Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O STANOVANJU I ODRŽAVANJU ZGRADA: Zakonom je omogućeno da upravnik stambene zajednice može biti i osoba koja nije vlasnik stana. Opštine i gradovi su dobili rok da do kraja 2017. godine formiraju registre stambenih zajednica, a od trenutka kada ih uspostave, skupštine stanara na toj teritoriji će imati rok od šest meseci da se "preregistruju". To znači da će i oni koji imaju kućni savet morati da sazovu sastanak i ponovo izglasaju upravnike koji će stambenu zajednicu prijaviti u opštini. Stanari će, po članu 26, platiti administrativnu taksu za registraciju i naknadu za usluge evidencije


O poštovanju kućnog reda i održavanju higijene u zgradi ubuduće će moći da se brinu i supruga, deca ili drugi rođaci vlasnika stana, ali i podstanari! Novim Zakonom o stanovanju i održavanju zgrada ("Sl. glasnik RS", br. 104/2016) se omogućava da upravnik stambene zajednice može biti i osoba koja nije vlasnik stana.

U Ministarstvu građevine, saobraćaja i infrastrukture objašnjavaju da novi propis omogućava vlasniku stana da ovlasti člana porodice ili zakupca da umesto njega učestvuje u radu skupštine stambene zajednice, čime se dobija mogućnost da i te osobe budu birane za upravnika stambene zajednice.

- Potrebno je samo da vlasnik stana obavesti skupštinu stambene zajednice o datoj saglasnosti za člana njegovog porodičnog domaćinstva ili za podstanara - navode u resornom Ministarstvu.

Po starim propisima nije bilo moguće da suprug vlasnice stana obavlja funkciju predsednika skupštine stanara. To je na svojoj koži osetio S.B., iz beogradskog Bulevara oslobođenja 76. On je godinama pokušavao da se registruje kao "kućepazitelj" kako bi unapredio uslove u zgradi u kojoj živi sa porodicom.

- Zgrada je u potpunom rasulu već četiri godine, jer je predsednik preminuo, a mi nismo uspeli da izaberemo novog. Komšije su izglasale pre tri godine da ih ja zastupam, ali su me u Opštini Voždovac odbili, jer se stan u kome živim vodi na ime moje supruge. Obraćao sam se tada i Zaštitniku građana i nadležnima u Ministarstvu, ali nije bilo uspeha. Drago mi je što je sada omogućeno i partnerima i ostalim članovima porodice vlasnika da budu upravnici, ali ja sam odustao od kandidature i ne bih se više time bavio - objašnjava S.B.

Sve skupštine stanara moraće da se usklade s novim Zakonom. Opštine i gradovi su dobili rok da do kraja ove godine formiraju registre stambenih zajednica, a od trenutka kada ih uspostave, skupštine stanara na toj teritoriji će imati rok od šest meseci da se "preregistruju". To znači da će i oni koji imaju kućni savet morati da sazovu sastanak i ponovo izglasaju upravnike koji će stambenu zajednicu prijaviti u opštini. Stanari će, po članu 26, platiti administrativnu taksu za registraciju i naknadu za usluge evidencije, ali se još ne zna u kom iznosu.

Opštine i gradovi će popisati sve skupštine stanara, a objedinjene podatke će slati Republičkom geodetskom zavodu.

U zgradama koje imaju predsednika skupštine stanara trebalo bi da on sazove sastanak na kojem će biti obavljen njegov reizbor ili će biti izabran novi upravnik iz redova stanara. Ukoliko zgrada nije imala "kućepazitelja", sastanak može sazvati neko od vlasnika nekretnina.

Ukoliko stanari ne mogu da se slože ili ne žele da se bave ovom problematikom, lokalna samouprava će im odrediti prinudnog upravnika. Svaki vlasnik imaće pravo da zahteva od opštine da imenuje profesionalnog upravnika. Oni će biti izabrani sa spiska Privredne komore Srbije, koja će biti zadužena za njihovu obuku. Prinudni upravnik se zadržava u zgradi samo dok stambena zajednica ne donese odluku da neko od stanara obavlja poslove upravnika.

Koliko novca će stanari plaćati profesionalnom upravniku, zavisi od dogovora koji postigne većina vlasnika nekretnina. U Beogradu ima desetak firmi koje se bave ovom delatnošću, a mesečna usluga po stanu košta od 200 do 350 dinara.

Izvor: Vebsajt Novosti, Z. Radović, 20.02.2017.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija