U SKUPŠTINI SRBIJE PREDSTAVLJEN PREDLOG ZAKONA O NUKLEARNOJ BEZBEDNOSTI: Direktorat za radijacionu i nuklernu sigurnost i bezbednost radiće umesto Agencije za zaštitu od jonizujućeg zračenja

Nuklearni reaktori i radioaktivni otpad koji se čuva u krugu Instituta "Vinča", kao i svi izvori opasnog zračenja u Srbiji, biće ubuduće u nadležnosti novoformiranog Direktorata za radijacionu i nuklernu sigurnost i bezbednost. Agencija za zaštitu od jonizujućeg zračenja biće ugašena, a novo telo dobiće znatno veća ovlašćenja, kako pojedini procenjuju - gotovo kao da je reč o ministarstvu.

Ova novina predviđena je Predlogom zakona o radijacionoj i nuklearnoj sigurnosti i bezbednosti, koji je po hitnoj proceduri došao u skupštinsku proceduru i za koji je juče organizovano javno slušanje.

Predlagač propisa, koji je napisan na više od 600 stranica, jeste predsednica parlamenta Maja Gojković, koja je ujedno i predsednica UO Agencije koja će, usvajanjem novog zakona, biti ugašena. Javnost nije upoznata sa imenima članova radne grupe koji su pisali nacrt, a na javnom slušanju u Skupštini Srbije zamereno je što nije organizovana javna rasprava za ovaj važni dokument pre nego što je stigao u Skupštinu.

Predlagač je naveo da je cilj zakona uvođenje novih standarda u zaštiti od jonizujućih zračenja i novih mera nuklearne i radijacione sigurnosti i bezbednosti, uspostavljanje nadzora nad izvorima zračenja i nuklearnim objektima, radijacionim delatnostima i nuklearnim aktivnostima, kao i nad upravljanjem radioaktivnim otpadom. Navedeno je i da je usklađen s regulativom EU.

Jedna od glavnih zamerki pojedinih stručnjaka novom zakonu jeste to što je previše uopšten, te da će sve biti regulisano tek kada budu doneta podzakonska akta. A njih će donositi - Direktorat.

Prema rečima dr Jagoša Raičevića, bivšeg direktora JP "Nuklearni objekti Srbije" i saradnika Međunarodne agencije za atomsku energiju (MAAE), predviđeno je donošenje čak 110 podzakonskih akata. On napominje i da nije jasno kome će za svoj rad Direktorat da odgovara, a dodaje i da su mu ovlašćenja znatno šira.

"Predlog je nedovršen i nekonzistentan, a na prvo mesto ne stavlja radijacionu i nuklearnu sigurnost, već izdavanje i naplatu izdatih dozvola", smatra dr Raičević. "Ne vide se principi transparentnosti rada Direktorata, što je ključna stavka na kojoj insistira MAAE, te formiranje tako definisanog "regulatora" nije u skladu sa osnovnim standardima MAAE, što je obaveza naše države na osnovu potpisanih konvencija sa UN".

Raičević tvrdi i da se novim zakonom skida odgovornost zbog, kako kaže, propalih milionskih donacija iz EU, o čemu je, kaže, pre pet meseci pisao UO Agencije, NO "Nuklearnih objekata Srbije" i predsedniku Republike. Dodaje da se sada predviđa da neurađene poslove, za koje su propala sredstva EU, sada ponovo plati država Srbija.

Inspektor za nuklearnu sigurnost i bezbednost, prema dosadašnjim propisima, trebalo je da radi u okviru Ministarstva prosvete, ali godinama je ova pozicija upražnjena. Zbog male plate niko se nije javljao na konkurs. Sada će ovi inspekcijski poslovi biti u nadležnosti Direktorata. I JP "Nuklearni objekti Srbije" skoro dve godine čeka novog direktora i za sve to vreme je u stanju v.d.