Zastava Bosne i Hercegovine

ZAKON O RADU: Porodiljsko odsustvo, koje traje od rođenja do prvog tromesečja, može da koristi samo majka. Očevima dozvoljeno da koriste odsustvo radi nege deteta tek kada dete navrši tri meseca. Da bi očevi mogli da iskoriste ovo zakonsko pravo do prvog rođendana deteta, oba roditelja moraju da budu u stalnom radnom odnosu


Iako su 132 oca u Beogradu tokom prethodne godine ostvarila pravo na "porodiljsko" odsustvo, što predstavlja povećanje za gotovo sto odsto u odnosu na 2017. godinu, kada je svega 79 novopečenih tata iskoristilo ovu zakonsku mogućnost, stručnjaci s pravom koriste metaforu o "kapi u čaši vode".

Jer, ako se ima na umu da se u prestonici godišnje rodi oko 20.000 beba, to u statističkom prevodu znači da je tek svaki dvestoti otac odlučio da hrani, uspavljuje i presvlači bebu dok je mama na poslu.

Podsećanja radi, naš Zakon o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) očevima dozvoljava mogućnost da koriste odsustvo radi nege deteta tek kada dete navrši tri meseca. Porodiljsko odsustvo, koje traje od rođenja do prvog tromesečja, može da koristi samo majka. Da bi očevi mogli da iskoriste ovo zakonsko pravo i ostanu sa detetom do njegovog prvog rođendana, oba roditelja moraju da budu u stalnom radnom odnosu.

Bez obzira na činjenicu što je zakonodavac 2001. godine dozvolio očevima da uzmu odsustvo radi nege deteta, brojke govore da je procenat tata koji koriste ovu mogućnost i dalje na nivou statističke greške.

Praksa takođe pokazuje da najveći broj očeva uzima odsustvo radi nege deteta zato što su njihove supruge zaposlene u stranim kompanijama ili ambasadama i rade po njihovom, a ne po našem Zakonu o radu, odnosno moraju da se vrate na posao nakon tri ili četiri meseca porodiljskog odsustva.

U cilju promocije rodne ravnopravnosti, institucije EU nedavno su odobrile uvođenje najmanje desetodnevnog obaveznog odsustva za novopečene očeve širom kontinenta i objasnile da će se to odsustvo plaćati kao porodiljsko.

U većini skandinavskih zemalja očevi imaju zakonsku obavezu da odu na "porodiljsko" odsustvo, a Norveška je uvela tu obavezu 1993. godine, kada je ustanovljeno da samo 30 odsto očeva koristi "porodiljsko" odsustvo.

U nekim zemljama, poput Nemačke, Austrije, Hrvatske, Kipra, Luksemburga i Češke, odsustvo za očeve ne postoji. U drugim je situacija sasvim drugačija, kao u Španiji, gde odsustvo za majku i oca traje isto – 16 nedelja, uz punu platu. Ipak, statistika OECD-a svedoči da tek svaki peti otac u Evropi koristi roditeljsko, odnosno "porodiljsko" odsustvo.

Uprkos činjenici da ne postoje biološki ni psihološki dokazi da mama bolje od tate hrani, povija, oblači i uči dete, analiza Republičkog zavoda za statistiku svedoči da se očevi u našoj sredini u proseku detetom bave – jedanaest minuta dnevno.

Miša Stojiljković, psiholog i autor popularne emisije "Tata, ti si lud", koja se emituje na Radio Beogradu, kaže da raste broj očeva koji shvataju da roditeljstvo nije trka na sto metara, već doživotni maraton, i da partneri moraju da dele obaveze ako žele uspešno da istrče taj maraton.

Međutim, za većinu njih roditeljstvo je i dalje sinonim za igranje sa detetom i vođenje naslednika na sport. Mame su i dalje te koje vaspitavaju, kuvaju, peglaju...

Ohrabruje me što da na roditeljskim sastancima, u vrtiću i u školi viđam i očeve i majke. Svi moji drugari bez problema menjaju pelene svojim mališanima i umeju da detetu spreme ukusan obrok. Tome, naravno, delimično kumuje i činjenica da se radno vreme žena produžilo, odnosno da su majke više angažovane na poslu nego što su bile. Istraživanja pokazuju i da su očevi koji se aktivno bave roditeljstvom fizički i mentalno zdraviji, a njihova deca su bolje socijalizovana i pokazuju manje sklonosti ka maloletničkoj delinkvenciji– kaže naš sagovornik.

Istraživanje dr Dragana Stanojevića, docenta na Katedri za sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, pod nazivom "Pomaljanje novog očinstva kroz prakse očeva u Srbiji", pokazalo je da je tek svaki dvadeseti otac u našoj zemlji kompletno uključen u roditeljstvo.

Ova studija pokazuje da četvrtina očeva uopšte nije uključena u negu dece, 12 procenata je veoma nisko uključeno, a trećina je visoko uključena. Nega dece podrazumeva hranjenje, kupanje, zabavljanje i čitanje, prepovijanje i uspavljivanje deteta. Očevi koji su učestvovali u ovom istraživanju pokazali su niži stepen uključenosti i u indirektne aktivnosti oko deteta (čišćenje, pranje odeće, peglanje, spremanje obroka, odvođenje deteta u vrtić). Zanimljivo je, međutim, da muškarci smatraju da je mali korak koji naprave u pravcu rodne ravnopravnosti sinonim za punu ravnopravnost polova – primera radi, ako sa decom rešavaju samo domaće zadatke, smatraju da sto odsto učestvuju u roditeljstvu – ističe dr Stanojević.

Iako ne postoji formula na osnovu koje možete izračunati verovatnoću da će se otac baviti detetom, praksa govori da su angažovaniji oni muškarci čije su majke bile zaposlene, a očevi radili kućne poslove.

Ako su odnosi u porodici skladni i ako među supružnicima postoji viši stepen intimnosti, to u velikoj meri utiče na uključivanje očeva u roditeljstvo. Zanimljivo je da su očevi koji su imali loše iskustvo sa svojim roditeljima mnogo bolji i brižniji roditelji – primećuje ovaj sociolog.

Izvor: Vebsajt Politika, Katarina Đorđević, 18.02.2019.
Naslov: Redakcija