ZAKON O ZAŠTITI KORISNIKA FINANSIJSKIH USLUGA: Korisnik, odnosno davalac sredstva obezbeđenja ima pravo da, nakon potpunog izmirenja obaveza korisnika prema banci po određenom ugovoru, preuzme neiskorišćena sredstva obezbeđenja data po tom ugovoru, uključujući i sredstva obezbeđenja koja su upisana u odgovarajući registar. Banka je dužna da korisnika, odnosno davaoca sredstva obezbeđenja pismeno obavesti o tome da je korisnik izmirio sve svoje obaveze prema njoj po određenom ugovoru - u roku od 30 dana od dana izmirenja tih obaveza

Kada je otplatio svoj pozamašni gotovinski kredit R. P. je iz banke otišao kući sa potvrdom da zajam više nema i sa menicama koje je dao kao sredstvo obezbeđenja. Ovaj potez banke kojim mu je vratila sredstva obezbeđenja na koje je on bio potpuno i zaboravio, jer mu je teret otplate teško pao, posebno mu se dopao. Ne samo kao papirno svedočenje da više nije dužan, već i zato što nije morao da se pita da li ovo sredstvo obezbeđenja, koje se potpisuje i pri odobravanju kreditnih kartica i dozvoljenog minusa, može da bude zloupotrebljeno.

Može li nevraćena menica da bude zloupotrebljena? Čini se da ne može, jer Narodna banka Srbije (NBS) vodi Registar menica i ovlašćenja tako da se uz serijski broj menice može proveriti njena "sudbina", odnosno svrha za koju je izdata.

Inače, prema Zakonu o zaštiti korisnika finansijskih usluga ("Sl. glasnik RS", br. 36/2011 i 139/2014), banka je dužna da klijenta posle isteka neke obaveze obavesti da nema više potraživanja i da ga pozove da dođe u banku da uzme menicu. Ukoliko klijent to ne učini banka nakon nekog vremena može da je uništi.

NBS vodi Registar menica i ovlašćenja na osnovu Zakona o platnom prometu ("Sl. list SRJ", br. 3/2002 i 5/2003 i "Sl. glasnik RS", br. 43/2004, 62/2006, 111/2009 - dr. zakon, 31/2011 i 139/2014 - dr. zakon). Propisano je da se u Registru evidentiraju menice po kojima su dužnici pravna lica i fizička lica koja obavljaju delatnost. Podaci iz Registra menica i ovlašćenja objavljuju se na internet strani Narodne banke.

– NBS ne raspolaže informacijama o tome da li je bilo zloupotreba meničnih ovlašćenja. Prema Zakonu o platnom prometu i Odluci o načinu vršenja prinudne naplate s računa klijenta ("Sl. glasnik RS", br. 14/2014 i 76/2016), nalozi poverilaca po osnovu dospelih menica podnose se na naplatu banci dužnika, koja vrši formalno-pravnu kontrolu ispravnosti tih naloga i osnova za te naloge. Eventualna zloupotreba meničnog ovlašćenja utvrđuje se u odgovarajućem sudskom postupku - kažu u NBS.

Registar menica dostupan je na sajtu NBS i privredni subjekti, ukoliko imaju ažurnu evidenciju o izdatim menicama, mogu da proveravaju da li među registrovanim menicama eventualno postoji menica koju nisu izdali.

Interesantno je da se menica popunjava sve spojenim rečima i brojevima što je vrsta zaštite da se između slova ne može ubaciti nešto što nije dogovoreno ugovorom. Bankari obično traže da se menica potpiše pisanim slovima zbog autentičnosti i nedvosmislenosti potpisa. Nekada se na menici pisalo i pisaćom mašinom baš radi zaštite od zloupotreba. Zakon o menici ("Sl. list FNRJ", br. 104/46, "Sl. list SFRJ", br. 16/65, 54/70 i 57/89, "Sl. list SRJ", br. 46/96 i "Sl. list SCG", br. 1/2003 - Ustavna povelja) traži da potpis bude samo čitak, ne uslovljavajući da li će biti pisanim ili štampanim slovima.