EVROPSKI SUD ZA LJUDSKA PRAVA: Srbiju suđenja koštala 2,5 milijardi dinara

Srbija je zbog gubitka sporova pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu 2018. godine morala na ime naknade materijalne i nematerijalne štete da isplati građanima koji su je tužili 25.829.605 dinara. Ovo je potvrđeno u Državnom pravobranilaštvu. Ako se ovaj iznos uporedi sa statistikom Komiteta ministara Saveta Evrope iz aprila, brojke su znatno veće nego u 2017. Tada je Srbija morala da isplati 147.000 evra.

Od 19. septembra 2006. godine, kada je doneta prva presuda u procesu u kom je učestvovala naša zemlja, pa sve do kraja prošle godine, ukupna odšteta koju je naša država morala da plati dostigla je čak 2.453.470.058 dinara, kažu u Pravobranilaštvu.

Trenutno se pred Sudom u Strazburu nalazi u radu oko 1.900 predstavki protiv Srbije, pa smo se opet našli u 10 najtuženijih zemalja sveta. I to na devetom mestu. Situacija je, ipak, daleko bolja nego pre nekoliko godina, kada smo bili među top tri, i to zahvaljujući masovnim predstavkama srpskih rezervista koji nisu dobili naknadu u vreme mobilizacije, 1999. godine.

Najveći broj građana koji se 2018. godine žalio Evropskom sudu imao je pritužbe na dužinu trajanja sudskih postupaka i na neizvršenje domaćih odluka koje su donete protiv društvenih preduzeća. Reč je o dugovanjima radnicima za plate i doprinose, koje ova preduzeća, uprkos pravosnažnim i izvršnim sudskim presudama, nisu isplatila.

- Evropski sud je tokom 2018. u odnosu na Republiku Srbiju razmatrao više od 1.600 predstavki i doneo 13 presuda - kažu u Državnom pravobranilaštvu. - U 12 je utvrdio povredu prava iz Evropske konvencije o ljudskim pravima, dok je u jednoj utvrdio da takve povrede nema. Pored toga, Sud je prošle godine doneo i 38 odluka, od čega 29 o prijateljskom poravnanju, dok su u devet predstavke proglašene neprihvatljivim. Ostale predstavke su odbačene i nisu dostavljene državi na odgovor i odbranu.

Evropski sud, kako objašnjavaju u Pravobranilaštvu, u odnosu na Srbiju doneo je od 2004. ukupno 192 presude. Od toga, u 179 je utvrđena povreda prava garantovanih Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, a u 12 je konstatovano da takve povrede nema. Doneto je i 556 odluka, od čega 221 o prijateljskom poravnanju, 64 o prihvaćenoj jednostranoj deklaraciji, a u 271 odluci su predstavke proglašene neprihvatljivim.

Najmasovniji slučajevi o kojima je sud do sada odlučivao odnose se na nestale bebe ("Zorica Jovanović protiv Srbije), na isplatu tzv. kosovskih penzija i na isplatu štediša Invest banke i Ljubljanske banke.

Prema statistici SE, Srbiji su prosečno potrebne dve godine za izvršenje presude, mada naša zemlja ima i presude starije od decenije koje još nije ispunila.

Najviše predstavki prošle godine podneli su Rusi protiv svoje države (više od 11.000). Za njima su Rumuni, koji su zauzeli mesto Turske, koja je sada tek četvrta. Treća je Ukrajina, peta Italija, pa Azerbejdžan, Jermenija, Gruzija, Srbija i Poljska. Iza njih su preostalih 37 zemalja, protiv kojih je ukupno podneto 10.000 predstavki.