Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O BESPLATNOJ PRAVNOJ POMOĆI: Posedovanje nepokretnosti nije uslov da nečiji zahtev bude odbijen. Ukoliko neko pokuša da zloupotrebi Zakon, ne samo da pružalac pravne pomoći ima pravo da ga odbije, već lice može i krivično i materijalno da odgovara zbog pokušaja prevare


Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći ("Sl. glasnik RS", br. 87/2018 - dalje: Zakon) je za dve nedelje primene već dao prve rezultate. Mnoštvo ljudi javilo se lokalnim samoupravama i Ministarstvu pravde, najčešće zbog zastupanja u postupcima u vezi sa nasiljem u porodici. Ove podatke izneo je pomoćnik ministra pravde Čedomir Backović na predstavljanju novog zakona, u okviru projekta "EU za pravdu - podrška za Poglavlje 23".

Kako se na skupu moglo čuti, oko 4.000 advokata već je upisano u Registar pružalaca pravne pomoći, koji vodi Ministarstvo, kao i petnaestak udruženja građana, desetak notara i sve lokalne samouprave. Registar se ažurira na dnevnoj bazi, a uskoro će se u njemu naći i medijatori.

Advokati koji pružaju besplatnu pomoć i koji za to dobijaju naknadu od države i opština, odnosno gradova, značajno su smanjili tarife, tvrdi Backović:

- Advokati, kao pružaoci pravne pomoći, i notari i medijatori kao pružaoci pravne podrške, umanjili su tarife za 60 do 65 odsto u odnosu na uobičajene. Istog dana kada je počela primena Zakona, građani su počeli da se obraćaju lokalnim samoupravama, tražeći svoja prava. -

Pravo na besplatnu pomoć imaju korisnici socijalnih davanja, zatim oni koji to nisu, ali bi mogli da se nađu u takvom položaju ako bi sami finansirali troškove postupka i advokata, ali i pripadnici 13 ranjivih grupa, među kojima su žrtve nasilja, žrtve trgovine ljudima, deca, invalidi, tražioci azila, izbeglice, pripadnici LGBT populacije...

Svi oni se obraćaju lokalnim samoupravama i popunjavaju formular, koji se može naći na sajtu Ministarstva pravde. Korisnici socijalne pomoći uz to prilažu potvrde centara za socijalni rad, pripadnici ranjivih grupa ne prilažu nikakve dokaze, već na formularu samo zaokružuju kojoj grupi pripadaju, dok oni koji bi osiromašili plaćajući sudski postupak i zastupanje podnose uz zahtev dokaze o prihodima, nepokretnostima i vozilu koje poseduju.

Iz Ministarstva poručuju da niko ne treba da prodaje stan da bi platio advokata, pa tako ni posedovanje krova nad glavom neće biti uslov da nečiji zahtev bude odbijen. Ali, ukoliko neko pokuša da zloupotrebi ovaj Zakon, ne samo da pružalac pravne pomoći ima pravo da ga odbije, već osoba može i krivično i materijalno da odgovara zbog pokušaja prevare.

Korisnici besplatne pravne pomoći, pošto dobiju "zeleno svetlo" lokalne samouprave, ne mogu sami da biraju advokata kog eventualno žele. Pravni zastupnici biraju se po redosledu sa liste Advokatske komore, odnosno uređenim sistemom kol centra koji već postoji za postavljanje branilaca po službenoj dužnosti.

Izvor: Vebsajt Novosti, V. C. S., 15.10.2019.
Naslov: Redakcija