Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

PREDLOG ZAKONA O NACIONALNOM DNK REGISTRU: Poverenik smatra da Predlog zakona ima manjkavosti i nedoslednosti, te da nije usklađen sa međunarodnim standardima


Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić smatra da Predlog zakona o nacionalnom DNK registru, ima manjkavosti i nedoslednosti, da nije usklađen sa međunarodnim standardima.

Šabić je objasnio da je reč o specifičnoj obradi podataka, te da DNK registar omogućava invazivan upad u privatnost građana i pristup neslućenom fondu informacija, usled čega su moguće zloupotrebe.

Standardi u svetu, kako kaže, predviđaju da zakon o DNK registru pruži pouzdan odgovor na dva pitanja: prvo - u odnosu na koji krug lica se primenjuju mere, a to je, kako kaže, u Predlogu našeg zakona definisano na širok način, i drugo – koliko se dugo čuvaju podaci, što Predlog zakona ne definiše već se poziva na drugi zakon koji možda neće biti ni usvojen, a u čijem nacrtu je, kako upozorava, to pitanje takođe fluidno definisano.

Šabić dodaje i da je iz razgovora sa advokatskim krugovima uočio da postoje rezerve prema tome da DNK registar bude u MUP-u. To može biti i nezavisna institucija koja bi jamčila zaštitu od zloupotreba, smatra Poverenik.

Kao primer mogućih zloupotreba, Šabić je naveo da trenutno vodi postupak nadzora zbog prijave jedne javne ličnosti kojoj je uzet DNK posle jednih demonstracija za prava LGBT populacija, zbog nečega što je policiji ličilo na izvršenje krivičnog dela.

Kasnije je ta osoba pozvana od strane tužilaštva u vezi sa jednim drugim slučajem, jer je pronađeno nešto što liči na njen DNK, a ona je tada bila u inostranstvu i ima alibi, objašnjava Šabić.

"Ako ste u posedu biomaterijala, vi ste u mogućnosti da nespornim učinite prisustvo te osobe na nekom mestu. Postoje različiti stepeni tačnosti, i tu bi procedure trebalo da budu precizne. DNK većine ljudi je strahovito sličan, zbog toga je potrebno precizno definisati", ističe Poverenik.

Šabić dodaje i da njegove primedbe nisu usvojene u komunikaciji sa Vladom, i da je Predlog zakona upućen u Narodnu skupštinu Republike Srbije na usvajanje, zbog čega je pisao predsednicima nekoliko skupštinskih odbora.

Kaže da je naišao na razumevanje predsednika Odbora za ljudska prava Meha Omerovića koji će pokušati nešto da uradi, ali konstatuje da su od argumenata često važniji odnosi većine i manjine, i da će na kraju biti onako kako većina odluči.

Izvor: Vebsajt N1, 19.09.2017.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija