ZAKON O SPREČAVANJU KORUPCIJE: Agencija za sprečavanje korupcije 2023. godine podnela 170 zahteva za prekršajne postupke. Najveći broj zahteva podnet je zbog toga što izveštaje o imovini i prihodima funkcioneri nisu podnosili u propisanom roku ili su oni bili netačni ili nepotpuni

Ko ima funkciju, prima platu iz državne kase, a izbegne da prijavi svoju imovinu ili Agenciji za sprečavanje korupcije dostavi netačne i nepotpune podatke, kažnjava se po zakonu.

U praksi to izgleda ovako: tokom prošle godine nesavesni i "zaboravni" funkcioneri dobili su presude po kojima su dužni da plate skoro 24 miliona dinara.

Prema podacima iz ove institucije, Agencija je u 2023. godini podnela 170 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, a zbog postojanja osnovane sumnje da su javni funkcioneri povredili prekršajne odredbe Zakona o sprečavanju korupcije ("Sl. glasnik RS", br. 35/2019, 88/2019, 11/2021 - autentično tumačenje, 94/2021 i 14/2022) ili Zakona o finansiranju političkih aktivnosti ("Sl. glasnik RS", br. 14/2022).

- Najveći broj zahteva podnet je zbog toga što su javni funkcioneri postupali suprotno odredbama članova 68. i 69. Zakona o sprečavanju korupcije, odnosno zbog toga što izveštaje o imovini i prihodima nisu podnosili u propisanom roku ili su oni bili netačni ili nepotpuni - preciziraju iz ove institucije.

Takvi funkcioneri su dobijali dopise prekršajnih sudova, a na osnovu zahteva i dokaza koje im je dostavljala Agencija. Najviše postupaka bilo je u Prekršajnom sudu u Beogradu, koji je izrekao kazne u iznosu od 13.051.000, a dosad je naplaćeno 3.389.000 dinara. Prekršajni sudovi po Srbiji izrekli su kazne od ukupno 10.817.000 dinara, a naplaćeno je 6.819.714 dinara.

Kad se sabere, iz džepova funkcionera koji su se ogrešili o propise u državnu kasu treba da se slije ukupno 23.868.000 dinara, a dosad je "leglo" oko 10,2 miliona dinara, i to samo na osnovu postupaka koji su vođeni tokom prošle godine.

Među kažnjenim funkcionerima, ističu u Agenciji, podjednako su zastupljeni i oni sa lokalnog i oni sa republičkog nivoa. Veliki broj zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka, navode, podnet je protiv pokrajinskih sekretara AP Vojvodine i sekretara Gradske uprava Grada Beograda kojima je izrečen veliki broj novčanih kazni.

Na pitanje kako ocenjuje učinak oko kažnjavanja nesavesnih funkcionera u prošloj godini, direktor Agencije za sprečavanje korupcije Dejan Damnjanović kaže da ima razloga za zadovoljstvo:

- Ovi rezultati zapravo govore o dobro napisanim zahtevima za pokretanje prekršajnog postupka s naše strane, koji su potkrepljeni dokazima, a što je omogućilo prekršajnim sudovima da efikasno postupaju i brže rešavaju predmete.

Damnjanović ističe da je sve ovo potvrda stava Agencije da je međusobna saradnja svih nadležnih institucija neophodna i da se jedino na taj način postiže cilj sprečavanja korupcije kao globalnog i lokalnog problema svakog društva koji se protiv nje bori.

Zakon o sprečavanju korupcije obavezuje sve koji stupe na javnu funkciju da u roku od 30 dana od dana izbora, postavljenja ili imenovanja, Agenciji podnesu izveštaj o svojoj imovini i prihodima supružnika ili vanbračnog partnera, kao i maloletne dece ako žive u istom domaćinstvu. Takođe, i kad napuste položaj imaju rok od 30 dana da dostave izveštaje o imovini, a prema stanju na dan prestanka funkcije.

Izvor: Vebsajt Novosti, D. Stevanović, 20.02.2024.
Naslov: Redakcija