PREDLOG ZAKONA O PRIVREDNIM KOMORAMA - Tekst propisa
PREDLOG ZAKONA O PRIVREDNIM KOMORAMA
Član 1.
Ovim zakonom uređuju se: pojam, vrste, registracija, identitet, članstvo, poslovi, imovina i odgovornost za obaveze privrednih komora, odnos privrednih komora sa drugim organima i organizacijama, organi, posebna tela za rešavanje sporova, opšti akti i finansiranje privrednih komora, finansijski izveštaji, poslovne knjige i revizija privrednih komora, granska udruženja, opšta udruženja preduzetnika, kao i javnost rada.
Član 2.
Privredne komore su interesne, poslovno-stručne i neprofitne organizacije privrednih subjekata koje povezuje zajednički poslovni interes, u cilju usklađivanja i zastupanja interesa članova i podsticanja privrednih aktivnosti.
Član 3.
U Republici Srbiji postoje Privredna komora Srbije i privredne komore autonomnih pokrajina, kao posebne organizacije jedinstvenog komorskog sistema Republike Srbije, sa svojstvom pravnog lica.
U Republici Srbiji mogu postojati i ugovorne privredne komore, u skladu sa ovim zakonom.
Član 4.
Privredna komora Srbije je samostalna i nezavisna u svom radu.
Privredna komora Srbije obavlja poslove utvrđene ovim zakonom i Statutom, na teritoriji Republike Srbije.
Privredna komora Srbije obrazuje, kao svoje organizacione delove, regionalne privredne komore.
Regionalne privredne komore obrazuju se za područje upravnih okruga, koji su obrazovani posebnim propisom.
Regionalne privredne komore mogu biti obrazovane za područje jednog ili više upravnih okruga.
Privredna komora Srbije obrazuje privrednu komoru za područje glavnog grada.
Član 5.
U autonomnim pokrajinama, u skladu sa Ustavom i ovim zakonom, postoje privredne komore autonomnih pokrajina, kao posebne organizacije jedinstvenog komorskog sistema Republike Srbije.
Odredbe ovog zakona kojima se uređuje registracija, organi i nadležnost organa, Sud časti, finansijski izveštaji, poslovne knjige i revizija, granska udruženja, javnost rada i parlament preduzetnika Privredne komore Srbije, shodno se primenjuju na privredne komore autonomnih pokrajina.
Međusobne odnose Privredne komore Srbije i privrednih komora autonomnih pokrajina, koji nisu uređeni ovim zakonom, privredne komore će urediti posebnim aktom, na način kojim se obezbeđuje jedinstvo komorskog sistema, a čija sadržina je u skladu sa ovim zakonom.
Član 6.
Ugovornu privrednu komoru za ostvarivanje zajedničkog poslovnog interesa na određenoj teritoriji ili u određenoj privrednoj grani može osnovati najmanje 100 privrednih subjekata.
Ugovorna privredna komora prestaje sa radom ako se broj članova smanji ispod broja propisanog stavom 1. ovog člana, u neprekidnom trajanju od tri meseca.
Prestanak rada ugovorne privredne komore uređuje se propisima kojima se uređuje postupak registracije privrednih komora.
III. REGISTRACIJA
Član 7.
Privredne komore upisuju se u Registar privrednih komora, u skladu sa posebnim zakonom, kojim se uređuje postupak registracije.
Ugovorne privredne komore stiču svojstvo pravnog lica danom upisa u Registar privrednih komora.
IV. IDENTITET
Član 8.
Privredne komore sa svojstvom pravnog lica, u skladu sa osnivačkim aktom, odnosno statutom, imaju naziv pod kojim obavljaju poslove i istupaju u pravnom saobraćaju, uz dodatak sedišta. Naziv privrednih komora mora biti na srpskom jeziku i pismu koje je u službenoj upotrebi u Republici Srbiji.
Privredne komore sa svojstvom pravnog lica u poslovanju mogu koristiti jedan ili više skraćenih naziva, ako su ti nazivi navedeni u osnivačkom aktu, odnosno statutu privredne komore, pod istim uslovima i na način pod kojim se koristi pun naziv.
Regionalne privredne komore u svom nazivu sadrže "Privredna komora Srbije", uz dodatak "Regionalna privredna komora" i oznaku naziva upravnog okruga.
Privredna komora glavnog grada u svom nazivu sadrži "Privredna komora Srbije", uz dodatak "Privredna komora Beograda".
Privredne komore sa svojstvom pravnog lica imaju svoj pečat, znak i druge simbole vizuelnog identiteta, u skladu sa osnivačkim aktom, odnosno statutom privredne komore.
V. ČLANOVI PRIVREDNIH KOMORA
Članovi Privredne komore Srbije, u skladu sa ovim zakonom, su svi privredni subjekti koji obavljaju registrovanu poslovnu delatnost na teritoriji Republike Srbije.
Pravna lica iz stava 1. ovog člana postaju članovi Privredne komore Srbije upisom u Registar privrednih subjekata, u skladu sa posebnim zakonom, kojim se uređuje postupak registracije.
Fizička lica iz stava 1. ovog člana su članovi Privredne komore Srbije preko opštih udruženja preduzetnika. Opšta udruženja preduzetnika su kolektivni članovi Privredne komore Srbije.
Zadruge su kolektivni članovi Privredne komore Srbije preko zadružnih saveza.
Kolektivni članovi Privredne komore Srbije mogu biti udruženja i društva, organizacije koje obavljaju delatnost u oblastima zdravstvene, socijalne, boračke, odnosno invalidske zaštite, društvene brige o deci i drugim oblastima, kao što je socijalna sigurnost, obrazovanje, nauka, kultura, fizička kultura, kao i organizacije koje svojom delatnošću unapređuju rad i poslovanje privrednih subjekata ili su u oblastima koje su utvrđene zakonom.
Kolektivni članovi Privredne komore Srbije mogu biti i ugovorne privredne komore.
Članovi Privredne komore Srbije, koji imaju sedište, odnosno koji obavljaju delatnost na teritoriji autonomnih pokrajina, u skladu sa ovim zakonom, istovremeno su i članovi privrednih komora autonomnih pokrajina.
Članovi Privredne komore Srbije imaju jednaka prava i obaveze.
Članovi Privredne komore Srbije ostvaruju svoje interese preko granskih udruženja, opštih udruženja preduzetnika, kao i preko izabranih predstavnika u organima.
Privredna komora Srbije i privredne komore autonomnih pokrajina vode evidenciju svojih članova.
Privredna komora Srbije svojim aktom bliže uređuju jedinstvenu sadržinu i način vođenja evidencije iz stava 1. ovog člana.
Evidencije članova Privredne komore Srbije i privrednih komora autonomnih pokrajina su javni akti na osnovu kojih se izdaju odgovarajuća uverenja i potvrde koja imaju svojstvo javnih isprava.
VI. POSLOVI
1. Osnovni poslovi Privredne komore Srbije
Privredna komora Srbije obavlja sledeće poslove:
1) usaglašava, formuliše, zastupa i štiti interes svojih članova pred nadležnim državnim organima i institucijama u uređenju privrednog sistema i definisanju mera ekonomske politike;
2) pokreće inicijative za donošenje zakona i drugih propisa od značaja za privredu, kao i mera ekonomske politike;
3) formuliše i obrazlaže stavove privrede na nacrte zakona i drugih propisa od značaja za privredu, u skladu sa članom 18. ovog zakona;
4) vrši određena javna ovlašćenja koja su joj poverena potvrđenim međunarodnim ugovorima i posebnim zakonima;
5) izdaje potvrde o bonitetu svojih članova;
6) pruža podršku privredi u ispunjavanju obaveza koje proizlaze iz procesa pristupanja Evropskoj uniji i harmonizovanja domaćeg zakonodavstva sa propisima Evropske unije;
7) uspostavlja i unapređuje ekonomsku saradnju privrede sa inostranstvom, vrši promociju privrednih potencijala i privlačenje stranih investicija;
8) sprovodi aktivnosti na unapređenju konkurentnosti privrede u celini;
9) podstiče istraživanje, inovacije i razvoj ekonomije bazirane na znanju, inovativnosti i savremenim naučno-tehnološkim dostignućima;
10) pruža podršku razvoju tehnološke infrastrukture privrede i informacionog društva;
11) podržava razvoj ekološke svesti u privredi i usaglašavanje privrednih i društvenih interesa u oblasti ekologije;
12) unapređuje razvoj preduzetništva;
13) priprema programe poslovne edukacije u skladu sa potrebama privrede i organizuje formalne i neformalne oblike poslovne edukacije;
14) utvrđuje pravila dobrog poslovnog ponašanja svojih članova, odnosno donosi uzanse;
15) rešava sporove pred Arbitražom Privredne komore Srbije, odnosno vodi postupke pred Sudom časti Privredne komore Srbije;
16) pruža usluge posredovanja u rešavanju sporova u privredi;
17) vrši i druge poslove utvrđene zakonom i Statutom.
Potvrde, uverenja i druge isprave koje Privredna komora Srbije izdaje u vršenju javnih ovlašćenja imaju svojstvo javnih isprava.
Privredna komora Srbije organizuje vršenje javnih ovlašćenja iz st. 1. i 2. ovog člana, na način koji je u najboljem interesu njenih članova.
Član 12.
Privredna komora Srbije može, u skladu sa Statutom, osnivati svoja predstavništva u inostranstvu, ako je to u interesu njenih članova.
Privredna komora Srbije može, u saradnji sa Vladom, osnivati centre spoljne trgovine, radi zastupanja ekonomskih interesa i promocije privrede u inostranstvu.
Privredna komora Srbije i Vlada posebnim aktom uređuju status, poslove i način osnivanja centara spoljne trgovine u inostranstvu.
2. Osnovni poslovi regionalnih privrednih komora i privredne komore glavnog grada
Član 13.
Regionalne privredne komore i privredna komora glavnog grada, obavljaju sledeće poslove:
1) proučavaju pitanja koja se odnose na privredne grane zastupljene u regionalnoj privrednoj komori, odnosno privrednoj komori glavnog grada, prate pojave bitne za privredni život upravnog okruga, odnosno glavnog grada i vrše ocenu njihovog dejstva na privredu upravnog okruga, odnosno glavnog grada i Republike Srbije;
2) podstiču razvoj privrede, preduzetništva i preduzetničke inicijative na području upravnog okruga, glavnog grada i Republike Srbije, preko parlamenta privrednika regionalne privredne komore, odnosno privredne komore glavnog grada, kao i učešćem u radu organa i tela Privredne komore Srbije;
3) učestvuju u organizaciji javnih rasprava na području regionalne privredne komore, odnosno privredne komore glavnog grada o predlozima zakona i drugih propisa od značaja za privredu, kao i o predlogu mera ekonomske politike;
4) učestvuju u usaglašavanju i formulisanju stavova na nivou Privredne komore Srbije o predlozima zakona i drugih propisa od značaja za privredu, kao i u definisanju mera ekonomske politike, radi pokretanja inicijativa pred nadležnim državnim organima;
5) daju mišljenja na predloge odluka organa lokalne samouprave, odnosno glavnog grada, kojim se uvode dodatna finansijska opterećenja za privredu;
6) prate realizaciju pokrenutih inicijativa od značaja za privredu i izveštavaju privrednike o rezultatima;
7) usklađuju međusobne interese privrednika upravnog okruga, odnosno glavnog grada;
8) podstiču poslovnu saradnju i poslovno povezivanje privrednika upravnog okruga, odnosno glavnog grada;
9) po pozivu, učestvuju u radu organa lokalne samouprave, odnosno glavnog grada, nadležnih za poslove privrede;
10) sarađuju sa organima lokalne samouprave, odnosno glavnog grada, na definisanju i realizovanju razvojnih projekata okruga i opština u sastavu upravnog okruga, odnosno glavnog grada;
11) pružaju podršku organima lokalne samouprave, odnosno glavnog grada, u privlačenju investitora;
12) učestvuju u organizaciji lokalnih, regionalnih i prekograničnih privrednih skupova i manifestacija;
13) pripremaju projektne aplikacije i realizuju projekte po pozivima Evropske unije, međunarodnih organizacija, fondova i drugih stranih i domaćih institucija i organizacija, samostalno ili uz podršku Privredne komore Srbije;
14) obavljaju poslove javnih ovlašćenja i izdaju potvrde, uverenja i druge isprave;
15) vrše periodičnu analizu potreba privrede za uslugama i pokreću inicijative za unapređenje postojećih i razvoj novih usluga, u skladu sa zahtevima i potrebama privrednika;
16) pružaju privrednicima usluge i stručnu pomoć, radi poboljšanja i unapređivanja poslovanja;
17) obezbeđuju privrednicima pravovremene i kvalitetne poslovne informacije;
18) organizuju edukaciju (predavanja, seminare, specijalizovane kurseve) radi unapređenja znanja i veština privrednika;
19) staraju se o negovanju dobrih poslovnih običaja i poslovnog morala i poštovanju pravila dobrog poslovnog ponašanja;
20) staraju se o unapređenju rada postojećih i osnivanju novih opštih udruženja preduzetnika;
21) vrše i druge poslove od interesa za privrednike na području regionalne privredne komore, odnosno privredne komore glavnog grada;
22) obavljaju i druge poslove koji su im preneti od strane Privredne komore Srbije.
3. Osnovni poslovi privrednih komora autonomnih pokrajina
Član 14.
Privredne komore autonomnih pokrajina obavljaju sledeće poslove:
1) učestvuju u organizovanju javnih rasprava na području autonomnih pokrajina i Privrednoj komori Srbije dostavljaju stavove i mišljenja privrednika na predloge zakona i drugih propisa od značaja za privredu;
2) sarađuju sa organima autonomnih pokrajina na definisanju i realizovanju razvojnih projekata autonomnih pokrajina;
3) pokreću inicijative pred organima autonomnih pokrajina za uređenje pitanja u oblastima prostornog planiranja i razvoja, poljoprivrede, vodoprivrede, šumarstva, lova, ribolova, turizma, ugostiteljstva, banja i lečilišta, zaštite životne sredine, industrije i zanatstva, drumskog, rečnog i železničkog saobraćaja i uređivanja puteva;
4) organizuju sajmove i druge privredne manifestacije od pokrajinskog značaja;
5) predstavljaju privredu autonomne pokrajine u oblasti međuregionalne saradnje;
6) vode postupke pred Sudom časti;
7) obavljaju poslove koji su im preneti od strane Privredne komore Srbije;
8) obavljaju i druge poslove utvrđene statutom, u skladu sa zakonom.
4. Poslovi ostalih privrednih komora
Član 15.
Poslovi ugovornih privrednih komora utvrđuju se njihovim osnivačkim aktom, u skladu sa ovim zakonom.
VII. IMOVINA
Član 16.
Privredne komore sa svojstvom pravnog lica imaju svoju imovinu.
Imovinu privrednih komora čini pravo svojine na pokretnim i nepokretnim stvarima, udeli i akcije u privrednim društvima, pravo industrijske svojine, potraživanja i druga imovinska prava.
Privredne komore slobodno upravljaju, koriste i raspolažu svojom imovinom, u skladu sa zakonom i osnivačkim aktom, odnosno statutom.
VIII. ODGOVORNOST ZA OBAVEZE
Član 17.
Privredne komore sa svojstvom pravnog lica za svoje obaveze odgovaraju celokupnom svojom imovinom.
Privredne komore ne odgovaraju za obaveze svojih članova, a članovi privredne komore ne odgovaraju za njene obaveze.
IX. ODNOS PRIVREDNE KOMORE SRBIJE SA DRUGIM ORGANIMA I ORGANIZACIJAMA
Član 18.
Privredna komora Srbije sarađuje sa Narodnom skupštinom, Vladom, nadležnim organima državne uprave i institucijama i njihovim radnim grupama, u vezi sa pitanjima od interesa za privredu, i to:
1) Privredna komora Srbije, zastupajući interese svojih članova, učestvuje u pripremi nacrta zakona i drugih propisa od značaja za privredu, što obuhvata i dostavljanje obrazloženog stava privrede nadležnom ministarstvu;
2) Privredna komora Srbije priprema i dostavlja nadležnom ministarstvu analizu primene pojedinačnih propisa od značaja za privredu, sa predlozima za poboljšanje kvaliteta primene tih propisa;
3) Privredna komora Srbije kvartalno dostavlja Vladi posebnu analizu primene propisa od značaja za privredu, sa predlozima za poboljšanje kvaliteta primene tih propisa.
Privredna komora Srbije, može po pozivu, da ovlasti svoje predstavnike da učestvuju u radu radnih grupa organa državne uprave i institucija iz stava 1. ovog člana.
Privredna komora Srbije, u cilju uspostavljanja socijalnog dijaloga, sarađuje sa organizacijama poslodavaca i sindikatima zaposlenih, po pitanjima radnopravnog položaja zaposlenih i drugim pitanjima od zajedničkog interesa.
Privredna komora Srbije sarađuje sa naučnoistraživačkim i obrazovnim institucijama u zemlji i inostranstvu, radi obezbeđivanja savremenog i kontinuiranog poslovnog obrazovanja svojih članova.
Privredna komora Srbije sarađuje sa drugim privrednim komorama osnovanim u skladu sa ovim zakonom, kao i sa odgovarajućim udruženjima, institucijama i organizacijama u zemlji i inostranstvu.
Državni organi, organizacije i agencije nadležni za poslove registracije privrednih subjekata, carine, statistike, tržišta rada i drugo, dostavljaju bez naknade Privrednoj komori Srbije podatke od značaja za privredni sistem.
X. ORGANI
Privrednom komorom Srbije i privrednim komorama autonomnih pokrajina upravljaju članovi preko svojih predstavnika u njihovim organima, koji se biraju na način utvrđen statutom, tako da se obezbedi ravnomerna zastupljenost interesa privrede.
Organi Privredne komore Srbije i privrednih komora autonomnih pokrajina su: Skupština, Upravni odbor, Nadzorni odbor i predsednik.
Privredna komora Srbije ima i potpredsednike i generalnog sekretara.
Organi regionalnih privrednih komora, odnosno privredne komore glavnog grada su parlament privrednika i direktor, čiji se izbor i nadležnosti utvrđuju odlukom o obrazovanju, u skladu sa Statutom Privredne komore Srbije.
Privredna komora Srbije i privredne komore autonomnih pokrajina, međusobnim učešćem u upravljanju, odnosno međusobnim srazmernim učešćem u članstvu organa, obezbeđuju funkcionalno jedinstvo komorskog sistema Republike Srbije.
Pitanje iz stava 5. ovoga člana bliže se uređuje aktom iz člana 5. stav 3. ovog zakona, a srazmerno učešće podrazumeva da procenat učešća u organima Privredne komore Srbije koje biraju privredne komore autonomnih pokrajina i parlamenti privrednika regionalnih privrednih komora sa teritorije autonomnih pokrajina, bude jednak procentu učešća u organima privrednih komora autonomnih pokrajina koje bira Privredna komora Srbije.
Članovi organa privrednih komora autonomnih pokrajina koje imenuje Privredna komora Srbije u smislu stava 6. ovog člana, moraju biti upisani u evidenciju iz člana 10. stav 1. ovog zakona.
Član 20.
Izabrani predstavnici u organima Privredne komore Srbije mogu zasnovati radni odnos u Privrednoj komori Srbije na određeno vreme, za period trajanja funkcije koju obavljaju, u skladu sa zakonom i Statutom.
1. Organi Privredne komore Srbije
a) Skupština
Skupština je najviši organ Privredne komore Srbije.
Skupština donosi Statut i druga opšta akta utvrđena Statutom, program rada i finansijski plan; usvaja izveštaj o radu i finansijske izveštaje; donosi odluke o raspolaganju nepokretnostima i imovinom velike vrednosti, u skladu sa Statutom; bira i razrešava članove Upravnog odbora i Nadzornog odbora, predsednika i potpredsednike; utvrđuje stavove u oblasti ekonomskog razvoja i privrednog sistema; odlučuje o drugim značajnim privrednim pitanjima i obavlja i druge poslove u skladu sa ovim zakonom i Statutom.
Skupštinu sačinjavaju predstavnici članova Privredne komore Srbije koji se biraju na način utvrđen Statutom.
Članovi Skupštine biraju se po teritorijalnom i granskom principu, u skladu sa Statutom.
Po teritorijalnom principu, članove Skupštine Privredne komore Srbije biraju parlamenti privrednika regionalnih privrednih komora, odnosno parlament privrednika privredne komore glavnog grada.
b) Upravni odbor
Upravni odbor je organ upravljanja Privrednom komorom Srbije.
Upravni odbor: priprema predloge akata za Skupštinu; izvršava odluke i zaključke Skupštine; donosi opšta i druga akta utvrđena Statutom; donosi odluke o izboru direktora regionalnih privrednih komora, odnosno privredne komore glavnog grada, uz konsultaciju sa parlamentima privrednika regionalnih privrednih komora, odnosno privredne komore glavnog grada; obavlja i druge poslove u skladu sa ovim zakonom i Statutom.
v) Nadzorni odbor
Nadzorni odbor: vrši kontrolu zakonitosti rada Privredne komore Srbije; kontroliše sprovođenje Statuta i opštih akata; kontroliše finansijsko i materijalno poslovanje i ostvaruje uvid u izvršavanje obaveza članova Privredne komore Srbije.
g) Predsednik
Predsednik predstavlja i zastupa Privrednu komoru Srbije, rukovodi i usklađuje rad i obavlja i druge poslove u skladu sa ovim zakonom i Statutom.
Predsednik je po funkciji predsednik Upravnog odbora.
Predsednik za svoj rad odgovara Skupštini.
d) Potpredsednik
Član 25.
Privredna komora Srbije može imati jednog ili više potpredsednika, koje na predlog predsednika bira Skupština.
Potpredsednik je po funkciji član Upravnog odbora.
Potpredsednik za svoj rad odgovara Skupštini i predsedniku.
đ) Generalni sekretar
Član 26.
Privredna komora Srbije ima generalnog sekretara, koga na predlog predsednika imenuje Upravni odbor.
Generalni sekretar zastupa Privrednu komoru Srbije; stara se o pripremama sednica organa i tela Privredne komore Srbije i o izvršavanju odluka i drugih akata organa i tela; pomaže predsedniku u obavljanju njegovih poslova; obavlja druge poslove u skladu sa Statutom.
Generalni sekretar za svoj rad odgovara Upravnom odboru i predsedniku.
2. Organi regionalnih privrednih komora i privredne komore glavnog grada
Član 27.
Organi regionalnih privrednih komora i privredne komore glavnog grada su parlament privrednika i direktor.
Parlament privrednika iz stava 1. ovog člana bira članove Skupštine Privredne komore Srbije, razmatra uticaj propisa i mera ekonomske politike na poslovanje privrednih subjekata sa područja regionalnih privrednih komora, odnosno glavnog grada i svoje stavove dostavlja Skupštini Privredne komore Srbije radi usaglašavanja, formulisanja, zastupanja i zaštite njihovih interesa pred nadležnim državnim organima i institucijama.
Nadležnost i način izbora parlamenta privrednika bliže se uređuju Statutom Privredne komore Srbije.
3. Organi ugovornih privrednih komora
Član 28.
Ugovorne privredne komore imaju organe utvrđene osnivačkim aktom, odnosno statutom.
XI. POSEBNA TELA ZA REŠAVANJE SPOROVA
Član 29.
Pri Privrednoj komori Srbije i privrednim komorama autonomnih pokrajina obrazuje se Sud časti.
Odeljenja Suda časti Privredne komore Srbije mogu se obrazovati pri regionalnim privrednim komorama, odnosno privrednoj komori glavnog grada.
Sud časti može se obrazovati pri ugovornim privrednim komorama.
Sud časti odlučuje u slučajevima povrede dobrih poslovnih običaja i poslovnog morala.
Sud časti je nezavisan i samostalan u svom radu.
Odluke Suda časti su konačne i izvršne.
Organizacija, sastav, postupak, način rada Suda časti i mere koje izriče uređuju se opštim aktom koje donosi Skupština Privredne komore Srbije.
Pri Privrednoj komori Srbije obrazuje se Arbitraža Privredne komore Srbije.
Arbitraža Privredne komore Srbije odlučuje, miri i posreduje kada je njena nadležnost ugovorena u privrednim sporovima između domaćih i/ili stranih privrednih subjekata.
Arbitraža Privredne komore Srbije je nezavisna i samostalna u svom radu.
Odluka Arbitraže Privredne komore Srbije je konačna i izvršna.
Organizacija, sastav, postupak i način rada Arbitraže Privredne komore Srbije uređuju se opštim aktom koji donosi Skupština Privredne komore Srbije.
XII. OPŠTI AKTI
Privredna komora Srbije i privredne komore autonomnih pokrajina imaju statut, a regionalne privredne komore i privredna komora glavnog grada imaju odluku o obrazovanju.
Statutom privrednih komora bliže se uređuju prava, obaveze i odgovornost članova; zadaci; oblici rada i organizovanja; delokrug i ovlašćenja organa i tela; sastav, broj članova, način izbora i trajanje mandata članova organa; način upravljanja i odlučivanja; sadržaj i način ostvarivanja saradnje sa nadležnim državnim organima i drugim organizacijama; sadržaj i način saradnje sa privrednim komorama i sličnim asocijacijama u zemlji i inostranstvu; javnost rada i obaveštavanje članova; način obezbeđenja sredstava za rad; položaj i zadaci stručne službe; postupak donošenja i objavljivanja statuta i drugih opštih akata, kao i druga pitanja značajna za rad privredne komore.
Statut Privredne komore Srbije objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije", kao i u glasilu ili na internet stranici Privredne komore Srbije.
Statuti ugovornih privrednih komora objavljuju se u njihovom glasilu ili na internet stranici privredne komore.
Opšti akti ugovornih privrednih komora moraju biti u skladu sa statutom.
XIII. FINANSIRANJE
Član 32.
Sredstva za rad Privredne komore Srbije obezbeđuju se od članarine, naknada za usluge i iz drugih izvora, u skladu sa zakonom.
Visinu jedinstvene članarine, osnovicu i stopu za obračun, način i rokove plaćanja članarine, utvrđuje odlukom Skupština Privredne komore Srbije, uz konsultacije sa privrednim komorama autonomnih pokrajina, vodeći računa o ekonomskoj snazi članova i ravnomernosti regionalnog razvoja, uz primenu principa solidarnosti među članovima i poštovanje načela racionalnosti i ekonomičnosti u poslovanju Privredne komore Srbije.
Pravna lica koja postaju članovi Privredne komore Srbije u smislu člana 9. stav 2. ovog zakona, ne plaćaju članarinu godinu dana od dana osnivanja.
Jedinstvena članarina se uplaćuje na račun Privredne komore Srbije.
Sredstva za rad privrednih komora autonomnih pokrajina obezbeđuju se iz jedinstvene članarine i iz drugih izvora. Način i kriterijumi raspodele članarine uređuju se aktom iz člana 5. stav 3. ovog zakona, tako da visina prihoda privrednih komora autonomnih pokrajina, po osnovu članarine, ne bude niža od jedne trećine ukupne članarine prikupljene od njihovih članova koji imaju sedište na teritoriji autonomnih pokrajina.
Aktom iz stava 5. ovog člana uređuje se visina prihoda privrednih komora autonomnih pokrajina po osnovu članarina prikupljenih od njihovih članova koji obavljaju delatnost na teritoriji autonomnih pokrajina.
Sredstva za rad regionalnih privrednih komora i privredne komore glavnog grada obezbeđuju se iz jedinstvene članarine, naknada za usluge, od zakupa, projekata i iz drugih izvora.
Kontrola naplate i trošenja članarine vrši se na način utvrđen opštim aktom Privredne komore Srbije.
Privredna komora Srbije eventualni višak prihoda nad rashodima na godišnjem nivou, koristi isključivo za ostvarivanje poslova utvrđenih ovim zakonom i Statutom.
XIV. FINANSIJSKI IZVEŠTAJI, POSLOVNE KNJIGE I REVIZIJA
Član 33.
Privredna komora Srbije vodi poslovne knjige, sačinjava finansijske izveštaje i podleže reviziji finansijskih izveštaja, u skladu sa propisima o računovodstvu i reviziji.
Finansijski izveštaji i izveštaji o radu Privredne komore Srbije i njenih organa podnose se Skupštini na način utvrđen Statutom.
Odredbe st. 1. i 2. ovog člana shodno se primenjuju i na ugovorne privredne komore.
XV. GRANSKA UDRUŽENJA
Član 34.
Radi zajedničkog unapređivanja rada i poslovanja, usklađivanja posebnih i zajedničkih interesa, predlaganja mera za unapređenje privrednog ambijenta i poboljšanje uslova poslovanja, članovi Privredne komore Srbije se, prema pretežnoj delatnosti koju obavljaju, organizuju u granska udruženja, u skladu sa Statutom.
XVI. OPŠTA UDRUŽENJA PREDUZETNIKA
Radi ostvarivanja i zaštite svojih interesa i unapređenja ekonomskog položaja preduzetnika, kao i radi razmatranja i rešavanja pitanja od zajedničkog interesa, preduzetnici se organizuju u opšta udruženja preduzetnika.
Članovi opštih preduzetnika su preduzetnici, kao poslovno sposobna fizička lica koja obavljaju delatnost u cilju ostvarivanja prihoda, registrovana u skladu sa zakonom.
Opšta udruženja preduzetnika osnivaju se za područja regionalnih privrednih komora i privredne komore glavnog grada ili za područje jedne ili više opština, i to za jednu ili više privrednih delatnosti, u skladu sa aktom o osnivanju.
Član 36.
Akt o osnivanju opšteg udruženja preduzetnika donosi se na osnivačkoj skupštini i sadrži:
1) naziv i sedište opšteg udruženja;
2) područje za koje se osniva opšte udruženje;
3) privrednu delatnost za koje se osniva opšte udruženje;
4) organe opšteg udruženja.
Član 37.
Skupština opšteg udruženja donosi statut.
Statutom opšteg udruženja uređuju se zadaci udruženja, organi i tela udruženja i njihov delokrug i sastav, način izbora i vreme trajanja mandata članova organa i tela udruženja, prava i dužnosti članova udruženja, način finansiranja udruženja, kao i druga pitanja od značaja za rad udruženja.
Član 38.
Opšte udruženje ima svojstvo pravnog lica.
Opšte udruženje upisuje se u registar opštih udruženja koji vodi Privredna komora Srbije.
Privredna komora Srbije utvrđuje način vođenja registra opštih udruženja.
Član 39.
Radi usaglašavanja zajedničkih interesa i predlaganja mera za poboljšanje uslova poslovanja i ekonomskog položaja preduzetnika, u Privrednoj komori Srbije može se obrazovati parlament preduzetnika, u skladu sa Statutom.
Skupština Privredne komore Srbije, određuje broj i sastav, kao i način izbora članova parlamenta preduzetnika, u skladu sa Statutom.
Član 40.
Rad Privredne komore Srbije je javan.
Javnost rada Privredne komore Srbije ostvaruje se u skladu sa ovim zakonom i Statutom.
Javnost rada Privredne komore Srbije obezbeđuje se na sledeći način:
1) održavanjem javnih sednica organa i tela;
2) redovnim informisanjem članova i javnosti o radu;
3) objavljivanjem odluka organa komore;
4) saradnjom sa sredstvima javnog informisanja;
5) izdavanjem brošura, časopisa i drugih publikacija;
6) na druge načine bliže definisane opštim aktima.
XVIII. NADZOR NAD SPROVOĐENJEM ZAKONA
Član 41.
Nadzor nad primenom ovog zakona vrši ministarstvo nadležno za poslove privrede.
XIX. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Privredna komora Srbije i privredne komore autonomnih pokrajina uskladiće svoje statute sa odredbama ovog zakona u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona, a organizaciju, druga opšta akta i organe uskladiće sa odredbama ovog zakona u roku od dvanaest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Ako Skupština Privredne komore Srbije ili skupštine privrednih komora autonomnih pokrajina na dve uzastopne zakazane sednice ne donesu statute privrednih komora u skladu sa ovim zakonom, privremene statutarne odluke doneće upravni odbori ovih privrednih komora.
Član 43.
Članovi Skupštine, Upravnog i Nadzornog odbora, predsednici, potpredsednici i generalni sekretari Privredne komore Srbije i privrednih komora autonomnih pokrajina, ostaju članovi ovih organa, odnosno na funkcijama, do izbora novih.
Član 44.
Regionalne privredne komore i Privredna komora Beograda, organizovane u skladu sa Zakonom o privrednim komorama ("Sl. glasnik RS", br. 65/2001, 36/2009 i 99/2011 - dr. zakon), mogu se pripojiti Privrednoj komori Srbije ukoliko:
1) ispune kriterijume utvrđene odlukom koju, u roku od trideset dana od dana stupanja na snagu Statuta Privredne komore Srbije, donosi Upravni odbor Privredne komore Srbije;
2) donesu odluku o pripajanju Privrednoj komori Srbije, u roku od devet meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona;
3) Upravni odbor Privredne komore Srbije donese odluku o prihvatanju pripajanja, u roku od 30 dana od dana donošenja odluke o pripajanju iz tačke 2) ovog člana;
4) zaključe ugovor o pripajanju Privrednoj komori Srbije, u roku od 30 dana od dana donošenja odluke iz tačke 3) ovog člana.
Privredna komora Srbije obrazuje jednu ili više regionalnih privrednih komora, odnosno privrednu komoru glavnog grada, u roku od 30 dana od dana zaključivanja ugovora o pripajanju. Prava, obaveze, imovinu i sredstva, kao i dokumentaciju i poslove regionalnih privrednih komora, odnosno Privredne komore Beograda, ukoliko se pripoje Privrednoj komori Srbije, preuzima Privredna komora Srbije.
Pravo svojine na nepokretnoj imovini regionalnih privrednih komora i Privredne komore Beograda koje se, u skladu sa odredbama ovog člana pripoje Privrednoj komori Srbije, danom pripajanja prelaze u imovinu Privredne komore Srbije.
Pravo korišćenja na nepokretnoj imovini regionalnih privrednih komora i Privredne komore Beograda na imovini u javnoj svojini, koje se, u skladu sa odredbama ovog člana pripoje Privrednoj komori Srbije, danom pripajanja prelaze u pravo korišćenja Privredne komore Srbije.
Privredna komora Srbije ne može raspolagati imovinom iz stava 3. ovog člana bez prethodno pribavljenog mišljenja parlamenata privrednika regionalnih privrednih komora, odnosno privredne komore glavnog grada.
Zaposleni u regionalnim privrednim komorama i Privrednoj komori Beograda, koje se u skladu sa odredbama ovog člana pripoje Privrednoj komori Srbije, postaju zaposleni Privredne komore Srbije registracijom pripajanja i raspoređuju se na rad u regionalne privredne komore u sedištima regionalnih privrednih komora pre pripajanja, odnosno u privrednoj komori glavnog grada.
Regionalne privredne komore, odnosno Privredna komora Beograda, ukoliko se ne pripoje Privrednoj komori Srbije, dužne su da usklade svoju organizaciju, organe i opšte akte kao ugovorne privredne komore iz člana 6. ovog zakona, u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona. Regionalne privredne komore i Privredna komora Beograda prestaju da postoje ukoliko ne izvrše usklađivanje u propisanom roku. Ukoliko regionalne privredne komore i Privredna komora Beograda prestanu da postoje, jer nisu izvršile usklađivanje u propisanom roku, odnosno ukoliko prestanu da postoje iz drugih razloga, likvidacioni ostatak se prenosi Privrednoj komori Srbije.
Član 45.
Privredne komore prema delatnostima, organizovane u skladu sa Zakonom o privrednim komorama ("Sl. glasnik RS", br. 65/2001, 36/2009 i 99/2011 - dr. zakon), dužne su da usklade svoju organizaciju, organe i opšte akte kao ugovorne privredne komore iz člana 6. ovog zakona, u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona. Ukoliko privredne komore prema delatnostima ne izvrše usklađivanje u propisanom roku, prestaju da postoje.
Član 46.
Do usklađivanja sa ovim zakonom organizacije, akata i organa, postojeće privredne komore organizovane u skladu sa Zakonom o privrednim komorama("Sl. glasnik RS", br. 65/2001, 36/2009 i 99/2011 - dr. zakon) i njihovi organi nastavljaju da rade na način i pod uslovima pod kojima su osnovani.
Član 47.
Opšta udruženja preduzetnika organizovana u skladu sa Zakonom o privrednim komorama ("Sl. glasnik RS", br. 65/2001, 36/2009 i 99/2011 - dr. zakon), nastavljaju da rade u skladu sa ovim zakonom.
Privredna komora Srbije doneće akt o načinu vođenja registra opštih udruženja preduzetnika iz člana 38. stav 3. ovog zakona u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Opšta udruženja preduzetnika obavezna su da podnesu prijavu za upis u registar iz člana 38. stav 2. ovog zakona u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Za prijavu za upis u registar, iz stava 3. ovog člana, ne plaća se naknada.
Ukoliko opšta udruženja preduzetnika ne podnesu prijavu na način i u roku u skladu sa stavom 4. ovog člana, prestaju da postoje, tako što se sprovodi postupak likvidacije.
Član 48.
Privredna komora Srbije i privredne komore autonomnih pokrajina na dan stupanja na snagu ovog zakona stiču, u skladu sa ovim zakonom, pravo svojine na nepokretnostima (zgradama i drugim objektima, građevinskom i drugom zemljištu) u javnoj svojini, na kojima na dan stupanja na snagu ovog zakona, pravo korišćenja ili drugo imovinsko pravo imaju Privredna komora Srbije i privredne komore autonomnih pokrajina, a koje je upisano u registru nepokretnosti.
Pravo svojine iz stava 1. ovog člana upisuje se u registar nepokretnosti na osnovu zahteva Privredne komore Srbije, odnosno privrednih komora autonomnih pokrajina, uz koji se dostavlja dokaz o tome da je na dan stupanja na snagu ovog zakona u korist Privredne komore Srbije i privredne komore autonomnih pokrajina bilo upisano pravo korišćenja, odnosno drugo imovinsko pravo.
Upis prava svojine iz stava 1. ovog člana izvršiće se na osnovu ovog zakona.
Privredna komora Srbije će nepokretnosti iz stava 1. ovog člana isključivo koristiti u funkciji obavljanja svoje delatnosti.
U slučaju prestanka rada Privredne komore Srbije nepokretnosti se vraćaju u javnu svojinu, odnosno postaju nepokretnosti u javnoj svojini Republike Srbije.
Član 49.
Danom stupanja na snagu ovog zakona Sud časti Privredne komore Srbije, Privredne komore Beograda i sudovi časti regionalnih privrednih komora nastavljaju sa radom u skladu sa statutom komora i ovim zakonom, a sudovi časti regionalnih privrednih komora i Privredne komore Beograda, koje se, u skladu sa ovim zakonom pripoje Privrednoj komori Srbije, prestaju da postoje tim danom, uz ustupanje predmeta Sudu časti Privredne komore Srbije.
Stalni izbrani sud Privredne komore Srbije u roku od devet meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona prestaje da postoji, uz ustupanje predmeta Arbitraži Privredne komore Srbije.
Spoljnotrgovinska arbitraža pri Privrednoj komori Srbije uskladiće svoju organizaciju i naziv u skladu sa članom 30. ovog zakona u roku od devet meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o privrednim komorama("Sl. glasnik RS", br. 65/2001, 36/2009 i 99/2011 - dr. zakon), osim odredaba čl. 8, 9. i 21, koje važe do 1. januara 2017. godine.
XX. STUPANJE NA SNAGU
Član 51.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", osim odredaba čl. 9. i 32. ovog zakona, koje se primenjuju od 1. januara 2017. godine.
IZ OBRAZLOŽENJA
II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA
Postoji izrazito naglašen javni interes da se, u procesu izgradnje i jačanja mehanizama otvorene i tržišne privrede, sistem privrednih komora u Republici Srbiji osavremeni i modernizuje. Ovaj proces adaptiranja komorskog sistema prema potrebama privrede najbolje je obaviti uvažavajući dva bazična načela - ugledajući se na postojeće, i to najefikasnije, komorske sisteme država članica Evropske unije i usklađujući tako usvojena iskustva sa specifičnostima ekonomskih i društvenih okolnosti Republike Srbije i njene dugogodišnje tradicije komorskog organizovanja privrednika.
U zemljama EU postoje dva osnovna sistema osnivanja komora: sistem zakonskog i sistem dobrovoljnog osnivanja. Osnovna razlika između ova dva sistema se sastoji u načinu sticanja svojstva pravnog lica, odnosno na kom pravnom aktu komore zasnivaju pravni subjektivitet, kao i na činjenici da li je članstvo u komorama obavezno ili dobrovoljno.
Komore evrokontinentalnog tipa osnivaju se zakonom, što znači da ove komore stiču pravni subjektivitet na osnovu zakona o privrednim komorama. Zakonom se određuju zadaci komora, obavezno članstvo, organi i organizacija komora, način finansiranja i nadzor nad radom komora. Zakonski sistem osnivanja komora je karakterističan za ekonomski najrazvijenije kontinentalne zemlje EU, ali i za zemlje koje imaju dugogodišnju tradiciju komorskog organizovanja.
Sistem dobrovoljnog osnivanja komora se zasniva na volji privrednika da sami osnuju komoru. On je poznat kao privatnopravni ili anglosaksonski model osnivanja komora.
Što se autentičnih iskustava Srbija u uređenju komorskog sistema tiče, postoji izrazito duga tradicija institucionalnog regulisanja ovih pitanja. Istorijat uređivanja komorskih modela traje preko 150 godina i upućuje na potrebu da se koriste i sopstvena iskustva.
Ovaj zakona kojim se uređuje komorski sistem u Republici Srbiji korespondira sa zakonima zemalja EU i to zakonima Nemačke, Austrije, Francuske, Italije, Holandije, Španije, Grčke, Luksemburga i drugim uporedivim državama, na čije pravne sisteme i institute se Srbija ugledala u istorijskom procesu izgradnje sopstvenog pravnog sistema.
Do sada važeći zakonski okvir za funkcionisanje komora je podrazumevao postojanje 20 komora kao posebnih pravnih lica, u potpunosti nezavisnih u organizovanju i odlučivanju. Na taj način su stvoreni uslovi za rascepkanost i razjedinjenost činilaca komorskog sistema, odnosno do njihove svojevrsne feudalizacije i zastupanja parcijalnih interesa. Time je obesmišljen smisao postojanja komora – objedinjena snaga, struka, znanje i interesi privrednih subjekata, koji su prethodno usklađeni u složenom postupku uvažavanja sektorskih i regionalnih specifičnosti, a potom, argumentima i snagom jedinstva celokupne privrede, zastupani pred nadležnim državnim i regulatornim telima. U pravnoj teoriji i praksi jedan od osnovnih uslova za obrazovanje pravnog lica - sposobnost da deluje kao jedinstvena celina - primenjen u komorskom sistemu organizovanja nepotrebno velikog broja subjektiviteta, zapravo je doveo do paradoksalnog rezultata koji je ugrozio razloge osnivanja i postojanja komora, ali i do opravdanih kritika u javnosti i samih članica, suočenih sa glomaznim i neefikasnim sistemom.
Važećim zakonskim rešenjem, koje se primenjuje 1. januara 2013. godine, uveden je sistem dobrovoljnog članstva u, do tada, postojećim komorama sa obaveznim članstvom (nacionalnoj, pokrajinskim, regionalnim i gradskoj), uz mogućnost osnivanja dobrovoljnih privrednih komora prema delatnostima. Ovo rešenje ne predstavlja izraz ekonomske potrebe i dovelo je do apsurda komorski način i principe organizovanja. Naime, gubljenjem obaveznosti članstva postojećih komora, u konkretnim okolnostima nivoa razvoja srpske privrede i tradicije, uključivši i komoru osnovanu za nivo teritorije Republike, razbijeno je jedinstvo privrednih subjekata, a mogućnost usklađivanja različitih interesa privrednika, posebno izraženih prema delatnostima, drastično je oslabljena. U konačnom rezultatu, privredne komore su značajno izgubile na snazi zastupanja jedinstvenih interesa privrednika, a Vlada i državni organi ostali bez najznačajnijeg partnera u izgradnji privrednog sistema.
Zamena sistema obaveznog članstva dobrovoljnim članstvom, uz isključivanje komorskog organizovanja sa obaveznim članstvom, kako to iskustvo zemalja koje su to učinile pokazuje, na duži rok vodi gubitku snage komorskog sistema, posebno u pogledu mogućnosti za usklađivanje velikog broja parcijalnih interesa različitih sektora privrede i zastupanja usklađenih interesa pred državnim organima, nadležnim za donošenje privredne regulative i ekonomskih mera kojima se uspostavlja privredni ambijent. Zastupanje zajedničkih interesa svih privrednih subjekata pred državnim organima, uz složeni proces usklađivanja različitih interesa prema delatnostima, veličini privrednog subjekta i drugim specifičnostima, moguće je samo ako su svi privredni subjekti članovi komore.
Polazeći od potrebe da se reše navedeni problemi, predloženi zakonski okvir pojačava i unapređuje ulogu komora u više pravaca u kojima komora treba da bude: inicijator i predlagač privrednih zakona; servis privrede i poslodavaca; vršilac poverenih i dodatno proširenih javnih ovlašćenja; privredni samoregulator (uzanse, kodeksi, vodiči, modeli zakona, standardi) i kreator "mekog prava"; nosilac alternativnih načina rešavanja privrednih sporova; organizovani edukator; zastupnik privrede pred državom; zastupnik privrede u inostranstvu; nosilac raznovrsnih usluga za potrebe privrednih društava, posebno malih i srednjih, kao i preduzetnika; informacioni centar za privredne subjekte; tržišno orijentisan u svom radu u cilju obezbeđivanja finansijskih sredstava čime se obezbeđuje smanjivanje obima finansiranja iz članarina.
Reprezentativnost pozicije Komore (u smislu uticaja, članstva, moći, rezultata, snage, kvaliteta i stručnosti) prema inostranstvu, prema državi i prema članstvu, u postojećim okolnostima, neuporedivo je izraženija u okruženju zakonskog članstva i osnivanja nego u okruženju dobrovoljnog članstva i ugovornog osnivanja.
Zakonski tekst iz 2009. godine, kada je ukinuto obavezno članstvo u komorama, primenjen na postojeći komorski model organizacije iz 2001. godine, doveo je do apsurda u kome ne samo da nema sistema i jedinstva, već je uspostavljena faktička neprirodna konkurencija komora, koje su osnovane za različite nivoe teritorijalne organizacije (nacionalna komora, komore autonomne pokrajine, grada, odnosno regionalne komore za područja opština), a koje bi trebalo da budu deo jedinstvenog komorskog sistema.
Predlogom zakona u potpunosti se napušta navedeni koncept, a sistem konstituiše kao jedinstven i efikasan u radu. Privredna komora Srbije i okružne privredne komore obrazuju i čine jedinstvenu komorsku instituciju osnovanu zakonom. Nacionalna privredna komora postaje skup interesa decentralizovanih u okružnim privrednim komorama, ali međusobno usaglašenih i jedinstveno zastupanih pred državom i međunarodnim institucijama i partnerima. Sistem upravljanja podrazumeva da privredni subjekti, kao članice komore, biraju svoje predstavnike u organima i telima kako na nivou okruga, tako i na nivou Privredne komore Srbije, kao jedinstvene i usklađene organizacije. Dakle, zakonskim odredbama uspostavlja se sistem koji u potpunosti promoviše organizacioni princip karakterističan za komorski način organizovanja: komorom upravljaju njeni članovi. Jedinstvo privrednika koji obavljaju delatnost na celokupnoj teritoriji Republike ostvaruje sa na dva nivoa: u okviru okružnih privrednih komora, posebno u radu privrednog parlamenta okružne privredne komore, odnosno u okviru organa Privredne komore Srbije, koju upravo čine okružne privredne komore.
Konstituisanje novog načina organizacije komora sa obaveznim članstvom ima za posledicu racionalizaciju troškova rada sadašnjih, postojećih komora, s obzirom da će ukidanje obaveze finansiranja velikog broja pravnih lica imati za rezultat značajno manju članarinu koju plaćaju privredni subjekti.
Predlog zakona o privrednim komorama, pored komora sa obaveznim članstvom, zadržava mogućnost osnivanja ugovornih komora u želji da pruži mogućnost određenom broju privrednih subjekata da se udruže u komorsku formu organizovanja, u skladu sa sopstvenim interesima i procenom.
Prema tome, komorski sistem sa obaveznim članstvom u Republici Srbiji se nameće kao superioran, iz sledećih razloga: (1) nehomogenost interesa privrednih subjekata i nemogućnost snažne reprezentativnosti u sistemu dobrovoljnosti, (2) potreba snaženja javnih ovlašćenja koje vrši Privredna komora Srbije, (3) jači partner Vladi u zaštiti interesa privrede, (4) jačanje međunarodne reputacije domaće privrede, (5) maksimalna reprezentativnost, (6) ravnopravnost interesa privrednih subjekata, (7) evropska tradicija i evropska dominacija ovog sistema, (8) loše iskustvo država koje su ovaj sistem zamenile ugovornim osnivanjem i dobrovoljnim članstvom, (9) snaga domaće tradicije, (10) slabost tranzicione privrede za samoorganizovanjem u sistemu dobrovoljnosti, (11) sistem ugovornog osnivanja i dobrovoljnog članstva omogućio bi nametanje interesa jakih i malobrojnih nad slabima i mnogobrojnima, (12) svojinski i imovinski aspekti.
Iz navedenih razloga, neophodno je usvojiti novi zakon i u potpunosti urediti pitanja od značaja za uspostavljanje efikasnog komorskog sistema u Republici Srbiji.
III. OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENJA
U članu 1. Predloga zakona uređuju se: pojam, vrste, registracija, identitet, članstvo, poslovi, imovina i odgovornost za obaveze privrednih komora, odnos privrednih komora sa drugim organima i organizacijama, organi, posebna tela za rešavanje sporova, opšti akti i finansiranje privrednih komora, finansijski izveštaji, poslovne knjige i revizija privrednih komora, granska udruženja, opšta udruženja preduzetnika, kao i javnost rada.
Članom 2. Privredne komore su definisane kao interesne, poslovno-stručne i neprofitne organizacije svih privrednih subjekata koje povezuje zajednički poslovni interes.
U čl. 3. i 4. su definisane vrste privrednih komora u Republici Srbiji: Privredna komora Srbije, privredne komore autonomnih pokrajina, a mogu postojati i ugovorne privredne komore. Privredna komora Srbije obrazuje za teritorije okruga, određene posebnim zakonom, privredne komore okruga, pri čemu privredne komore okruga mogu biti obrazovane za teritoriju jednog ili više okruga.
Članom 5. je regulisano da u autonomnim pokrajinama, u skladu sa Ustavom Republike Srbije i ovim zakonom, postoje privredne komore autonomnih pokrajina, kao posebne organizacije jedinstvenog komorskog sistema Republike Srbije.
Članom 6. su regulisane ugovorne privredne komore koje, za ostvarivanje zajedničkog poslovnog interesa na određenoj teritoriji ili u određenoj privrednoj grani, može osnovati najmanje 100 privrednih subjekata.
U članu 7. je predviđeno da se privredne komore upisuju u Registar privrednih komora, u skladu sa posebnim zakonom, što predstavlja kontinuitet sa sadašnjim ređenjem i obrazovanim Registrom koji vodi Agencija za privredne registre.
Članom 8. uređuje se svojstvo Privredne komore i navodi da Privredna komora ima svojstvo pravnog lica, u skladu sa osnivačkim aktom, odnosno statutom, imaju naziv pod kojim obavljaju poslove i istupaju u pravnom saobraćaju, uz dodatak sedišta i da naziv privrednih komora mora biti na srpskom jeziku i pismu koje je u službenoj upotrebi u Republici Srbiji. Istim članom definiše se i da Privredne komore sa svojstvom pravnog lica u poslovanju mogu koristiti jedan ili više skraćenih naziva, ako su ti nazivi navedeni u osnivačkom aktu, odnosno statutu privredne komore, pod istim uslovima i na način pod kojim se koristi pun naziv, kao i pravila za isticanje naziva ostalih privrednih komora.
Članom 9. Predloga zakona su precizirani individualni i kolektivni članovi privrednih komora, kao i članstvo, odnosno pripadnost privrednim komorama autonomnih pokrajina.
Članom 10. uređuje se da Privredna komora Srbije i privredne komore autonomnih pokrajina vode evidenciju svojih članova, kao i da Privredna komora Srbije svojim aktom bliže uređuju jedinstvenu sadržinu i način vođenja evidencije iz stava 1. ovog člana.
U čl. 11. do 15. definisani su osnovni poslovi privrednih komora, prema vrstama privrednih komora, čime je jasno razgraničena nadležnost, odnosno izbegnuto preklapanje poslova u radu, a privrednim subjektima su približene usluge i funkcije komore. Definisanim poslovima je unapređena pozicija Privredne komore Srbije, u okviru nje okružnih privrednih komora, i komora autonomnih pokrajina, što je od najvećeg interesa za članove komora, koje će na taj način ostvarivati svoje interese i potrebe kroz strukturu komorske organizacije, kao i uređen način osnivanja i rada predstavništava Privredne komore Srbije u inostranstvu.
U članu 16. definisano je da privredne komore imaju svoju imovinu i da mogu da je stiču obavljanjem poslova na tržištu, za razliku od dosadašnjih rešenja kojim imovina komore nije bila definisan pojam.
Članom 17. definiše se da Privredne komore sa svojstvom pravnog lica za svoje obaveze odgovaraju celokupnom svojom imovinom, ali ne odgovaraju za obaveze svojih članova, kao što ni članovi privredne komore ne odgovaraju za obaveze Privredne komore Srbije.
U članu 18. je uređen odnos privrednih komora sa drugim organima i organizacijama, a posebno je značajna odredba kojom je predviđeno da Privredna komora Srbije, zastupajući interese svojih članova, učestvuje u postupku pripreme predloga zakona i drugih propisa od značaja za privredu davanjem obrazloženog mišljenja na nacrte zakona i predloge drugih propisa nadležnom ministarstvu i Vladi Republike Srbije, te da dostavlja nadležnom organu analizu efekata nacrta propisa koji imaju uticaj na privredu.
Čl. 19. do 28. definisani su organi i funkcioneri komora, pojačana kontrola i nadzorna uloga u cilju interesa članova komore. U cilju racionalnijeg poslovanja, eksplicitno je promovisan princip da funkcija u komori predstavlja javnu funkciju u smislu radnopravnih propisa, te da imenovani funkcioneri mogu da zasnuju radni odnos u komori samo na određeno vreme, za period obavljanja mandata, čime je izbegnuta mogućnost zapošljavanja kadrova nakon isteka mandata, a što u velikoj meri opterećuje poslovanje komora.
Čl. 29. i 30. uređen je rad arbitraže Privredne komore Srbije, objedinjavanjem unutrašnje (Stalni izbrani Sud) i međunarodne (Spoljnotrgovinske) arbitraže u cilju racionalizacije rada i izbegavanja spornih pitanja o nadležnosti arbitraže, prvenstveno u zavisnosti od toga da li postoji dovoljno izražen elemenat inostranosti.
Član 31. Predloga zakona uređuje opšta akta Privredne komore Srbije i privredne komore autonomnih pokrajina.
Članom 32. uređuje se finansiranja komore, racionalizacijom broja komora značajno se smanjuju troškovi za finansiranje rada. Članovi komore koji učestvuju u radu Skupštine PKS, a to su isključivo predstavnici privrednih subjekata, odlučuju o visini članarine.
Član 33. Predloga zakona definiše se obaveza vođenja i podnošenja finansijskih izveštaja, poslovnih knjiga i revizija.
Članom 34. uređuju se granska udruženja.
U čl. 35. do 39. su uređeni principi organizovanja preduzetnika, uz određena prilagođavanja novoj komorskoj organizaciji, uz uvođenje mogućnosti da se, u skladu sa voljom preduzetnika, organizuje i njihov parlament u okvirima Privredne komore Srbije.
U članu 40. definiše se javnost rada Privredne komore Srbije.
Članom 41. Predloga zakona predviđa se da nadzor nad primenom zakona vrši ministarstvo nadležno za poslove privrede.
Čl. 42. do 49. - Prelazne i završne odredbe, definisano je da će Privredna komora Srbije i privredne komore autonomnih pokrajina uskladiti svoje statute sa odredbama zakona u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu zakona, a organizaciju, druga opšta akta i organe će uskladiti sa odredbama zakona u roku od dvanaest meseci od dana stupanja na snagu zakona.
Članom 50. Predloga zakona uređuje se da danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o privrednim komorama ("Sl. glasnik RS", br. 65/2001, 36/2009 i 99/2011 - dr. zakon), osim odredaba čl. 8, 9. i 21, koje važe do 1. januara 2017. godine.
Članom 51. Predloga zakona predviđa se da zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", osim odredaba čl. 9. i 32. ovog zakona, koje se primenjuju od 1. januara 2017. godine.
V. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Razmatranje i donošenje ovog zakona po hitnom postupku predlaže se u skladu sa članom 167. Poslovnika Narodne skupštine("Sl. glasnik RS", br. 20/2012 - prečišćen tekst). Predlog zakona je neophodno doneti po hitnom postupku iz razloga institucionalnog i pravnog regulisanja ove oblasti i da bi se stvorili uslovi da se predložena rešenja primene u što bržem roku.
VI. STUPANJE NA SNAGU ZAKONA
Zakon stupa na snagu u roku od osam dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", osim odredaba čl. 9. i 32. ovog zakona, koje se primenjuju od 1. januara 2017. godine.
Izvor: Press služba Skupštine Srbije, 18.12.2015.