Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O ZAŠTITI UZBUNJIVAČA: Za dve godine primene, donete dve pravosnažne presude


Više od 400 predmeta vezanih za "zviždače u pištaljku" koji prijavljuju korupciju vodi se pred sudovima od kad je počela primena Zakona o zaštiti uzbunjivača ("Sl. glasnik RS", br. 128/2014), od juna 2015. Za dve godine donete su i dve pravosnažne presude.

- U Americi, koja važi za uzor kada je u pitanju zaštita uzbunjivača, za prve dve godine primene zakona izrečene su samo privremene mere, pravosnažnih presuda nije bilo. Srbija može da bude ponosna jer imamo na desetine izrečenih privremenih mera i dve presude - kaže Jelena Stojanović, advokat "Pištaljke".

Privremene mere sudovi najčešće izriču kada je osoba zbog prijave korupcije dobila otkaz ili premeštaj sa radnog mesta, pa sud odlaže pravno dejstvo tih rešenja i vraća je na posao.

Prvu pravosnažnu presudu, 5. juna, tačno na dvogodišnjicu početka primene zakona, doneo je Apelacioni sud u Novom Sadu.

Podaci Vrhovnog kasacionog suda pokazuju da je u 2015. u radu bio 71 predmet vezan za uzbunjivače, dok ih je lane bilo 295. Ovi sporovi vode se pred osnovnim, višim i upravnim sudovima. Pred osnovnim se vode radni sporovi, kada uzbunjivač ostane bez radnog mesta ili posla, ili protiv njega bude pokrenut disciplinski postupak.

Pred upravnim se vodi isto to, ali ako su u pitanju zaposleni u državnoj administraciji ili lokalnoj samoupravi. Pred višim sudovima vode se postupci za zaštitu uzbunjivača kada su npr. žrtve mobinga. Sud može da zabrani ponavljanje štetne radnje, da naloži poslodavcu da otkloni posledice tog štetnog ponašanja, kao i da dosudi naknadu materijalne ili nematerijalne štete (zbog smanjene plate ili duševne boli).

- Naravno da ima i problema jer je zakon još "mlad" - kaže Stojanović. - Bilo je hrabrih sudija, koje su za tri dana donosile privremene mere, ali i onih kojima su predmeti stajali u fiokama po mesec dana, iako je zakonski rok za donošenje mere osam dana. Bilo je i onih koji su presuđivali da je otkaz opravdan jer je rezultat povrede radne discipline, a ne uzbunjivanja.

Jedan od kamena spoticanja, kaže naša sagovornica, jeste inertnost tužilaštva da ispita prijave uzbunjivača. Problem je i neujednačena sudska praksa. Zato "Pištaljka", u saradnji sa Pravosudnom akademijom, u septembru organizuje veliku obuku za sudije, tužioce i advokate.

PRVI uzbunjivač koji je posle donošenja zakona dobio sudsku zaštitu bio je Miloš Krstić. Njemu je uručen otkaz kada je otkrio korupciju u školi u Mladenovcu, a na posao je vraćen odlukom Višeg suda u Beogradu. Sudsku zaštitu dobilo je i više policajaca.

Izvor: Novosti, 18.08.2017.
Naslov: Redakcija