PREDLOG ZAKONA O UPRAVLJANJU PRIVREDNIM DRUŠTVIMA KOJA SU U VLASNIŠTVU REPUBLIKE SRBIJE: Država će centralizovano i profesionalno upravljati javnim kompanija

Ključna izmena nedavno povučenog Predloga zakona o upravljanju privrednim društvima koja su u vlasništvu Republike Srbije je da će država centralizovano upravljati javnim kompanija, i da će se njima upravljati profesionalno, naveli su predstavnici Ministarstva privrede na javnim konsultacijama o donošenju navedenog zakona.

Dok predstavnici države tvrde da je Zakon o javnim preduzećima ("Sl. glasnik RS", br. 15/2016 i 88/2019) bio prepreka korporativnom upravljanju, organizacije civilnog društva i kritičari zakona kažu su i u starim zakonskim rešenjima postojali mehanizmi koji obezbeđuju profesionalno upravlja, ali da za njih nije bilo političke volje.

Dubravka Drakulić iz Ministarstva privrede navela je da je promena pravne forme javnih preduzeća samo sredstvo za dolazak do cilja, a ne suština predloga novog zakona, koji je povučen zbog glasnih kritika zakonu dela javnosti.

“Proces nije započet sada, nego tokom 2011. godine, kada su Železnice promenile pravnu formu, pa je zatim Elektromreža promenila formu, pa je Transnafta promenila pravnu formu… Mi smo kao Ministarstvo privrede imali nekoliko studija o nivou korporativnog upravljanja u javnim preduzećima. Čak i ova, koja su promenila pravnu formu, imaju nezadovoljavajući nivo korporativnog upravljanja, zbog neefikasne i prevaziđene pravne forme. Profesionalizacija je mnogo bolja i efikasnija u standardizovanoj formi privrednog društva”, navela je Drakulić.

Čak i železnička preduzeća, koja su osnovana kao akcionarska društva, nisu imala dobro korporativno upravljanje, jer su morala da posluju u skladu sa Zakonom o javnim preduzećima, pošto vrše delatnost od javnog interesa, rekla je ona.

“Upravo zato što su morali da budu usklađeni i sa Zakonom o javnim preduzećima, nisu mogli da razviju korporativno upravljanje u punom obliku”, rekla je Drakulić, uz ocenu da neophodno da se vlasništvo i upravljanje razdvoje, i to tako što će država i dalje biti vlasnik svakog državnog preduzeća.

To bi značilo da će država da postavlja ciljeve i prati sprovođenje tih ciljeva, dok će profesionalni menadžment upravljati preduzećem i odgovarati za ispunjenje ciljeva.

S druge strane, razdvajanje vlasništva i upravljanja ne daje uvek prave rezultate, ocenjuje Zlatko Minić iz Transparentnosti Srbija.

On je kao primer naveo Elektroprivredu Srbije (EPS) koja je nedavno promenila pravnu formu iz javnog preduzeća u akcionarsko društvo.

“Sada smo vlasništvo i upravljanje razdvojili tako što ministarka, kao skupština sa velikim slovom S, imenuje nadzorni odbor koji bi potom trebalo da izabere direktora… Tek nakon pritiska javnosti je prihvaćeno da se to radi na javnom konkursu. U međuvremenu se konkurs ne raspisuje, nego se i dalje menjaju vršioci dužnosti”, kaže on.

On je podsetio da je Zakon o javnim preduzećima trebalo da se primenjuje na više od 30 javnih preduzeća.

Od tog broja, 11 godina od usvajanja zakona, čak 17 preduzeća nijednog dana nije imalo na svom čelu direktora izabranog na javnom konkursa, a da svega osam preduzeća trenutno na čelu ima zakonitog direktora.

“To dovodi u pitanje tu tezu da nije moglo da se unapredi upravljanje zbog ograničenja u pravnoj formi. Zakon o javnim preduzećima je propisao mehanizme, ali nije bilo političke volje da se to uradi. Bilo je izričite političke volje da se ne uradi”, kaže Minić.

Melanija Lojpur, članica političke platforme Solidarnost, ocenila da je predlog zakona “skandalozan” i tražila da se “cela ova maskarada zaustavi”.

“Kada pričate o korporativnom upravljanju, ja sam neko ko je proveo deset godina u javnom sektoru. Jako dobro znam da je javni sektor i javna preduzeća moguće voditi na jedan stručan i odgovoran način ukoliko imate ljude koji nisu instruisani lokalnim ili nacionalnim političkim moćnicima. Javna preduzeća mogu da, i prema sadašnjim Zakonom o javnim preduzećima, budu vođena na jedan normalan i domaćinski način”, rekla je Lojpur.

Milica Miloradović iz Komisije za kontrolu državne pomoći ukazala je da bi Zakon trebalo da prepozna i institut državne pomoći kao jedan od instrumenata koji utiču na konkurenciju.

Ona je ukazala i da bi Zakon trebalo uskladiti sa direktivom Evropske unije koja se odnosi na razdvajanje računa državnim preduzeća tako da državna preduzeća imaju razdvojene račune za odvojenu delatnost. Na taj način bi se izbeglo da se novac dobijen na ime naknada za obavljanje javnih delatnosti bude korišćen za komercijalne svrhe. Miloradović dodaje da na ovaj način već funkcionišu javni medijski servisi.

Izvor: Vebsajt Nova ekonomija, Katarina Baletić, 17.07.2023.
Naslov: Redakcija