Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

OCENA USTAVNOSTI I ZAKONITOSTI: Inicijativa za ocenu ustavnosti Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći


Fond za humanitarno pravo (FHP) podneo je Ustavnom sudu Srbije inicijativu za ocenu ustavnosti Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći ("Sl. glasnik RS", br. 87/2018 - dalje: Zakon), jer u ovoj nevladinoj organizaciji smatraju da taj zakon sadrži više diskriminatornih odredbi koje mogu uskratiti pristup sudu velikom broju građana Srbije.

S jedne strane, zakonodavac je uskratio pravo velikom broju građana da budu korisnici besplatne pravne pomoći, dok je s druge strane suzio krug lica koja mogu da pružaju besplatnu pravnu pomoć. Naime, samo lica koja su korisnici socijalne pomoći mogu dobiti besplatnu pravnu pomoć što je u suprotnosti s načelom pravičnosti koje predstavlja suštinu pojma besplatne pravne pomoći. Isto tako, čitajući član 9 ovog Zakona samo advokati, lokalna samouprava i udruženja koja se bave zaštitom od diskriminacije i azilom mogu pružati besplatnu pravnu pomoć. Samim tim ta zakonska rešenja su suprotna načelu vladavine prava, pravne sigurnosti i predstavljaju ugrožavanje prava građana na pravnu pomoć koje im garantuje Ustav Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006) – ukazuje Ivana Žanić, direktorka pravnog programa FHP-a.

Podsetimo, FHP je 25. decembra 2018. godine Ustavnom sudu Srbije podneo inicijativu za ocenu ustavnosti i usaglašenosti Zakona sa Ustavom Republike Srbije, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima.

Na pitanje zašto je baš član 9 Zakona najsporniji, Mihailo Pavlović, advokat koji je u ime FHP napisao inicijativu za ocenu ustavnosti, odgovara da su taj član i obrazloženje koje ga prati u dubokoj koliziji.

U obrazloženju Zakona je izričito navedeno da udruženja mogu pružati besplatnu pravnu pomoć u okviru ciljeva zbog kojih su osnovana tako što će po svom izboru angažovati advokate da u ime tih organizacija pružaju besplatnu pravnu pomoć. Tako da ukoliko čitamo obrazloženje zakona jasno je da udruženja koja dugi niz godina pružaju besplatnu pravnu pomoć mogu nastaviti s tim aktivnostima. Međutim, sporan je sam član 9 Zakona u kojem se navodi da samo udruženja koja pružaju besplatnu pravnu pomoć u oblasti zaštite od diskriminacije i azila mogu pružati besplatnu pravnu pomoć, dok sva druga udruženja mogu pružati besplatnu pravnu podršku koja se svodi na administrativne poslove. Tako da se sada organizacije, među kojima i FHP, nalaze u jednom pravnom vakumu da li će moći da nastave da obavljaju svoje aktivnosti. Jer sada imamo situaciju da se odredba ovog člana Zakona može tumačiti na različite načine što nije dobro za pravnu sigurnost. Samim tim, preko je potrebno da se ova dilema na vreme razreši, a reakcija Ustavnog suda je očigledno neophodna da se spreče eventualne štetne posledice – ističe Pavlović.

Upitana da li očekuje pozitivan odgovor Ustavnog suda na inicijativu FHP-a, Žanić odgovara da "u najmanju ruku očekujemo da Ustavni sud razmotri navode iz ove inicijative i dâ adekvatno obrazloženje".

Javna rasprava bi išla u prilog argumentovanoj diskusiji gde bi se izneli kako pravni argumenti, tako i dosadašnja iskustva u radu udruženja koja u okviru svoje misije pružaju besplatnu pravnu pomoć određenim grupama lica. Ta udruženja imaju ekspertizu u pojedinim oblastima i u njihov rad lica koje zastupaju imaju poverenja. Nezamislivo je da Ustavni sud stane na stanovište da udruženja koja nekoliko decenija pružaju besplatnu pravnu pomoć to više ne mogu da čine. Međutim, s obzirom na iskustvo FHP-a u efikasnosti rada Ustavnog suda, razrešenje ovog pitanja možemo očekivati najverovatnije tek za nekoliko godina – objašnjava ona.

Pavlović dodaje da ukoliko Ustavni sud odbije inicijativu, moguće je obratiti se Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu, koji je, kao i Komitet UN, odavno izgradio praksu da je moguće predstavkom "napasti" i odredbe samog Zakona ukoliko postoji dovoljno elemenata koji ukazuju da i samo postojanje nekog zakona ili pojedinih njegovih odredaba ugrožava neko od zagarantovanih prava građana (npr. presuda "Vallianatos i dr. protiv Grčke").

– U okolnostima kada postoje očigledno diskriminatorne norme zakona ili kada su uvedena ograničenja bez razumnih i opravdanih razloga, postoji prostor da Evropski sud za ljudska prava reaguje i utvrdi povrede prava koje je uzrokovalo samo postojanje određenog propisa – objašnjava Pavlović.

Kako dodaje Pavlović, sud u Strazburu je u svojim odlukama jasno izneo stav da ne može biti prihvatljiv pristup po kojem se određena lica ili grupe lica (pravnih i fizičkih) isključuju iz kruga korisnika besplatne pravne pomoći; da se time povređuje načelo "jednakosti oružja", odnosno da se građanima uskraćuje pravo na pristup sudu, te da je jedna od poslednjih presuda tog suda jeste "Urbšiene and Urbšys protiv Litvanije" gde je ovaj stav doslovce iznet.

U obrazloženju Zakona je navedeno da pravično suđenje podrazumeva da su pojedinci ravnopravni u pristupu pravdi i da pred sudom i drugim organima javne vlasti mogu delotvorno, pod jednakim uslovima i bez diskriminacije, da štite i ostvaruju svoja prava. Da bi se to ostvarilo, svakom pojedincu mora biti dostupna pravna pomoć, što podrazumeva dužnost države da obezbedi pružanje pravne pomoći zadovoljavajućeg kvaliteta, besplatne ili sa smanjenim troškovima, kada lice kome je pravna pomoć potrebna nije u stanju da je plati ili kada pružanje pravne pomoći nameću razlozi pravičnosti. Nejasno je zbog čega zakonodavac nije poštovao dosledno ovaj standard – zaključuje Pavlović.

 Narodna skupština je krajem novembra 2018. godine usvojila Zakon, čija je primena odložena do 1. oktobra 2019. godine. Rasprava o različitim predlozima ovog zakona trajala je više od decenije, a jedna od najvećih prepreka za njegovo usvajanje bila je nesaglasnost između advokatskih komora u Srbiji i udruženja građana oko pitanja ko može pružati besplatnu pravnu pomoć, podsećaju u FHP-u.

Izvor: Vebsajt Danas, J. Diković, 18.01.2019.
Naslov: Redakcija