ZAKON O LOBIRANJU: Zakonsko regulisanje ove profesije podrazumevalo bi registraciju i licenciranje lobista, dobijanje komore, kodeksa ponašanja, zaključivanje ugovora sa klijentima, izmirenje poreskih obaveza. Informisanje nadležnih o interesima koje zastupaju, svojim aktivnostima, vrednostima ugovora koje potpisuju i prihodima koje ostvaruju
Lobiranje ne podrazumeva manipulaciju, već je to prirodan proces u donošenju javnih politika, izjavila je pomoćnica direktora Agencije za borbu protiv korupcije, Marijana Obradović, dodajući da je suština kvalitetnog formulisanja zakona i strategija u tome da uključi što veći broj društvenih činilaca.
Na tribini "Kako se lobira u Srbiji" koju je organizovao Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) u okviru Nedelje parlamentarizma, Obradović je negirala informacije koje su se pojavile u javnosti da će lobiranje biti deo novog Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i navela da to pitanje nije deo modela Zakona koji trenutno razmatra radna grupa.
Navodeći da, nažalost, lobiranje uglavnom ima negativnu konotaciju i pogrešno se percipira u javnosti, Obradović je ocenila da je cilj Zakona o lobiranju da komunikaciju između društvenih činilaca i donosioca odluka učini transparentnom, navodeći da je ekstenzivna komunikacija sa društvenim činiocima potrebna da bi bio donet neki dobar zakon ili strategija.
"To je lobiranje, to je komunikacija. Lobiranje uopšte nije nešto mutno, nema problematičnu konotaciju, nego je prirodan proces u donošenju javne politike. Nije lobiranje sporno, nego postupak donošenja zakona koji nosi rizik od korupcije", naglašava Obradović.
Ona smatra da treba skinuti stigmu sa lobiranja i prekinuti njegovo povezivanje sa korupcijom.
Obradović je rekla da treba jasno definisati šta bi bio cilj Zakona o lobiranju i ocenila da je za njegovo efikasno sprovođenje bitno uspostavljanje kontrolnog tela.
"Ne treba praviti zakon ako nema mehaznizama za njegovo sprovođenje i ako za to nema sredstava", kaže Obradović i navodi da je bitno postaviti i etičke standarde.
Predsednik Društva lobista, Nenad Vuković, rekao je da to društvo ulazi u desetu godinu borbe za Zakon o lobiranju navodeći da je lobiranje nažalost proces koji izaziva nerazumevanje u društvu.
Vuković je naveo da je cilj lobista da utiču na donosioce odluka i da taj proces bude transparentan, navodeći da lobiranje nije proces za neki pojedinačni nego za neki opšti akt, kao i da mora postojati etički kodeks i kontrolno telo.
Zoran Gavrilović iz Biroa za društvena istraživanja rekao je da bi Zakon o lobiranju trebalo da reguliše pitanje akreditacije lobista i pitanje edukacije, kao i donošenje etičkog standarda profesije.
Zakonsko regulisanje ove profesije podrazumevlo bi registraciju i licenciranje lobista, dobijanje komore, kodeksa ponašanja, zaključivanje ugovora sa klijentima, izmirenje poreskih obaveza. Informisanje nadležnih o interesima koje zastupaju, svojim aktivnostima, vrednostima ugovora koje potpisuju i prihodima koje ostvaruju.
Mada je donošenje ovog Zakona predviđeno sa dva akciona plana za sprovođenje Strategije za borbu protiv korupcije, nacrt već skoro četiri godine stoji u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija.
Izvor: Vebsajt Tanjug, 20.10.2015.Izvod iz vesti, Naslov, Obeležavanje: Redakcija