NEOPHODAN ELEKTRONSKI IMUNIZACIONI REGISTAR
Vojvodina mora da uvede elektronski imunizacioni registar, kako bi se izborila sa više problema - kontrola nabavke vakcina i njihovog kvaliteta je slaba, a u kombinaciji sa sve jačim aktivnostima antivakcinalnih lobija, pad roditelja u poverenje prema vakcinama je osetan.
Kako se navodi u posebnom programu u oblasti javnog zdravlja u Vojvodini za ovu godinu, a koji je stupio na snagu početkom marta, građani Vojvodine najčešće boluju i umiru od masovnih nezaraznih bolesti poput srčanih udara, a rastući problem predstavljaju i zarazne bolesti.
Pokrajina svake godine donosi program aktivnosti u oblasti javnog zdravlja, a u kojem se konstatuje trenutno stanje, mapiraju problemi i iznose moguća rešenja. Ove godine se dosta prostora daje zaraznim bolestima, iako one nisu među vodećim uzrocima smrtnosti u Vojvodini (sa više od 80 odsto učešća u ukupnoj smrtnosti su masovne nezarazne bolesti poput kardiovaskularnih i malignih bolesti, bolesti disajnih puteva i dijabetes).
Po ko zna koji put, Pokrajina konstatuje da je potrebno značajno unaprediti epidemiološki nadzor i ubrzati protok informacija putem elektronskog servisa za prijavljivanje bolesti, ali je još bitnije sprovoditi sistematsku vakcinaciju s velikim obuhvatom dece, bez teritorijalnih i populacionih razlika i povećati obuhvat odraslih vakcinisanih protiv gripa, tetanusa i pneumokoka. Kao preduslov, mora se uvesti elektronski imunizacioni registar, a koji još uvek ne postoji na republičkom nivou, navodi se i programu.
Ipak, epidemiološka situacija je uobičajena za Vojvodinu, a stopa smrtnosti je, na sreću, još uvek niska. Međutim, diskontinuitet, nepravovremenost i nedovoljnost MMR vakcine u prethodnom periodu i nagomilavanje osetljive populacije postavljaju pitanje - da li ćemo zaista zauvek eliminisati morbile i rubeole? Ili, pak, nepostojanjem sistemske kontrole, indirektno otežavamo održavanje poverenja roditelja u imunizaciju, koja je poslednjih godina ozbiljno uzdrmana aktivnostima antivakcinalnog pokreta.
"Poruke antivakcinalnog pokreta u različitim medijima i njegovo osnaživanje, naročito nakon pandemijske 2009/10. godine ozbiljno ugrožava opstanak sistema imunizacije i održavanje poverenja roditelja u bezbednost vakcina. Takođe, zastoj u centralnom snabdevanju pojedinim vakcinama u zemlji uzrokovao je prekide u sprovođenju obavezne sitematske vakcinacije, što se negativno odrazilo na ostvareni obuhvat u 2016. godini", zaključuje se u programu javnog zdravlja u Vojvodini i dodaje da nije dovoljna ni trenutna vakcinacija protiv gripa i pneumokoknih infekcija da bi se smanjilo obolevanje i umiranje.
Takođe, postojeći način evidencije imunizacije nije dobar i ne omogućava ažurno sagledavanje vakcinalnog obuhvata, praćenje bezbednosti vakcina, izveštavanje i planiranje imunizacije. Ono što još više brine je činjenica da, uprkos važećim propisima i obaveznom prijavljivanju neželjenih reakcija posle imunizacije, lekari koji utvrde neželjenu reakciju na vakcinu istu ne prijavljuju najažurnije. Naime, lekari su dužni da sve neželjene reakcije prijave epidemiološkoj službi u institutima i zavodima za javno zdravlje, a uprkos tome, stvarna učestalost neželjenih reakcija nije poznata - jer postoji inertnost dela zdravstvenih radnika kada je u pitanju obaveza prijavljivanja.
Osim toga, "zakonom propisani formular prijave neželjene reakcije nije adekvatan i nisu definisani kriterijumi za prijavljivanje neželjenih reakcija", zaključuje se u programu Pokrajine.
Elektronski imunizacioni registar takođe bi evidentirao razloge za neodazivanje na vakcinaciju, a podsećao bi građane kad je koji termin za dobijanje vakcine. Pomoću njega bi se pratilo koliko vakcina je potrošeno i nabavljeno.
Pokrajina za ovu godina ima specifičan cilj - razvoj modernog sistema ranog otkrivanja i upozorenja na pretnje po zdravlje stanovništva Vojvodine. Konkretno, reč je o softveru koji bi imali svi domovi zdravlja i koji bi ih povezao, a pomoću njega bi se razmenjivale informacije o građanima koji su oboleli od zaraznih i nezaraznih bolesti. Za razvoj ovog cilja izdvojiće se 658.954 dinara iz pokrajinskog budžeta tokom godine.
Postojeća situacija kaže da je u Vojvodini izraženo starenje stanovništva i pad broja stanovnika. Skoro svaka šesta osoba u Vojvodini starija je od 65 godina. Stopa nataliteta nije povoljna, žene rađaju u sve starijoj dobi (prosečna starost majke koja rađa prvo dete je 29 godina), a stopa mortaliteta je na visokim nivoima. Vojvođani najviše umiru od kardiovaskularnih bolesti (50,6 odsto), malignih bolesti (23,6 odsto) i bolesti sistema za disanje (5,2 odsto). Ono što je zanimljivo je da se kao čest razlog za odsustvovanje sa posla sada javljaju bolesti mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva, koji takođe dovode i do invaliditeta.
Izvor: Vebsajt 021, Gorica Nikolin, 20.03.2018.Naslov: Redakcija