Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

U PRIPREMI ZAKON O MIKROFINANSIRANJU: Zakon će regilisati rad nedepozitnih finansijskih institucija koje se bave novcem, ali ne prikupljaju štednju


Hoće li male firme i preduzetnici moći lakše da dobijaju zajmove zavisi od toga da li će naša država doneti Zakon o mikrofinansiranju. Mali privredni igrači, zbog nedostatka kreditne istorije, danas teško dolaze do novca za pokretanje i razvijanje posla, mikrofinansiranjem bi došli do zainteresovanih ulagača, istina po višim cenama.

Zakonski okvir koji će regulisati rad nedepozitnih finansijskih institucija, svih koji se bave novcem ali ne prikupljaju štednju, Srbija će dobiti krajem ove ili početkom sledeće godine. Na njemu radi radna grupa pri Narodnoj banci Srbije. I pored sve češćih zahteva da se i u Srbiji institucionalno reši pitanje mikrofinansiranja, ono će biti tek deo budućeg zakona ili podzakonskog akta. Ovo je na okruglom stolu u Privrednoj komori Srbije najavio Petar Sekulić, savetnik guvernera NBS.

Mikrofinansiranje, pokazuje svetska praksa, sa jedne strane rešava problem zajmova socijalno ugroženih i marginalizovanih grupa, ali i malih firmi. Zato se poslednjih godina i iz preduzetničkih udruženja često i čuju zahtevi da se ovaj vid finansiranja razvije i u Srbiji. U poslednjih pet godina, prema podacima PKS, odobreno je 32.000 ovakvih zajmova, prosečan iznos je 1.400 evra i u 55 odsto slučajeva su korisnice preduzetnice. Za dve godine u Evropskoj uniji je izdato 390.0000 mikrokredita, a prosečna vrednost je 8.500 evra.

- Nekoliko je razloga zašto dosad nije zakonski rešeno ovo pitanje. U početku se razmišljalo o zajmovima do 1.000 evra za socijalno ugrožene - objasnio je juče Petar Sekulić. - Kada smo uzeli u obzir dohodak po glavi stanovnika došlo se do iznosa od 4.500 do 5.000 evra, a sada govorimo o zajmovima između 20.000 i 30.000 evra. Drugi problem je cena kredita. U momentu kada je počela priča o ovoj temi, bankarski krediti su imali kamatu i do 40 odsto, a mikrofinansiranje je uvek skuplje. Niko u NBS nije hteo da stane iza regulative tržišta koje bi kreditiralo po ceni većoj od 40 odsto. Po toj ceni ne može niko da se zaduži. To vodi u dužničko ropstvo. S druge strane, najbrojniji korisnici paketa subvencionisanih kredita Vlade Republike Srbije bila su upravo mikro i mala preduzeća. Tu su i APEKS krediti Evropske investicione banke.

Preduzetnice naročito teško dolaze do novca. Oni ređe imaju imovinu na svoje ime. Zato veruju da bi im mikrofinansiranje olakšalo početak ali i razvoj poslovanja.

- Poslovne banke ne vide interes u mikrofinansiranju. To su radile dve banke, a sada su i one znatno smanjile plasman - istakla je Sanja Popović Pantić, predsednik Udruženja poslovnih žena.

U Srbiji trenutno postoje četiri institucije koje se bave mikrofinasiranjem pre svega poljoprivrednih gazdinstava i marginalizovanih grupa. Interes je da što pre dobiju zakon.

Izvor: Vebsajt Novosti, S. Bulatović, 19.02.2016.
Naslov: Redakcija