ZAKON O RAČUNOVODSTVU: Pravna lica, odnosno preduzetnici dužni su da dostave redovne godišnje finansijske izveštaje najkasnije do 31. marta 2024. godine

Predaja godišnjih finansijskih izveštaja preduzeća od velike je važnosti za državu, ali i za kreiranje pozitivne poslovne klime u zemlji.

Pre svega, predajom celovitih podataka o poslovanju podstiče se ekonomska transparentnost. Naime, finansijski izveštaji omogućavaju transparentan uvid u finansijsko stanje i poslovanje preduzeća jer pružaju informacije o prihodima, rashodima, profitu, gubicima, bilansu stanja i novčanim tokovima, što omogućava investitorima, kreditorima, vladinim agencijama i drugim zainteresovanim stranama da bolje razumeju finansijsku situaciju preduzeća.

Pored toga, oni pružaju učesnicima na tržištu ključne informacije koje im mogu pomoći u donošenju odluka. Na osnovu tih informacija, menadžment može da proceni performanse poslovanja, identifikuje oblasti koje zahtevaju poboljšanja i razvija strategije za budući rast i razvoj u sopstvenom preduzeću ili uoči prilike za investiranje u drugom učesniku na tržištu.

Investitori i kreditori koriste finansijske izveštaje kao osnovu za procenu rizika i potencijalne dobiti od ulaganja u preduzeće. Redovna i tačna dostava finansijskih izveštaja povećava poverenje investitora i kreditora u preduzeće, što može olakšati pristup kapitalu i smanjiti troškove zaduživanja.

Finansijski izveštaji služe i kao osnova za obračun poreza i drugih finansijskih obaveza preduzeća prema državi i drugim institucijama.

Gotovo sve države na svetu imaju zakonske i regulatorne zahteve koji obavezuju preduzeća da redovno podnose finansijske izveštaje. Nepoštovanje ovih zahteva može rezultirati kaznama, novčanim kaznama ili drugim pravnim posledicama.

Ukratko, predaja godišnjih finansijskih izveštaja preduzeća nije samo zakonska obaveza, već i ključni alat za upravljanje, donošenje odluka, sticanje poverenja investitora i održavanje transparentnosti u poslovanju.

U Srbiji godišnje izveštaje preduzeća prikuplja Agencija za privredne registre, a krajnji rok za njihovu predaju je 31. mart za prethodnu godinu. Datumi i način predaje uglavnom su isti svuda u regionu, dok je tokom poslednjih godina u potpunosti usvojena i institucija predaje elektronskog izveštaja.

Primera radi, u Crnoj Gori godišnje izveštaje prikuplja Uprava carina i prihoda, a u Severnoj Makedoniji Centralni registar, takođe zaključno sa 31. martom.

Državni registri dužni su da objave javno dostupne delove izveštaja na svojim portalima u mesecima koji uslede po roku predaje, zajedno sa zbirnim rezultatima nacionalne privrede. Nacionalni registri takođe posluju i komercijalno i zainteresovanim kupcima prodaju pakete svih izveštaja po istaknutim cenovnicima.

U pitanju su uglavnom renomirane bonitetne i analitičke kuće, koje potom te podatke koriste za kreiranja analiza i poslovne statistike poslovanja.

Ovakav uvid umnogome olakšava donošenje odluka. Recimo, analiza trendova prodaje može pomoći u planiranju proizvodnje, upravljanju zalihama i marketinškim strategijama. Kroz tumačenje istorijskih podataka, poslovna statistika omogućava predviđanje budućih trendova i potražnje. Ovo je od suštinskog značaja za planiranje poslovanja, strategije marketinga i upravljanje rizicima.

Pravilno čitanje finansijskih izveštaja može da pruži mnogo korisnih informacija, ali njihovu pravu vrednost mogu da omoguće tek profesionalni analitičari, koji tačno znaju “gde treba da gledaju” kako bi otkrili sve slabosti ili vrline nekog preduzeća ili privrede u celini.

Izvor: Vebsajt Biznis, 14.02.2024.
Naslov: Redakcija