Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

U PRIPREMI ZAKON KOJI ĆE REGULISATI POSLOVANJE NEDEPOZITNIH FINANSIJSKIH INSTITUCIJA: U Srbiji se kompanije i preduzetnici finansiraju gotovo isključivo preko komercijalnih kredita i banke kod nas čine 90 odsto finansijskog sektora, dok je u državama EU njihovo učešće oko 75 odsto


Odobravanje kredita privredi je kod nas prilično problematično i stanje u ovom segmentu finansijskog poslovanja se menja iz meseca u mesec od pozitivnog do negativnog bilansa. Za prvih deset meseci ove godine kreditna aktivnost velikih kompanija pala je za 0,3 odsto i po podacima Kreditnog biroa Udruženja banaka, zaustavila se na 1.403 milijarde dinara. Preduzetnici se nešto bolje tu snalaze i kod njih je u istom periodu zabeležen rast od sedam odsto. Međutim njihove poslovne aktivnosti su mnogo skromnije i ukupna suma kredita odobrenih preduzetnicima iznosi 51,3 milijarde dinara. Većina kredita je podignuta u komercijalnim bankama, a u nekim slučajevima dobija se i pomoć u vidu subvencija i nižih kamata od države ili međunarodnih finansijskih institucija.

Kako je pokazala analiza Američke agencije za međunarodni razvoj USAID, Srbija bi mogla da ima koristi od finansiranja preko nebankarskih finansijskih institucija i alternativnih investicionih fondova. Tako bi u našu privredu za četiri godine moglo da dođe 870 miliona evra mikrokredita. Finansiranje bi u Srbiji bilo razvijenije jer bi konkurencija bila veća i to bi neminovno donelo niže troškove i povoljnije uslove zaduživanja...

Srbija je retka evropska zemlja u kojoj se kompanije i preduzetnici finansiraju gotovo isključivo preko komercijalnih kredita i banke kod nas čine 90 odsto finansijskog sektora, dok je u državama EU njihovo učešće oko 75 odsto. U bitnu prednost nebankarskih institucija spada i to što one klijenta ne ostavljaju da se sam snalazi sa novcem koji je dobio. Pomažu mu da razborito i stručno upravlja sredstvima, što je korisno za obe strane jer je povećavaju šanse za uspeh posla i redovno servisiranje obaveza kredita.

Da bi privrednici mogli da iskoriste sve prednosti koje ove organizacije pružaju mora da se donese novi zakon. Narodna banka Srbije je još početkom prošle godine osnovala radnu grupu koja treba da napravi propis koji bi omogućio poslovanje nedepozitnih finansijskih institucija.

Prema rečima dr Aleksandra Vasiljevića sa Fakulteta za pravne i poslovne studije "Dr Lazar Vrkatić", uvođenje nebankarskog finansiranja na naše tržište bi moglo da donese neke prednosti za privredu.

"Smatram da treba dozvoliti dolazak ovih institucija u Srbiju jer nikoga ko ovde želi da ulaže i smatra da ima interes ne treba sprečavati. Preduzeća i preduzetnici koji su zainteresovani za ovaj način dolaska do sredstva treba da budu obazrivi i ne žure. Jer oni koji prvi dođu obično, kako se to kaže, pokupe kajmak… A posle njih se mogu pojaviti i povoljnije ponude. Sem donošenja zakona koji treba da predloži NBS potrebno je urediti i druge oblasti kako bismo dobili odgovarajući pravni okvir i sprečili eventualne zloupotrebe", kaže Vasiljević. On kaže da se ne sme dozvoliti da vlasnici tih manjih kompanija gomilaju dugove na račun svoje firme.

"Onda prezaduženo preduzeće zatvore pa otvore novo i nastave da rade kao da poverioci iz prethodne firme ne postoje. Svako mora da bude odgovoran za dugove koje napravi i mora na to da bude prisiljen i zakonskim putem", kaže Vasiljević.

Dolazak nove konkurencije na tržište sa prilično skepse dočekuju bankari. Tako je direktorka Prokredit banke Svetlana Tolmačeva Dingarac primetila da banke u Srbiji rado finansiraju sve isplative projekte. Samo ređe podržavaju početnike jer je tu rizik isuviše visok.

Prvi čovek Oportjuniti banke u Srbiji Vladimir Vukotić kaže da bi za nove buduće kolege posla moglo da bude.

"Banke retko finansiraju start-ap projekte, mikrobiznise i samozapošljavanje. Mi toga imamo dosta u kreditnom portfoliju. Međutim, samo mi za ovo tržište nismo dovoljni. Ovim poslovima bi novi izvori finansiranja itekako dobro došli. Ali ti novi igrači na tržištu morali bi da poštuju deo regulative koji važi i za bankarsko poslovanje. Mislim tu pre svega na odredbe koje se odnose na sprečavanje pranja novca zatim na sprečavanje finansiranja terorizma. Uz to morali bi da procenu kreditne sposobnosti rade na isti način koji je obavezujući za banke", smatra Vukotić.

Izvor: Vebsajt Dnevnik, Dušanka Vujošević, 19.11.2017.
Naslov: Redakcija