Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

PREDLOG ZAKONA O CENTRALNOJ EVIDENCIJI PRIVREMENIH OGRANIČENJA PRAVA LICA REGISTROVANIH U AGENCIJI ZA PRIVREDNE REGISTRE - Tekst propisa


PREDLOG ZAKONA O CENTRALNOJ EVIDENCIJI PRIVREMENIH OGRANIČENJA PRAVA LICA REGISTROVANIH U AGENCIJI ZA PRIVREDNE REGISTRE

I. OSNOVNE ODREDBE

Predmet zakona

Član 1.

Ovim zakonom utvrđuju se uspostavljanje, sadržina, osnovi upisa i način vođenja Centralne evidencije privremenih ograničenja prava lica registrovanih u Agenciji za privredne registre (u daljem tekstu: Agencija) kod kojih je, na osnovu akta nadležnog organa, nastupio osnov privremenog ograničenja prava.

Pojmovi

Član 2.

Pojedini pojmovi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:

1)         Centralna evidencija privremenih ograničenja prava lica registrovanih u Agenciji (u daljem tekstu: Centralna evidencija) jeste jedinstvena, centralna, elektronska baza podataka o licima koja su upisana u registre, koje vodi Agencija preko registratora, a kojima je privremeno ograničeno određeno pravo aktom nadležnog organa;

2)         privremeno ograničenje prava jeste ograničenje koje za pravnu posledicu ima privremenu nemogućnost da lice stekne ili vrši pravo ili registruje funkciju u privrednom subjektu ili pravnom licu, obavlja privrednu delatnost ili raspolaže novčanim sredstvima (u daljem tekstu: privremeno ograničenje);

3)         lice registrovano u Agenciji jeste fizičko ili pravno lice koje je registrovano kao osnivač, član organa upravljanja, nadzora, direktor, zakonski zastupnik ili drugi zastupnik u privrednim društvima, zadrugama, zadružnim savezima, javnim preduzećima, ograncima ili predstavništvima stranih privrednih društava ili kao preduzetnik, kao i drugo pravno lice koje obavlja registrovanu privrednu delatnost kod koga je, na osnovu akta nadležnog organa, nastupio osnov privremenog ograničenja prava;

4)         osnovi privremenog ograničenja prava jesu akti državnog ili drugog nadležnog organa ili pravnog lica kome je povereno vršenje javnih ovlašćenja (u daljem tekstu: nadležni organ), koji sadrže pravne činjenice ili radnje propisane zakonom u formi pravnosnažne ili izvršne presude, rešenja, odluke ili drugog formalnog akta, dostavljeni Agenciji preko obveznika dostavljanja ili obveznika upisa podataka radi upisa u Centralnu evidenciju i koji za pravnu posledicu imaju privremeno ograničenje;

5)         Jedinstvena platforma interoperabilnosti (u daljem tekstu: JPI) jeste aplikativno softversko rešenje uspostavljeno od strane Agencije, za razmenu podataka ili dokumenata sa obveznicima, korisnicima, statusnim registrima i registrima koje vodi Agencija, kao i sve softverske komponente, baze, elektronski obrasci i operativne procedure koje se koriste za upis, održavanje, razmenu i objavljivanje podataka o licu sa privremenim ograničenjem prava, u skladu sa ovim zakonom;

6)         obveznik dostavljanja podataka o licu sa privremenim ograničenjem jeste nadležni organ koje podatke ili dokumente o licu sa privremenim ograničenjem prava, propisane ovim zakonom, dostavlja Agenciji u elektronskoj formi, putem elektronskih servisa, radi upisa u Centralnu evidenciju (u daljem tekstu: obveznik dostavljanja podataka);

7)         obveznik upisa podataka o licu sa privremenim ograničenjem jeste nadležni organ koji podatke o licu sa privremenim ograničenjem prava, propisane ovim zakonom, upisuje putem JPI u Centralnu evidenciju (u daljem tekstu: obveznik upisa podataka);

8)         upis u Centralnu evidenciju jeste elektronski upis, ispravka tehničke greške, promena ili brisanje podataka o licu sa privremenim ograničenjem u Centralnu evidenciju, koji se vrši od strane registratora ili obveznika upisa podataka, putem JPI;

9)         registrator jeste ovlašćeno lice za registraciju i nadzor nad operativnim funkcionisanjem Centralne evidencije koji se sprovode putem JPI, na čije imenovanje, ovlašćenja i obaveze, se shodno primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje rad Agencije;

10)       objavljivanje informacije o licu sa privremenim ograničenjem prava jeste javno prikazivanje identifikacionih podataka lica koja su po nekom od osnova upisana u Centralnu evidenciju;

11)       potvrda jeste pisana ili elektronska javna isprava koja sadrži sve istorijski registrovane podatke o licu sa privremenim ograničenjem prava do trenutka izdavanja potvrde ili podatak o tome da do trenutka izdavanja potvrde privremeno ograničenje prava lica nije bilo registrovano;

12)       izvod jeste pisana ili elektronska javna isprava koja sadrži registrovane podatke o licu sa privremenim ograničenjem prava, prema stanju u trenutku izdavanja;

13)       identifikacioni podaci lica jesu ime, prezime i JMBG za domaće fizičko lice, ime, prezime, broj pasoša, zemlja izdavanja pasoša i/ili matični broj za stranca, poslovno ime/naziv i matični/registarski broj za domaće pravno lice koje se registruje u Agenciji ili u drugom nadležnom registru u Republici Srbiji i poslovno ime/naziv, identifikacioni broj (matični i/ili registarski broj) i zemlja registracije za strano pravno lice;

14)       statusni registri jesu baze podataka o fizičkim i pravnim licima, koje vode Agencija ili drugi nadležni državni organi i organizacije Republike Srbije, u kojima se registruju podaci, koji za pravnu posledicu imaju sticanje, promenu registrovanih podataka i prestanak svojstva fizičkog i pravnog lica.

Osnovi privremenog ograničenja prava

Član 3.

Osnovi privremenog ograničenja sadrže sledeće mere:

1)         zabrane, ograničenja ili mere bezbednosti obavljanja registrovane privredne delatnosti ili poslova;

2)         zabrane raspolaganja novčanim sredstvima;

3)         zabrane vršenja dužnosti ili poziva odgovornom licu u pravnom licu ili preduzetniku;

4)         zabrane ili ograničenja raspolaganja udelima ili druga ograničenja shodno propisima kojima se uređuje pravni položaj privrednih društava;

5)         mere izrečene u propisima kojima se uređuje poreski postupak i poreska administracija;

6)         mere izrečene u postupku iz nadležnosti organa inspekcijskog nadzora;

7)         mere oduzimanja ovlašćenja, licenci, dozvola, odobrenja, koncesija, subvencija, podsticaja ili drugih prava utvrđenih posebnim zakonima;

8)         druge mere u skladu sa zakonom.

Vreme važenja privremenog ograničenja

Član 4.

Početak važenja privremenog ograničenja, u smislu ovog zakona, u odnosu na treća lica jeste datum upisa tog ograničenja prava u Centralnu evidenciju.

Prestanak važenja privremenog ograničenja jeste datum brisanja ograničenja prava iz Centralne evidencije.

Pravne posledice privremenog ograničenja

Član 5.

Pravne posledice privremenog ograničenja traju za vreme važenja i na način koji je određen aktom iz člana 3. ovog zakona.

II. CENTRALNA EVIDENCIJA

Predmet upisa

Član 6.

Predmet upisa u Centralnu evidenciju su podaci o licima registrovanim u Agenciji kojima je nadležni organ odredio privremeno ograničenje aktom iz člana 3. ovog zakona.

Sadržina Centralne evidencije

Član 7.

Centralna evidencija sadrži sledeće podatke:

1)         identifikacione podatke o licu sa privremenim ograničenjem;

2)         podatke o datumu upisa u Centralnu evidenciju;

3)         podatke o datumu i vrsti evidentiranja (upis, ispravka tehničke greške, promena i brisanje podataka);

4)         podatke o osnovu privremenog ograničenja, i to: vrstu akta, broj, datum donošenja i datum pravnosnažnosti ili izvršnosti akta kojim je određeno privremeno ograničenje prava i potrebnu nomenklaturu za preciznu klasifikaciju ograničenja;

5)         podatke o početku i prestanku važenja privremenog ograničenja;

6)         identifikacione podatke obveznika upisa i njegovom ovlašćenom licu;

7)         podatke propisane aktom kojim se određuje klasifikacija osnova privremenog ograničenja.

Akt iz stava 1. tačka 7) ovog člana donosi ministar nadležan za poslove privrede, na predlog Agencije.

Način vođenja Centralne evidencije

Član 8.

Centralna evidencija se vodi u elektronskoj formi, a upis podataka se vrši putem JPI sistema koji vodi, upravlja i održava Agencija.

Kao datum i vreme upisa, ispravke tehničke greške, promene i brisanja podataka u registru, uzimaju se datum i vreme označeno u JPI.

Uslove i korisnička prava za pristup lica koja su ovlašćena za rad u JPI određuje registrator Centralne evidencije.

III. UPIS PODATAKA U CENTRALNU EVIDENCIJU

Upis podataka

Član 9.

Upis podataka u Centralnu evidenciju vrši se po službenoj dužnosti ako su upisani podaci propisani članom 7. stav 1. tač. 1) – 7) ovog zakona.

Upis podataka vrši registrator ili lice koje je ovlašćeno od strane obveznika upisa podataka.

Rok za upis u Centralnu evidenciju

Član 10.

Obveznik upisa podataka je dužan da, putem JPI, u Centralnu evidenciju upiše podatke u roku od tri dana od dana kada je osnov privremenog ograničenja nastupio, a najkasnije, sledećeg radnog dana ako rok ističe neradnog dana ili na dan državnog praznika.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, nadležni sud bez odlaganja dostavlja Agenciji, radi upisa podataka, pravnosnažnu ili izvršnu odluku kojom je izrečena zabrana ili mera bezbednosti u sudskom postupku, u skladu sa zakonom kojim se uređuje izvršenje krivičnih sankcija ili drugi postupak, a registrator je dužan da podatke o privremenom ograničenju upiše u Centralnu evidenciju u roku od pet dana, a najkasnije sledećeg radnog dana ako rok ističe neradnog dana ili na dan državnog praznika.

Identifikacija lica

Član 11.

Nadležni organ koji donosi akt o privremenom ograničenju dužan je da koristi identifikacione podatke registrovane u Agenciji.

Potvrđivanje identiteta lica u postupku upisa u Centralnu evidenciju vrši se preko JPI, od strane obveznika upisa podataka, a na osnovu podataka koji se obezbeđuju, putem JPI, iz nadležnog statusnog registra.

Potvrda o izvršenom upisu u Centralnu evidenciju

Član 12.

Potvrda o izvršenom upisu u Centralnu evidenciju dostupna je obveznicima upisa podataka, u elektronskom obliku, putem JPI.

Postupanje registratora

Član 13.

Registrator preko JPI prati izvršenje svih pojedinačnih operacija i funkcija sistema za automatsku proveru ispunjenosti uslova za registraciju koji su propisani ovim zakonom, a naročito zadovoljavanje forme i sadržaja dostavljenih podataka i verifikaciju korisničkih prava ovlašćenih lica obveznika upisa podataka.

Automatski upis podataka

Član 14.

Ako su ispunjeni uslovi, preko JPI automatski se vrši upis podataka.

Praćenje i kontrola funkcionisanja automatske registracije dužnost je registratora.

Postupanje u slučaju neispunjavanja uslova za upis

Član 15.

Ako se utvrdi da nije ispunjen neki od uslova za upis u Centralnu evidenciju, JPI automatski daje obaveštenje nadležnom obvezniku upisa koji od uslova za registraciju nije ispunjen.

Kada se dostavljanje, izuzetno, vrši u formi dokumenta, registrator bez odlaganja obaveštava obveznika upisa o nedostacima uslova za upis u Centralnu evidenciju.

Upis u Centralnu evidenciju se neće izvršiti ako nisu dostavljeni svi podaci iz člana 7. stav 1. ovog zakona.

Delimična registracija podataka nije dozvoljena.

Prekid i odlaganje upisa

Član 16.

Prekid i odlaganje registracije su mogući samo u slučaju prekida rada JPI usled više sile ili tehničkih razloga.

Prekinuta ili odložena registracija iz stava 1. ovog člana nastaviće se najkasnije u roku od 24 sata od trenutka nastavka rada JPI.

Promena podataka

Član 17.

Promenu podataka vrši obveznik upisa ili registrator.

Promena podataka u Centralnoj evidenciji, koji su predmet registracije ili evidencije u nadležnim statusnim registrima, vrše se automatski, putem JPI ili, izuzetno, dostavljanjem izmenjenog akta državnog organa.

Ispravka tehničke greške

Član 18.

Svi registrovani podaci smatraju se tačnim.

Ispravku tehničke greške vrši registrator, odnosno ovlašćeno lice obveznika upisa podataka u Centralnoj evidenciji, odmah po utvrđivanju činjenice da je do tehničke greške došlo.

Brisanje podataka Centralne evidencije

Član 19.

Brisanje podataka Centralne evidencije vrši se, po pravilu, putem JPI, i to:

1)         brisanjem od strane ovlašćenog lica obveznika upisa po isteku roka važnosti privremenog ograničenja, ako aktom rok nije bliže određen i u slučaju poništaja, ukidanja pravnog akta, odnosno klauzule pravnosnažnosti ili izvršnosti pravnog akta, na osnovu kog je izvršen upis privremenog ograničenja;

2)         automatski po isteku roka važnosti privremenog ograničenja koji je određen aktom ili nastupanjem osnova za prestanak privremenog ograničenja iz člana 3. ovog zakona;

3)         u drugim slučajevima propisanim zakonom, od strane registratora ili kada je osnov upisa prestao da postoji.

Objavljivanje i dejstvo upisa u Centralnu evidenciju

Član 20.

Istovremeno sa upisom u Centralnu evidenciju na internet strani Agencije se objavljuju identifikacioni podaci lica sa privremenim ograničenjem kod kojih je utvrđen osnov iz člana 3. ovog zakona.

Podaci iz Centralne evidencije koji se odnose na fizička lica kojima su izrečene zabrane i mere bezbednosti u sudskim postupcima ne mogu biti javni i mogu se dati isključivo u skladu sa propisima kojima se uređuje kaznena evidencija.

IV. PRAVNA SREDSTVA

Član 21.

Lice koje je upisano u Centralnu evidenciju, a koje smatra da je upis izvršen suprotno zakonu, ostvaruje svoje pravo na žalbu ili drugo propisano pravno sredstvo za zaštitu svojih prava prema odredbama posebnog zakona kod nadležnog organa koji je utvrdio postojanje osnova za privremeno ograničenje prava, odnosno u postupku registracije u Agenciji u kojem je utvrđen uslov na osnovu koga je odbačena registraciona prijava za sticanje i vršenje prava i funkcije ili registraciju funkcije.

V. KORIŠĆENJE PODATAKA CENTRALNE EVIDENCIJE

Uvid u podatke

Član 22.

U vršenju poslova iz svoje nadležnosti državni i drugi organi u svojstvu imalaca javnih ovlašćenja imaju pravo uvida i korišćenja podataka Centralne evidencije putem JPI.

Zahtev

Član 23.

Na zahtev lica sa privremenim ograničenjem registrator, najkasnije u roku od dva dana od dana prijema zahteva, izdaje:

1)         izvod Centralne evidencije o podacima o licu sa privremenim ograničenjem;

2)         potvrdu Centralne evidencije o podacima o licu sa privremenom ograničenjem.

Zahtev iz stava 1. ovog člana, podnosi se elektronski, putem aplikativnog softverskog rešenja koji obezbeđuje Agencija ili u pisanoj formi na propisanom obrascu, a ako obrazac nije propisan, podnosi se kao podnesak.

Uz zahtev se prilaže i dokaz o uplati naknade za izdavanje izvoda, odnosno potvrde.

VI. NAKNADE

Obaveza plaćanja naknade

Član 24.

Za izdavanje izvoda i potvrda, kao i za druge usluge koje pruža Agencija, podnosilac zahteva plaća naknadu u skladu sa propisima kojima se uređuje pravni položaj i nadležnost Agencije.

VII. ELEKTRONSKA OBRADA I KORIŠĆENJE PODATAKA

Nadležnost za propisivanje načina i uslova elektronske obrade i korišćenja podataka

Član 25.

Način i uslovi elektronskog prenosa, preuzimanja, obrade i korišćenja podataka iz Centralne evidencije, elektronski protokoli, autorizacija pristupa, privilegije korisnika sistema, komunikacije, standardi i formati za razmenu podataka putem JPI, tehnički uslovi za dostavljanje podataka putem JPI uređuju se podzakonskim aktom koji donosi ministar nadležan za poslove privrede, na predlog Agencije.

Nadzor

Član 26.

Nadzor nad sprovođenjem ovog zakona vrši ministarstvo nadležno za poslove privrede.

VIII. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Imenovanje ovlašćenih lica za upis podataka

Član 27.

Obveznici upisa podataka o licima sa privremenim ograničenjima dužni su da u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona imenuju ovlašćena lica koja će u njihovo ime vršiti poslove upisa podataka putem posebnog aplikativnog softverskog rešenja za vođenje Centralne evidencije koji će obezbediti Agencija.

Ukoliko obveznik upisa iz stava 1. ovog člana ne bude određen u navedenom roku, svojstvo obveznika upisa, u smislu ovog zakona, ima rukovodilac organa koji je izrekao meru ograničenja koja predstavlja osnov iz člana 3. ovog zakona.

Rok za donošenje podzakonskih akata

Član 28.

Podzakonski akti iz člana 7. stav 2. i člana 25. ovog zakona biće doneti u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Stupanje na snagu

Član 29.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjuje se od 1. juna 2016. godine.

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA

Predlogom zakona o centralnoj evidenciji privremenih ograničenja prava lica registrovanih u Agenciji za privredne registre (u daljem tekstu: zakon) uspostavlja se centralna evidencija izrečenih mera u kojoj će na jednom mestu biti sistematizovano prikupljeni podaci o onim privrednim subjektima, odnosno njihovim vlasnicima, direktorima i članovima nadzornih odbora ili drugih organa čije je poslovanje sankcionisano izricanjem krivičnih, prekršajnih ili upravnih sankcija.

Bitan razlog za donošenje ovog zakona jeste i dalji rad na transparentnosti poslovanja svih privrednih subjekata u Republici Srbiji i povećanje stepena sigurnosti pravnog prometa svih njegovih učesnika.

U cilju objedinjavanja podataka o privrednim subjektima, licima koja u njima vrše funkcije u organima upravljanja, nadzora i zastupanja, ovim zakonom se, kao novina, predviđa uspostavljanje Centralne evidencije privremenih ograničenja prava lica koja su registrovana u Agenciji za privredne registre, koji predstavlja jedinstvenu, centralnu, elektronsku bazu podataka. Poveravanje poslova vođenja ovog registra dodeljuje se Agenciji za privredne registre.

Na ovakav način stvara se kompletnija slika o poslovanju privrednih subjekata i naravno mogućnost za merenje kvaliteta ukupnog poslovanja. Ujedno se uspostavljanjem Centralne evidencije stiču mogućnosti za vršenje raznih vrsta analiza na jednom mestu. Centralna evidencija treba da predstavlja pomoćni alat za donošenje različitih odluka državnim organima u stvarima iz njihove nadležnosti, a pre svega u sprovođenju kaznene politike i politike izricanja drugih mera koje se evidentiraju u centralnoj evidenciji.

Uspostavljanje Centralne evidencije sa druge strane doprineće i povećanju transparentnosti rada onih organa koji izriču sankcije (sudova, državnih organa i drugih lica kojima su poverena javna ovlašćenja). Ovakav vid dovešće i do njihovog kvalitetnijeg rada jer će se javno videti i rezulati tog rada.

Jedinstvena elektronska baza podataka obezbediće uslove da se, po prvi put, na jednom mestu, mogu sagledati informacije o nivou poslovne i profesionalne pouzdanosti i odgovornosti privrednih subjekata kao i da se, u neposrednoj budućnosti, ovi podaci mogu razmeniti sa srodnim privrednim registrima u regionu i Evropi. Direktiva Evropskog Parlamenta i Saveta o uslugama na unutrašnjem tržištu 2006/123/EC propisuje odredbe o administrativnoj saradnji država i ohrabrivanje razvoja pravila ponašanja po određenim pitanjima, a najpre razmenu podataka o dobroj reputaciji davalaca usluga (malih i srednjih preduzeća). Ovo se pre svega odnosi na disciplinske, adminstrativne ili krivične sankcije i odluke koje se tiču bankrotstva ili nesolvetnosti, a koje su direktno relevantne za kompetentnost davaoca usluge ili njegovu profesionalnu pouzdanost.

U cilju ažurnog i tačnog vođenja centralne evidencije predviđena je izrada JPI – aplikativnog softverskog rešenja (sistema) za evidentiranje podataka injihovu razmenu sa obveznicima, korisnicima, statusnim registrima i registrima koje vodi Agencija, kao i sve softverske komponente, baze, elektronski obrasci i operativne procedure koje se koriste za upis, održavanje, razmenu i objavljivanje podataka o licu sa privremenim ograničenjem prava.

Svi državni organi koji imaju određene uloge u sistemu registracije lica sa privremenim ograničenjima prava svrstavaju se u dve osnovne kategorije:

1. Obveznik dostavljanja podataka o licu sa privremenim ograničenjem jeste nadležni organ koje podatke ili dokumente o licu sa privremenim ograničenjem prava, propisane ovim zakonom, dostavlja Agenciji u elektronskoj formi, putem elektronskih servisa, radi upisa u Centralnu evidenciju;

2. Obveznik upisa podataka o licu sa privremenim ograničenjem jestenadležni organ koji podatke o licu sa privremenim ograničenjem prava, propisane ovim zakonom, upisuje putem JPI u Centralnu evidenciju;

Iz navedenog je jasno vidljivo da se nosioci javnih ovlašćenja dele prema nivou tehničke osposobljenosti.

Od navedenih kategorija delimično se moralo odstupiti u odnosu na nadležne sudove s obzirom na propise kojima se uređuje izvršenje krivičnih sankcija.

Ovim zakonom po prvi put se u pravni sistem Republike Srbije uvodi pojam statusnih registara, koji je često i neadekvatno u upotrebi, s namerom da se i u ovom segmentu da dalji doprinos izgradnji i institucionalizaciji pravnih instituta koji su u svakodnevnoj upotrebi. Tako je definisano da su statusni registri baze podataka o fizičkim i pravnim licima, koje vode agencije ili nadležni državni organi i organizacije Republike Srbije, u kojima se registruju podaci, koji za pravnu posledicu imaju sticanje, promenu registrovanih podataka i prestanak svojstva fizičkog i pravnog lica.

Predlogom zakona se jasno propisuju kriterijumi, odnosno osnovi za nastanak i prestanak privremenog ograničenja prava koji garantuju visok nivo pravne sigurnosti.

Tome posebno doprinosi i činjenica da je jasno propisana sadržina registra po pitanju vrste i količine podataka o licima koja su upisana u registar, tako da je ovim načinom s druge strane izvršeno i ograničenje organa državne vlasti da se može kretati samo u granicama koje su mu određene ovim zakonom. Ovo predstavlja svakako jedan od dobrih primera da se usled ovakvog ustanovljavanja jasnih mehanizama i procedura smanjuje mogućnost za širenje birokratskog uticaja na poslovanje privrednih subjekata.

III.OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA IPOJEDINAČNIH REŠENJA

Članom 1. određen je predmet ovog zakona, a to je uspostavljanje, sadržina, osnovi upisa i način vođenja Centralne evidencije privremenih ograničenja prava lica registrovanih u Agenciji za privredne registre kod kojih je, na osnovu akta nadležnog organa, nastupio osnov privremenog ograničenja prava.

Članom 2. definisani su osnovni pojmovi koji su upotrebljeni u ovom zakonu radi jasnoće zakonskog teksta i nedvosmislene i lakše primene zakona u praksi.

Članom 3. određeni su osnovi privremenog ograničenja prava u smislu njihovog taksativnog nabrajanja da bi se izbegle sporne situacije u tumačenju i primeni zakona i jasno utvrdilo na koja lica se ograničenja odnose.

Čl. 4. i 5. definisani su trajanje i pravne posledice upisa privremenog ograničenja lica u Centralnu evidenciju privremenih ograničenja prema trećim licima.

Čl. 6. i 7. određeni su predmet i sadržina Centralne evidencije, tako da je navedeno da su predmet upisa podaci o licima registrovanim u Agenciji, kojima je nadležni organ odredio privremeno ograničenje u svom aktu, a da sadržinu tih podataka čine identifikacioni podaci o licu sa privremenim ograničenjem prava, podaci o datumu i vrsti upisa u Centralnu evidenciju, osnovu privremenog ograničenja prava, podaci o početku i kraju važenja privremenog ograničenja prava, podacio obveznicima dostavljanja podataka i njihovim ovlašćenim licima i identifikacioni podaci o obveznicima upisa podataka i njihovim ovlašćenim licima, kao i podaci o klasifikaciji osnova privremenog ograničenja.

Članom 8. određen je način vođenja Centralne evidencije, tako da je određeno da se ista vodi isključivo u elektronskoj formi, te da se upis vrši preko posebno dizajniranog informaciionog sistema, kao i da se u Centralnu evidenciju upisuju datum i vreme upisa, promene, ispravke tehničke greške i brisanja podataka u Centralnoj evidenciji. Istim članom propisano je da se uslovi i korisnička prava lica koja imaju pristup Centralnoj evidenciji određuju od strane registratora Centralne evidencije.

Članom 9. određeno je ko vrši upis podataka u Centralnu evidenciju (registrator ili lice koje je ovlašćeno od strane obveznika upisa podataka), kao i to da se svako evidentiranje podataka vrši po službenoj dužnosti (bez podnošenja posebnog zahteva).

Članom 10. određeni su rokovi u kojima su dužni da postupaju obveznici upisa podataka, kao i obaveze sudova da dostavljaju odluke donete u sudskim postupcima koje se tiču privremenih ograničenja prava, kao i obaveze registratora koji vodi registar u smislu upisa tih podataka.

Članom 11. uređeno je na koji se način vrši potvrđivanje identiteta privrednog subjekta i domaćeg fizičkog lica u postupku upisa u Centralnu evidenciju, kao i dužnosti nadležnih organa da prilikom donošenja akata kojima se izriču privremena ograničenja koriste identrifikacione podatke registraovane u Agenciji za privredne registre u nadležnom registru.

Članom 12. propisano je da će o izvršenom upisu lica sa privremenim ograničenjima prava u Centralnu evidenciju obveznicima upisa biti dostupna potvrda izvršenom upisu. Navedena odredba služi tome da se u svakom momentu zna ko je i u kom momentu izvršio registraciju određenog lica u registar.

Čl. 13., 14. i 15. bliže je određen način postupanja registratora koji vodi Cenralnu evidenciju, njegov jasan delokrug poslova, praćenje i kontrola funkcionisanja automatskog upisa. Takođe je jasno određen i način funkcionisanja JPI u smislu davanja obaveštenja licu koji od uslova za upis nije ispunjen. Pošto se radi o automatskoj obradi podataka na visokom tehnološkom nivou, propisano je da sve dok se ne dostave svi podaci upis određenog lica nije moguća, tako da se isključuje tzv. delimični upis lica.

Članom 16. propisano je da se instituti prekida i odlaganja ne primenjuju zbog napred navedenih razloga u smislu ispunjenosti uslova za upis, već je takva mogućnost data samo u slučajevima više sile ili tehničke prirode, koji se u ovom slučaju izjednačavaju sa višom silom, dakle onih razloga koji su van domašaja ljudskog faktora. Posledice ovakvog rešenja mogle bi se opisati time da se vođenje Centralne evidencije vrši isključivo po objaktivnim principima, bez uticaja ljudskog faktora kao činioca koji bi imao određena diskreciona prava.

Članom 17. propisano je na koji način se vrši promena upisanih podataka i ko vrši takvu promenu. U situacijama promene podataka koje su posledica promene tih podataka u statusnim registrima propisano je da se ta promena vrši automatski putem JPI, što dovodi do ažurnosti vođenja registra.

Članom 18. propisano je da postoji institut ispravke tehničke greške koju vrši registrator odnosno ovlašćeno lice obveznika upisa podataka u Centralnoj evidenciji i da se ispravka tehničke greške primenjuje kao korektivni faktor u funkciji tačnosti podataka o licima, a da se sprovodi odmah po utvrđenju činjenice da je do tehničke greške došlo, bilo od strane registratora ili ovlašćenog lica obveznika upisa.

Članom 19. propisano je ko, na koji način i u kojim sve slučajevima vrši brisanje upisanog podatka. Tako je propisano da se brisanje može vršiti od strane ovlašćenog lica obaveznika upisa podataka, od strane registratora i automatski, kao i u kojim je to sve slučajevima predviđeno.

Član 20. propisuje objavljivanje i dejstvo upisa podataka. Propisuje se da se identifikacioni podaci o licu sa privremenim ograničenjem prava objavljuju na internet strani Agencije za privredne regsitre, a da se podaci iz Centralne evidencije koji se odnose na fizička lica kojima su izrečene zabrane i mere bezbednosti u sudskim postupcima ne mogu biti javni i mogu se dati isključivo u skladu sa propisima kojima se uređuje kaznena evidencija.

Član 21. propisuje pravo na žalbu ili drugo propisano pravno sredstvo koje lice koje je upisano u Centralnu evidenciju može koristiti u situacijama kada smatra da je upisano u Centralnu evidenciju suprotno zakonu. Pored toga propisane su i obaveze registratora i obveznika dostavljanja i upisa podataka povodom podnetog prigovora.

Čl. 22. i 23. propisan je način korišćenja podataka i uvid u podatke. Tako je propisano da državni organi i drugi organi kao imaoci javnih ovlašćenja imaju pravo uvida i korišćenja podataka Centralne evidencije putem JPI. Takođe je predviđeo da jedino lice koje je po nekom od osnova upisano u Centralnu evidenciju može o toj činjenici zahtevati i izdavanje izvoda ili potvrde da li je upisano u Centralnu evidenciju (potvrda stoga može biti pozitivna ili negativna).

Član 24. propisao je da se naknada za izdavanje izvoda i potvrda plaća u skladu sa propisima kojima se uređuje pravni položaj i nadležnost Agencije, što praktično znači Odlukom Upravnog odbora Agencije za privredne registre na koju saglasnost daje Vlada.

Članom 25. propisan je način i uslovi elektronske obrade i korišćenja podataka, te je, pošto se radi o pre svega tehničkim aspektima funkcionisanja Centralne evidencije, propisano da će se ova materija urediti podzakonskim aktom ministra nadležnog za poslove privrede na predlog Agencije.

Članom 26. propisano je da ministarstvo nadležno za poslove privrede vrši nadzor nad sprovođenjem ovog zakona.

Članom 27. propisano je da obveznici upisa podataka o licima sa privremenim ograničenjima dužni su da u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona imenuju ovlašćena lica koja će u njihovo ime vršiti poslove upisa u Centralnu evidenciju, a ukoliko obveznik upisa to ne učini u navedenom roku, svojstvo obveznika upisa, u smislu ovog zakona, ima rukovodilac organa koji je izrekao meru koja predstavlja osnov privremenog ograničenja prava.

Članom 28. određeni su rokovi za donošenje podzakonskih akata koji su u ovom zakonu navedeni kao dovoljno dugi da se podzakonski akti pripreme i donesu kvalitetno.

Članom 29. propisano je stupanje na snagu i početak primene ovog zakona. Odložena primena zakona počev od 1.juna 2016. godine pre svega je neophodna, jer se u tom periodu planira razvoj i uspostavljanje JPI – softverske platforme za vođenje registra lica sa privremenim ograničenjem prava.

IV.RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU

Razmatranje i donošenje ovog zakona po hitnom postupku predlaže se u skladu sa članom 167. Poslovnika Narodne skupštine ("Sl. glasnik RS", br. 20/2012 - prečišćen tekst). Predlog zakona je neophodno doneti po hitnom postupku iz razloga hitne potrebe instucionalnog i pravnog regulisanja ove oblasti i poštovanja roka predviđenog Sporazumom između Vlade Republike Srbije i Ministarstva spoljnih poslova Kraljevine Norveške koji se odnosi na Bilateralni program koji je Vlada potvrdila Zaključkom 05 Broj: 018-10139/2013-1 od 28. novembra 2013. godine.

V. FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENJE ZAKONA

Finansijska sredstva za sprovođenje ovog zakona obezbeđena su Sporazumom između Vlade Republike Srbije i Ministarstva spoljnih poslova Kraljevine Norveške koji se odnosi na Bilateralni program koji je Vlada potvrdila Zaključkom 05 Broj: 018-10139/2013-1 od 28. novembra 2013. godine. Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti sredstva u budžetu Republike Srbije.

Izvor: Press služba Skupštine Srbije, 17.12.2015.