ZAKON O SLOBODNOM PRISTUPU INFORMACIJAMA OD JAVNOG ZNAČAJA: Zloupotreba prava na pristup informacijama od strane pojedinih advokata

“Da ste me pitali pre godinu i po dana rekao bih vam da građani više koriste svoje pravo na slobodan pristup informacija od javnog značaja i da su svesniji mogućnosti kojima raspolažu kako bi kontrolisali vlast. Međutim, danas smo u situaciji da ne pričamo o ostvarenju, nego o zloupotrebi ovog prava. Naime, nekada je procenat žalbi koji su nam pisali novinari bio oko deset odsto, a sada svega dva do tri procenta. Razlog je taj što ne mogu da čekaju odgovore na žalbe, budući da su naše službe zatrpane poslom, a sve zbog žalbi advokata. Pre izmena zakona ovaj procenat je bio sedam do devet odsto godišnje, a sada imamo između 85 i 90 odsto žalbi koje pišu advokati”, ovo je odgovor Poverenika za zaštitu informacija od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milana Marinovića na pitanje gde je Srbija danas, 20 godina od kada je dobila posrednika između građana i organa javne vlasti.

Posle skromnog početka u kojem je kancelarija brojala svega nekoliko zaposlenih, danas se iza poverenika nalazi oko 120 zaposlenih, raspoređenih u deset sektora i kancelarija u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, a uskoro i u Kragujevcu. Zakon o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ("Sl. glasnik RS", br. 105/2021) dao je Povereniku veća ovlašćenja, recimo da, zbog ćutanja, kažnjava administraciju. Međutim, posle početne euforije, stigao je hladan tuš. I to od advokata.

- U novom zakonu uočio sam mnoge dobre strane koje smo predložili, ali kasnije smo uvideli i negativne posledice izmena koje nisu stigle od članova radne grupe, već od “Sigme”, agencije OEBS-a i Evropske komisije. Ona se tiče brisanja člana koji je govorio o zloupotrebi prava. To je onemogućilo organe vlasti da na zakonit način postupe kada prepoznaju zloupotrebe. Uz to, Upravni sud je promenio svoj stav prema troškovima postupka, pa sada, svaki put kada poverenik oceni da je žalba osnovana, naloži organu vlasti od kog je tražena informacija da snosi troškove žalbe. E, to je prouzrokovalo cunami zloupotreba i sad smo došli u situaciju da molimo boga da Upravni sud promeni svoj stav, jer su zanemarili član koji govori da troškovi zastupanja od strane advokata moraju biti neophodni i opravdani. Pa neka me neko ubedi da je neophodno i opravdano da angažujem advokata da bih napisao žalbu u kojoj je dovoljno navesti: oni su ćutali? Da li je opravdano i neophodno da kao advokat tražim informaciju, a za pisanje žalbe angažujem kolegu iz iste kancelarije koji, da apsurd bude veći, još nosi moje prezime? Nisu napadnuta ministarstva ili vlada, već seoske škole, mesne zajednice i male lokalne samouprave, gde ljudi ne mogu da se snađu. A zato što je taksa na žalbu koju piše advokat ista i kada pišete protiv Vlade Srbije ili mesne zajednice koja ima deset stanovnika - objašnjava Marinović kako su oni koji bi trebalo da budu na strani građana, u ideji o slobodnom pristupu informacijama videli mogućnost za unosan i lak biznis. Rešenje ove situacije, dodaje, nalazi se u izmenama par članova zakona. Ali epilog će morati da sačeka novu vladu, odnosno novog ministra državne uprave.

Povereniku za informacije od javnog značaja pre 15 godina poverena je i zaštita podataka o ličnosti. Bez prethodnog iskustva, praksu su, kako navodi zamenica poverenika Sanja Unković, stvarali sami. Od vremena kada su objašnjavali zašto se ne sme matični broj građana tražiti za svaku sitnicu do 2023. u kojoj su stigli do 5.012 predmeta koji se odnose na zaštitu podataka o ličnosti - od kojih je 4.930 okončano.

- Najveći problem je bio da oni koji prikupljaju podatke shvate da ne smeju za svaku sitnicu da kopiraju lične karte, da ne smeju za sve i svašta da traže jedinstveni matični broj građana, a najteže nam je bilo da ih naučimo da prilikom ulaska u zgradu ne smeju da zadržavaju lične karte. Kasnije je usvojen zakon kojim je uređeno da se mogu prepisati osnovni podaci iz lične karte, ali ne i da je zadržavaju. Jer bilo je slučajeva zloupotrebe, pa su recimo druga lica otvorila račun u banci na tuđe ime, registrovala firmu u APR-u… Zatim, u jednom trenutku smo, zbog zastarelosti zakona, bili potpuno paralisani, da bi 2019. dobili zakon koji je bolje uredio obaveze koje imaju rukovaoci i obrađivači podataka o ličnosti, ali i prava građana i kako mogu da ih zaštite. I tako je počela da se razvija svest kod građana o važnosti zaštite ličnih podataka, a koja se danas vidi po broju predmeta. Kada je mali broj predmeta, to ne znači da rukovaoci ne krše zakon, nego građani ne znaju svoja prava i kome da se obrate. Sada imamo nekoliko hiljada predmeta u nadzoru, što ne govori da rukovaoci i obrađivači prave veće greške, nego da ljudi razumeju i znaju šta prijavljuju - priča Sanja Unković.

Danas se širom Srbije organizuju obuke na kojima se o zaštiti podataka uče državni organi, ali i privatne firme. Studijske programe mogu da pohađaju studenti iz novosadskog i kragujevačkog Pravnog fakulteta i Fakulteta bezbednosti u Beogradu.

Međutim, tehnološki napredak zahteva i napredak Zakona o zaštiti podataka o ličnosti ("Sl. glasnik RS", br. 87/2018), budući da ovaj sadašnji ne prepoznaje digitalizaciju, veštačku inteligenciju, ne spominje nijedan oblik video-nadzora, umrla lica, a biometriju spominje tek na dva mesta.

Gde je danas najveći izazov sa kojim se suočava poverenik?

- Veštačka inteligencija nam je najveći izazov. Nije to ni video-nadzor na javnim prostorima, ni digitalizacija koja se ubrzano sprovodi a nosi sa sobom silne rizike, jer veštačka inteligencija se hrani svim podacima. Što više podataka ubacite njene mogućnosti su veće, a među tim silnim podacima su podaci o ličnosti. Ona jača kada dobija podatke o ličnosti, tako može da izvlači zaključke. Mi nećemo, ne želimo i ne možemo da sprečimo razvoj veštačke inteligencije, ali želimo da je uvedemo u tokove zaštite ljudskih prava - zaključuje Marinović.

Koji je recept da veštačka inteligencija postane hipersenzitivna na ljudska prava? Da čovek kontroliše čoveka koji kontroliše veštačku inteligenciju.

Građani mogu mirno da spavaju, pokazali su preliminarni izveštaji nadzora poverenika, koji su objavljeni pošto su hakeri napali sistem EPS-a.

- Čim smo na osnovu privatnog podneska saznali da je došlo do hakerskog napada, kontaktirali smo EPS. Oni su nam opreza radi, što su i dužni po zakonu da urade u situacijama kada sumnjaju da je došlo do povrede podataka, dostavili obaveštenje. Već tada su se ogradili da misle da nije došlo do povrede ličnih podataka, već da je reč o podacima koji se odnose na zaključene ugovore, funkcionisanje EPS-a… Mi smo obavili predistražne radnje i naši inspektori su sačinili prvi zapisnik. Na osnovu onoga čime raspolažemo, nisu ukradeni podaci o ličnosti, ali za konačne rezultate moramo još sačekati, jer je neophodno da EPS podigne sistem u potpunosti - objašnjava Marinović.

Pitanje uređenja biračkog spiska prvi put je pred poverenika stavljeno na dnevni red 2017. godine. - Sve što se tiče obrade podataka o ličnosti, novih vidova evidencije, nove razmene podataka, uvođenja trećih lica koji bi eventualno radili na tom poslu, mora biti uređeno zakonom. Onda kada to nije bio slučaj, poverenik je davao negativno mišljenje. Ali kada nam je Ministarstvo državne uprave 2021. dostavilo predlog odluke o načinu obrade i zaštite podataka o ličnosti rada radne grupe za eksternu kontrolu biračkog spiska, mi smo dali saglasnost. Gde se zastalo u praksi, mi ne znamo. Što je do nas mi smo učinili - objašnjava Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović.

Izvor: Vebsajt Politika, Višnja Aranđelović, 19.02.2024.
Naslov: Redakcija