Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O VISOKOM OBRAZOVANJU: Nacrtom zakona nije predviđeno produženje roka za završetak magistarskih i doktorskih studija po starom programu, što deo akademske zajednice na postdiplomskim studijama smatra diskriminacijom


Tek što su se "večiti" studenti izborili za odlaganje roka za završetak studija za još dve godine, u javnosti se apelom oglasio i deo akademske zajednice na postdiplomskim studijama započetim po starom programu. Naime, sve je glasnije upozoravanje da je odluka o produženju roka, koja neće važiti za one koji su na magistarskim i doktorskim studijama, diskriminatorska.

Podsećamo, pre nekoliko dana Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja uputilo je Vladi Republike Srbije Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, kojim se predviđa produženje roka za završetak osnovnih studija za studente koji studiraju po "starim" programima, ali ne i rok za magistarske i doktorske studije.

Taj "stari program", navedeno je u saopštenju Ministarstva, odnosi se na onaj koji je regulisan propisima koji su važili do stupanja na snagu Zakona o visokom obrazovanju ("Sl. glasnik RS", br. 76/2005, 100/2007 - autentično tumačenje, 97/2008, 44/2010, 93/2012, 89/2013, 99/2014, 45/2015 - autentično tumačenje i 68/2015), a biće produžen za dve godine. Inače, Ministarstvo je usvojilo mišljenje Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, koje je nadležno da predlaže Ministarstvu politiku visokog obrazovanja, da se izmenama i dopunama Zakona ne produžava rok za studiranje na magistarskim i doktorskim studijama po starim propisima.

"Pre pokretanja procedure, Ministarstvo se konsultovalo u vezi s predlogom o produženju roka za završetak studija za studente koji studiraju po starim programima sa univerzitetima i fakultetima, kako državnim tako i privatnim, kao i s predstavnicima studenata. Više od 60 odsto fakulteta podržalo je predlog Ministarstva, kao i studentska udruženja", navedeno je u saopštenju Ministarstva.

Ministar prosvete Mladen Šarčević tada je rekao da lično, kao član akademske zajednice, nije za produženje roka, ali da je pokrenuo proceduru jer od toga zavisi budućnost velikog broja mladih ljudi. Prema njegovim rečima produženje roka ima za cilj povećanje broja akademskih građana, a ovo će biti poslednja šansa za studente koji studiraju po starim studijskim programima, jer se Ministarstvo sledeće godine neće baviti ovim pitanjem.

Kako se navodi u apelu postdiplomaca, mnogi od njih su prijavili teme doktorskih disertacija prema propisima koji su važili pre stupanja na snagu Zakona o visokom obrazovanju, završili su doktorske disertacije ili su u završnim fazama njihove izrade, te bi produžetak roka koji je prvobitno predložen bio sasvim dovoljan da privedu kraju ono što su započeli. I za njih, prelazak na "bolonjske" studije podrazumevao bi proces ekvivalencije ispita s magistarskih studija, tako da bi to značilo vraćanje unazad, upis na drugu, u najboljem slučaju treću godinu doktorskih studija. Takođe, na mnogim fakultetima još nije definisana politika upisa i prelaska, pa bi doktorandi polagali čak i diferencijalne ispite, a taj proces ekvivalencije ne bio besplatan. Tako bi se moglo desiti da kompletna istraživanja, kao i višegodišnji trud i napor, između ostalog i uložen novac, propadnu.

Navode se i podaci da su postdiplomske studije daleko skuplje od troškova osnovnih studija. Recimo, na nekim fakultetima sama odbrana disertacije košta i preko 100.000 dinara. Ako se tome doda prijava teme, pa ocena urađene disertacije od Komisije za ocenu, onda je za to potrebno izdvojiti i više novca. Pritom, samo istraživanje u svim fazama izrade zahteva određenu svotu, oblikovanje teksta, lektore... Mnoge zaposlene u nekim od ustanova visokog obrazovanja, kojima ističu rokovi za zvanje asistenata, novi ispiti i nove obaveze dovele bi do toga da ostanu i bez posla u tim ustanovama.

U apelu se napominje da su postdiplomci, mahom dobri studenti, koji imaju objavljene radove, učešća na konferencijama, kongresima i naučnim skupovima, a određen broj stipendista je proveo deo svojih studija ne nekom od prestižnih svetskih univerziteta.

U okruženju, u Federaciji BiH i Crnoj Gori, budući magistri i doktori nauka nisu izuzeti iz izmena i dopuna tamošnjih zakona o visokom obrazovanju. I za njih je rok produžen kao i "starim" studentima osnovnih studija. U Republici Srpskoj, prvobitnim zakonom magistrandima je rok produžen čak do 2018. godine, a doktorandima do 2020. godine.

Izvor: Vebsajt Dnevnik, V. Crnjanski, 20.09.2016.
Naslov: Redakcija