Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

NACRT ZAKONA O BESPLATNOJ PRAVNOJ POMOĆI: U najnovijoj verziji Nacrta zakona navodi se da će pravne savete moći da daju jedino advokati i jedinice lokalne samouprave. Za besplatnu pravnu pomoć lica će morati da podnose zahtev organima uprave. Oni će imati rok od 15 dana da odgovore da li su ispunjeni kriterijumi za besplatnu pravnu pomoć. Ako se odluka ne donese u tom roku, smatra se da taj neko ne ispunjava kriterijume, ali ako se dobije odgovor, u tom slučaju organi uprave određuju advokata koji će pravnu pomoć i pružati


Besplatne pravne savete građanima će izgleda jedino moći da daju advokati, sudeći po najnovijoj verziji Nacrta zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, a koji bi trebalo da počne da se primenjuje od početka 2017. godine.

Udruženja građana i nevladine organizacije, koje su u prethodnih deset godina besplatno građanima bili na raspolaganju, sada nisu prepoznati kao pružaoci besplatne pravne pomoći.

Tekst Nacrta zakona se menjao na svakom sastanku Radne grupe, jer se glavni spor vodi oko toga ko ima pravo da pruža tu pomoć - da li samo advokati i jedinice lokalne samouprave, koji se pominju u Ustavu Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006 - dalje: Ustav), ili i civilni sektor i pravni fakulteti. Ipak, čini se da je država jednostavno poklekla i izbacila civilni sektor iz Nacrta zakona, zbog pritiska advokata, koji su zbog toga najavili i štrajk.

Po najnovijoj verziji, za besplatnu pravnu pomoć građani će morati da podnose zahtev organima uprave. Oni će imati rok od 15 dana da odgovore da li su ispunjeni kriterijumi za besplatnu pravnu pomoć. Ako se odluka ne donese u tom roku, smatra se da taj neko ne ispunjava kriterijume, ali ako se dobije odgovor, u tom slučaju organi uprave određuju advokata koji će pravnu pomoć i pružati.

Ana Janković Jovanović iz Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM) objašnjava da ovakav predlog gubi sav smisao, pogotovu u situacijama kada je građanima pravna pomoć potrebna u kratkom roku.

- Srbija već 10 godina nema zakon koji reguliše ovu oblast. Za to vreme jedino su nevladine organizacije bile te koje su ljudima pružale besplatnu pravnu pomoć. Sada, mi nismo prepoznati kao organizacije koje to mogu da rade, iako su tu pravnu pomoć pružali advokati, koje smo mi angažovali. Nama nije potrebno finansiranje iz budžeta, samo želimo da nastavimo da radimo. Jer, sadašnjim Nacrtom zakona, civilni sektor jedino može da popunjava formulare - objašnjava Janković Jovanović.

Spor između advokata i nevladinih organizacija u javnosti je protumačena kao bitka oko 5,6 miliona evra godišnje, koliko je predviđeno da u prve tri godine primene zakona bude potrošeno.

Slobodan Šoškić, predsednik Advokatske komore Beograda ponovio je da realno postoji mogućnost da se advokati pobune i da donesu odluku o štrajku, ukoliko se dopusti da civilna društva daju pravne savete.

- Ne znam da li će to i da se dogodi, ali ukoliko se omogući da pravne savete budu davali NVO organizacije i udruženja građana to će biti zadiranje u nezavisnost advokature. Tako će se stvoriti paraadvokatura. Profesori pravnog fakulteta, takođe, nisu vični advokatskom pozivu, ne zato što ne znaju pravo, nego ne mogu biti advokati - objašnjava Šoškić.

On kaže da po Ustavu pravne savete mogu da daju samo advokati i lokalne samouprave koje imaju prava da formiraju pravnu pomoć.

- Država jedino treba da propiše koja je to socijalno ugrožena kategorija građana za koje će država plaćati te pravne savete umesto njih, jer u suprotnom takvi građani ne bi imali pravo na pravdu - ističe on.

Ministarka pravde Nela Kuburović ponovila je da bi do kraja 2016. godine trebalo da bude usvojen Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći, a da Radna grupa trenutno radi na Nacrtu zakona.

- Radna grupa već je sačinila predlog, ali je dobila negativno mišljenje Advokatske komore Srbije i sada se ponovo radi na njemu. Moramo da usaglasimo stavove i mišljenja i advokatske komore i civilnog društva. Nadam se da će do kraja novembra Radna grupa završiti rad nakon čega će zakon otići na Vladu, a potom i pred Narodnu skupštinu Republike Srbije- kaže Kuburović.

Usvajanje tog zakona je inače, predviđeno Akcionim planom za Poglavlje 23.

Izvor: Vebsajt Blic, Sonja Todorović, 18.11.2016.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija