ZAKON O SOCIJALNOJ KARTI: Registar “socijalna karta” potpuno eliminiše neosnovane isplate

Da registar “socijalna karta” nije konačno uspostavljen 2022. godine, većina onih koji su po raznim osnovama primali pomoć države nastavili bi i dalje da dobijaju novac iako je pravi primalac odavno preminuo. Upravo je ova “socijalna karta” pomogla da se za ubuduće neosnovane isplate za preminule potpuno eliminišu.

Prema Zakonu o socijalnoj zaštiti("Sl. glasnik RS", br. 24/2011 i 117/2022 - odluka US), porodica ili onaj ko je za nekoga primao pomoć dužan je da prijavi promenu u roku od 15 dana od dana kada je primalac preminuo, ali to se ne dešava uvek. Takvih, koji su praktično potkradali državu, nije malo, pogotovo ako se zna da su pojedini i po 20 godina posle smrti pravog primaoca nastavili da primaju pomoć države.

U Ministarstvu za rad i socijalnu politiku kažu da ovde treba imati u vidu da se ne radi samo o pravu na novčanu socijalnu pomoć već i na sva ostala prava koja proizilaze iz Zakona o socijalnoj zaštiti. Tako su, primera radi, u međuvremenu otkrivena 1.134 lica koja su nastavila da primaju novčanu socijalnu pomoć iako je primalac preminuo. Kod dodataka za pomoć i negu drugog lica državne pare je zloupotrebilo njih 4.427 i kod usluge smeštaja 308. Među njima je, ističu u resornom ministarstvu, bilo i onih koji su nastavili da primaju ovaj novac i posle 10 godina od smrti pravog primaoca. Preko registra “socijalna karta” otkriveno je da je novac uredno primao od 2012. godine jer pre toga nije prijavljena promenu Centru za socijalni rad.

Ni sam centar, s druge strane, nije proveravao ili nije na pravi način proveravao da li ima promena u statusu ovog korisnika, objašnjavaju u resornom ministarstvu.

Kod prava dodatak za pomoć i negu drugog lica postoje primeri da su lica preminula još 2001. i da su imala isplate. Dakle, duže od 20 godina. Ističu da su se slučajevi neosnovanih isplata dešavali pre uspostavljanja registra “socijalna karta”, tj. pre nego što je uspostavljen mehanizam razmene podataka sa Centralnim registrom stanovništva.

– Od početka primene registra ove situacije su isključene. Treba imati u vidu da su se višegodišnje neosnovane isplate dešavale kod onih kojima se rešenjem ne određuje rok do kada imaju pravo na pomoć, te u tom slučaju i nadležni nisu proveravali tokom godina da li je korisnik živ ili nije – ističu u Ministarstvu rada.

Dodaju da, kada je pravo oročeno rokom, to pravo prestaje i nisu moguće višegodišnje neosnovane isplate, tj. greške.

Podaci do kojih se sada dolazi uz pomoć “socijalne karte” omogućavaju centrima za socijalni rad da saznaju da li je neko od primalaca preminuo i kada, nezavisno od toga da li je njegovu smrt neko prijavio. Tako da sada po tom osnovu mogu da spreče dalje neosnovane isplate.

Uspostavljanjem registra “socijalna karta” 2022. godine omogućeno je da se dođe do podataka o svim licima koja su preminula, a imala su prava i nakon što su preminula, te da se na taj način spreče dalje neosnovane isplate iz budžeta Srbije.

Upitani kakve su sankcije za onog ko je primao novac, iako na to nije imao zakonsko pravo, iz ministarstva odgovaraju da je dužan da nadoknadi štetu, tj. da vrati primljeni iznos. Vraćanje novca obuhvata sve one koji su na osnovu neistinitih podataka, za koje su znali ili morali da znaju da su neistiniti, nastavili da primaju novac. Novac će morati da vrati i onaj koji ih je ostvario u većem obimu nego što mu pripada, kao i “naslednik” koji nije prijavio smrt pravog primaoca čime bi automatski izgubio pravo na socijalnu i svaku drugu pomoć koju je do tada primao.

Kako je naknada štete, tj. vraćanje neosnovano primljenog novca po svojoj pravnoj prirodi građanskopravna, a ne upravna stvar, prvostepeni organ (Centar za socijalni rad) utvrdiće da li ima mesta primeni Zakona o socijalnoj zaštiti koji se odnosi na naknadu štete i da li će povraćaj sredstava biti predmet posebnog postupka pred sudom.

Pre pokretanja sudskog postupka Centar za socijalni rad i stranka mogu da postignu sporazum o povraćaju isplaćene socijalne pomoći. Otplata socijalne pomoći može biti jednokratna ili u ratama, i to u najviše 24 mesečne rate, ističu u resornom ministarstvu.

“Socijalna karta” je registar u kojem se periodično ažuriraju podaci o svakom licu koje prima neku vrstu pomoći. Periodika ažuriranja podataka je prilagođena dinamici isplata, tj. obavlja se jednom do dva puta mesečno zavisno od vrste podataka. Kada se radi o podatku o životnom statusu, on se ažurira dva puta mesečno i ukoliko se životni status promeni iz statusa “u životu” u status “preminuo(la)”, dostavlja se Centru za socijalni rad koji je doneo rešenje o pravu. Službeno lice iz centra donosi rešenje o prestanku prava po osnovu smrti, zaključuju u Ministarstvu rada.

Izvor: Vebsajt Politika, Jasna Petrović-Stojanović, 18.11.2023.
Naslov: Redakcija