NACRT ZAKONA O OZAKONJENJU OBJEKATA: Vlasnici nelegalizovanih stanova u zgradama plaćaće veći porez na imovinu. Ukoliko je zgrada sagrađena u novije vreme, a firma investitora i dalje radi, on će morati da je ozakoni, ali kao komercijalni objekat

Vlasnici nelegalnih nekretnina koji ih ne ozakone plaćaće veći porez na imovinu. Po kolikoj stopi znaće se uskoro, jer o tome trenutno pregovaraju ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i finansija. Ovo će prvenstveno pogoditi vlasnike stanova, jer je nemoguće srušiti zgradu zato što jedan ili dva vlasnika stana nisu legalizovali svoje stambene jedinice.

Prema Nacrtu zakona o ozakonjenju objekata (dalje: Nacrt zakona), koji bi trebalo da bude usvojen krajem oktobra 2015. godine, od kada će početi i njegova primena, vlasnici oko 700.000 nekretnina za koje nisu podneti zahtevi za legalizaciju to neće morati da čine. Inspektori sada imaju obavezu da u roku od šest meseci popišu svu nelegalno sagrađenu imovinu i sačine rešenja o rušenju.

Građanima koji uđu u proceduru ozakonjenja rešenja o rušenju biće ukinuta, a onima koji u to ne uđu rešenja ostaju na snazi i sledi rušenje.

Za ozakonjenje objekta potrebno je platiti taksu između 3.000 i 20.000 dinara u zavisnosti od površine objekata i priložiti dva dokumenta: izveštaj o zatečenom stanju, čiji je sastavni deo elaborat geodetskih radova koji izdaju projektantski biroi i geodetske kuće i dokaz o svojini (kupoprodajni ugovor, rešenje o nasleđivanju, ugovor o kupovini ili zakupu zemljišta...). Za onih 700.000 koji su od ranije u postupku legalizacije sledi samo plaćanje takse za ozakonjenje. I pri tom se svi oni automatski uknjižavaju u katastar kao vlasnici nekretnina.

Stanove, koji zajedno sa porodičnim kućama, čine 70 odsto nelegalnih objekta u Srbiji, najteže je legalizovati, jer je to do sada mogao da uradi samo investitor, koji u praksi nije imao interesa da to učini pošto proda stanove. Vlasnicima kupljenih nekretnina bile su vezane ruke, jer se zgrada i dalje vodila na investitora.

Prema Nacrtu zakona ukoliko je zgrada sagrađena u novije vreme, a firma investitora i dalje radi, on će morati da je ozakoni, ali kao komercijalni objekat. To znači da će ga taksa za ozakonjenje stajati 50.000 dinara. Platiće i 9.000 dinara za izveštaj o zatečenom stanju.

U slučaju davno sagrađenih stambenih zgrada, koje su gradile firme koje su ugašene ili su otišle u stečaj, dovoljno je da jedan stanar podnese zahtev. On neće plaćati taksu za ozakonjenje cele zgrade, ali da bi ozakonio i uknjižio svoj stan on mora da priloži izveštaj o zatečenom stanju zgrade. Zato je najbolje da se svi stanari upišu, a ko to ne učini sledi mu veći porez na imovinu.

Niko od bespravnih graditelja više neće plaćati naknadu za uređenje građevinskog zemljišta, koja je za kuće iznosila 28.000 u Beogradu, a za zgrade 63.000 dinara. Administrativne i takse za upis prava svojine takođe se više ne plaćaju, jer se država odrekla tog prihoda. Samo taksa za upis u katastar je iznosila 8.500 dinara. Niži su i troškovi tehničke dokumentacije. Umesto nekadašnjih 50.000 dinara za stambenu zgradu plaćaće se 9.000 dinara.

Građani će rešenja o ozakonjenju dobijati za 23, a najduže za 143 dana.

Vlasnici nelegalnih nekretnina imaće rok 30 do 90 dana, zbog nerešenih imovinsko-pravnih odnosa, da dostave dokaze o odgovarajućem pravu, za izveštaj o zatečenom stanju 30 dana, dokaz o plaćenoj taksi za ozakonjenje 15 dana i za izdavanje rešenja o ozakonjenju osam dana.