ZAKON O ZAŠTITI OD POŽARA: Kazne za poljoprivrednike koji pale žetvene ostatke i do milion dinara. Gazdinstva poljoprivrednika koji pale strnjište osim novčanom naknadom kažnjavaju se i stavljanjem u pasivan status

Svake godine u sezoni agrarnih radova nesavesni poljoprivrednici na svojim njivama pale ostatke useva i tako izazivaju požare. Paljenje strnjike je zastarela, štetna i ilegalna praksa zbog koje stradaju ljudi i životinje, uništavaju se šumski ekosistemi, smanjuje se plodnost zemljišta i nanosi šteta poljoprivredi.

Predviđene kazne za paljenje strnjike su do 50.000 dinara za fizička lica i do milion dinara za pravna. Gazdinstva poljoprivrednika koji pale strnjište osim novčanom naknadom kažnjavaju se i stavljanjem u pasivan status.

Agroanalitičar Branislav Gulan kaže da svake godine na njivama ostane više od 12,5 miliona tona poljoprivrednih otpadaka.

“Ne samo što se šire požari na njivama, što je štetno za samo zemljište, već to utiče na smajenje prinosa u sledećoj žetvi. Paljenje strnjike je najlakši način da se “očisti” njiva od žetvenih ostataka, odnosno da se sa nje uklone ostaci useva - slama i kukuruzovina. Poljoprivrednici smatraju da je paljenje i jeftiniji način uklanjanja žetvenih ostataka, ali to je zato što ne vide skrivene troškove šteta koje nastaju spaljivanjem. Takođe, zabluda je uverenje nekih poljoprivrednika da je pepeo koristan izvor hranljivih materija za biljke”, ističe Gulan.

Paljenjem žetvenih ostataka uništavaju se korisni mikroorganizmi u zemljištu i sitne životinje važne za stvaranje humusa, poput kišnih glista. Sa slamom takođe izgori i do tri tone humusa po hektaru.

Ono što ostaje nakon gorenja je pepeo, koji se spira kišom i raznosi vetrom. Na taj način nestaje plodni sloj zemljišta. Azot, koji je uništen paljenjem, potrebno je ponovo nadomestiti đubrenjem, čime se zemljište natapa hemikalijama.

“Požari se lako šire i za tili čas mogu zahvatiti pomoćne objekte ili domaćinstva ljudi i lako ugroziti njihove živote i imovinu. Plantaže različitih zasada koje se nalaze blizu oranica gde se spaljuju žetveni ostaci često stradaju, a štete se mere u hiljadama evra”, navodi Gulan.

On dodaje da zbog paljenja strnjike stradaju šume i čitavi ekosistemi.

Pre nekoliko godina požar zbog paljenja strnjike zahvatio je i rezervat prirode “Carska bara” u blizini Zrenjanina. Stradale su stotine hektara pod trskom, dosta drugog barskog rastinja, vidikovac i drvene staze. Zbog paljenja strnjike na njivama i izazivanja požara stradaju divlje životinje. Posebno su ugroženi mladunci i ptice čija su gnezda na zemlji, poput fazana.

“Zaoravanje biljnih ostataka posle žetve daleko je korisnije za zemljište. Na taj način stvara se rastresit sloj na površini oranice, poboljšava vlažnost zemljišta, a biljkama se obezbeđuje više hranljive materije”, objašnjava agroanalitičar.

Ipak, svake godine - i pored apela nadležnih, strnjike se opet pale.

“To je slučaj i ove 2023. godine, najčešće posle žetve pšenice. Zakon o zaštiti od požara ("Sl. glasnik RS", br. 111/2009, 20/2015, 87/2018 i 87/2018 - dr. zakoni) zabranjuje paljenje strnjike na otvorenom, a za počinioce su previđene visoke novčane kazne - 10.000-50.000 dinara za fizička lica, odnosno 300.000-1.000.000 dinara za pravna lica. Ukoliko se požarom ugrozi život i imovina ljudi Krivični zakonik ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 i 35/2019) propisuje i zatvorsku kaznu”, zaključuje Branislav Gulan.

Izvor: Vebsajt Biznis, Ljiljana Begović, 18.09.2023.
Naslov: Redakcija