PREDLOG ZAKONA O ELEKTRONSKOM DOKUMENTU, ELEKTRONSKOJ IDENTIFIKACIJI I USLUGAMA OD POVERENJA: Prvi korak u unapređenju regulative elektronskog poslovanja, jer trenutno više od 100 propisa predviđa neophodno korišćenje papirnog dokumenta, kao jedinog priznatog načina za sprovođenje nekog postupka
Elektronski dokument imaće istu pravnu i dokaznu snagu kao i papirni dokument, kaže državna sekretaraka u ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacije Tatjana Matić i dodaje da je to korak ka modernijoj upravi i efikasnijem poslovanju.
Izjednačavanje elektronskog sa papirnim dokumentom predviđeno je predlogom Zakona o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja koji je Vlada Srbije usvojila.
Usvajanjem ovog zakona biće kreirana osnova za uspostavljanje moderne elektronske uprave u Srbiji, koja će građanima i privedi omogućiti brže i efikasnije usluge i jednostavniju komunikaciju sa državnim oganima od kuće i putem mobilnog telefona, saopšteno je juče.
Matić dodaje da je reč o sistemskom zakonu u oblasti elektronskog poslovanja, koji će dati dokaznu snagu autentičnosti podataka u digitalnom okruženju.
Elektronski dokument, njegova dokazna i pravna snaga biće na istom nivou kao papirni dokument danas - rekla je Matić.
Kako bi se zakon sproveo u praksi neophodno je utvrditi ko će pružati usluge od poverenja, a državna sekretarka kaže da će to biti regulisano u narednih šest meseci.
Napominje da je neophodno uređenje zakona u drugim oblastima, kao što su zakon o e-upravi i zakon o arhivskoj građi. Za građane će to značiti da jeftinije, efikasnije i brže dođu do neohodnog dokumenta.
Kako kaže, još postoji nepoverenje u elektronski dokument, više se veruje papirnom, ali najavljuje da će se ozbiljnije raditi na podizanju svesti kod ljudi.
Vlada Srbije usvojila je Predlog zakona o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju u koji omogućava da se elektronski dokumenti priznaju kao i papirni i različite nivoe identifikacije fizičkih i pravnih lica.
Zakon uređuje i elektronski potpis, elektronski pečat, vremenski žig, elektronsku dostavu i elektronsko čuvanje dokumenata, što će omogućiti jednostavnu i jeftiniju upotrebu kvalifikovanih elektronskih sertifikata, razmenu dokumentacije u elektronskom obliku i uništavanje papirne dokumentacije kada je obezbeđena usluga kvalifikovanog elektronskog čuvanja.
U ovom trenutku, više od 100 propisa predviđa neophodno korišćenje papirnog dokumenta, kao jedinog priznatog načina za sprovođenje nekog postupka, zaključenje pravnog posla ili obezbeđenje dokaznog sredstva, saopštila je vladina Kancelarija za saradnju sa medijima.
Na taj način se onemogućuje sprovođenje postojećih i donošenje novih propisa o elektronskom dokumentu, elektronskom potpisu i elektronskoj upravi.
Donošenje zakona o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju prvi je korak u unapređenju regulative elektronskog poslovanja.
Nakon ovoga zakona, sledi donošenje 17 podzakonskih akata kojima se definiše e-identifikacija, e-dostavljanje, e-čuvanje, e-potpis u “klaudu” i druge usluge od poverenja u elektronskom poslovanju i uspostavljanje mreže pružalaca usluga od poverenja.
Izvor: Blic, 18.08.2017.Naslov: Redakcija