prema nekim procenama, glifosat se kod nas koristi na oko pet odsto obradivih površina, a poljoprivrednici ga koriste, uglavnom, na strnjištima i mestima koja bi trebalo da očiste od korova.
Najglasniji protivnik ovog proizvoda je Kalifornija, u kojoj je zabranjena njegova upotreba, a postoji i više stotina tužbi koje su proizvođači podneli protiv najvećeg proizvođača glifosata, i to zbog zdravstvenih problema, jer ih proizvođač nije upozorio na mogućnost obolevanja od najtežih bolesti, navedeno je u tužbama.
Izvor: Vebsajt Politika, J. Antelj, 18.03.2019.Naslov: Redakcija