Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

U PRIPREMI NOVI PRAVILNIK O UTVRĐIVANJU PROFESIONALNIH BOLESTI: Potrebno definisati proceduru utvrđivanja profesionalnog oboljenja i rešiti problem finansiranja dijagnostike u postupku utvrđivanja ovih bolesti


Nijedan radnik u 2018. godini nije otišao u invalidsku penziju zbog profesionalne bolesti, dok se godišnje kod svega petoro-šestoro zaposlenih registruje neko od tih oboljenja. Sudeći prema statistici, ispada da su u Srbiji uslovi rada besprekorni.

Međutim, istina je da je naša lista profesionalnih oboljenja višestruko kraća od evropskog proseka, te da je procedura dokazivanja da je oboljenje nastalo na radnom mestu više nego komplikovana. Takođe, većina radnika i ne zna da ona postoji i da mogu na taj način da ostvare svoja prava.

Stvari će se, ipak, bar delimično promeniti, jer je novi Pravilnik o utvrđivanju profesionalnih bolesti završen, a na spisak profesionalnih bolesti, na kojem je dosad bilo 56 oboljenja, dodato je devet novih, otkriva profesor dr Petar Bulat, specijalista medicine rada u Institutu za medicinu rada i radiološku zaštitu.

- To je dobro, i usvajanjem novog Pravilnika, koje iščekujemo, rešava se dosadašnji problem sa zastarelim, dugo neinoviranim spiskom profesionalnih oboljenja. -

U sledećem koraku, naglašava prof. Bulat, treba definisati proceduru utvrđivanja profesionalnog oboljenja i rešiti problem finansiranja dijagnostike u postupku utvrđivanja ovih bolesti. Dijagnostičke procedure u takvim slučajevima nisu među onima koje idu na teret obaveznog zdravstvenog osiguranja, i mora da se definiše ko će da ih plati - poslodavac, zaposleni ili RFZO.

On kaže da paralelno sa tim mora da se definiše ko zapravo utvrđuje profesionalno oboljenje: lekar specijalista medicine rada, bilo koji specijalista ili institucije kao što su Institut "Dr Dragomir Karajović" i zavodi u Novom Sadu i Nišu.

Prema mišljenju Dragoslava Tomovića, predsednika Udruženja za bezbednost i zdravlje na radu, najveći problemi su definicija profesionalnog oboljenja, njihova evidencija, to da li će lista profesionalnih bolesti biti otvorena ili zatvorena, kriterijumi verifikacije...

U našem pravnom sistemu profesionalne bolesti regulisane su kroz Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 34/2003, 64/2004 - odluka USRS, 84/2004 - dr. zakon, 85/2005, 101/2005 - dr. zakon, 63/2006 - odluka USRS, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013, 75/2014, 142/2014 i 73/2018) i Zakon o zdravstvenom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 107/2005, 109/2005 - ispr., 57/2011, 110/2012 - odluka US, 119/2012, 99/2014, 123/2014, 126/2014 - odluka US, 106/2015 i 10/2016 - dr. zakon).

Pored zakona, oblast profesionalnih bolesti uređuje i Pravilnik o utvrđivanju profesionalnih bolesti ("Sl. glasnik RS", br. 105/2003) iz 2003. godine identičan Pravilniku o utvrđivanju profesionalnih bolesti ("Sl. list SRJ", br. 16/97 i 19/97 - ispr.) iz 1997. godine, i po njemu naša lista spada u kategoriju zatvorenih, što znači da samo oboljenja koja su u njoj mogu da budu profesionalna.

- Prema preporukama EU iz 1992. godine, zemlje članice bi trebalo da imaju takozvane otvoreno-zatvorene liste, odnosno da postoji mogućnost da i one dijagnoze koje nisu na listi mogu da budu takve ukoliko postoji jasna veza između oboljenja i profesionalne štetnosti - kaže Tomović. - U Pravilniku su sada opšti kriterijumi za utvrđivanje i, primera radi, za 10 oboljenja su potpuno identični. To je dovelo do toga da svako ko se bavi utvrđivanjem profesionalnih oboljenja ima svoje interne kriterijume.

Oštećenje sluha izazvano bukom u svetu se često podvodi pod profesionalne bolesti, ali se kod nas teško dokazuje, iako je potvrđeno da rad sa bukom iznad 75 decibela na duži rok dovodi do oštećenja sluha.

Ista stvar je sa različitim oblicima karcinoma. Prema svim svetskim statistikama, osam odsto karcinoma pluća je profesionalne etiologije, dok se kod nas većina ovih karcinoma dovodi u vezu sa pušenjem. U takvim okolnostima oboleli, kao i njegova porodica, ne može da ostvari nijedno pravo.

Zbog velikih problema u ovoj oblasti došlo je do velikog pada broja registrovanih profesionalnih bolesti u Srbiji. U periodu od 2004. do 2013. godine najčešća profesionalna oboljenja su bila virusni hepatitis i kontaktni dermatitis, dok je tokom 2011. godine zbog problema u RTB "Zajača" utvrđen veliki broj trovanja olovom.

Izvor: Vebsajt Novosti, B. Radivojević - J. Ž. Skenderija, 18.02.2019.
Naslov: Redakcija