APELACIONI SUD U BEOGRADU IZRIČE BLAŽE KAZNE OD PRVOSTEPENIH SUDOVA

Prema statističkim podacima Apelacionog suda u Beogradu za prošlu godinu u vezi sa izrečenim kaznama, ova drugostepena sudska instanca bila je mnogo blaža od sudova čije je presude razmatrala. U pogledu većine krivičnih dela potvrđivane su presude kojima su bile izrečene blage kazne, a u slučajevima kada su prvostepene presude preinačavane, drugostepeni sud je, proizilazi iz pomenutih podataka, ublažavao krivične sankcije.

Apelacioni sud u Beogradu tokom prošle godine razmatrao je odluke koje su prvostepeni sudovi doneli za ukupno 154 krivična dela ubistva, od čega je 119 potvrdio. U 39 slučajeva prvostepena odluka u pogledu izrečene sankcije je promenjena – u 11,69 odsto kazna je povećana, a u 13,64 smanjena. Oslobađajuće ili odbijajuće presude donete su u 3,25 odsto slučajeva.

Kaznu zatvora u trajanju od 40 godina prestonički Apelacioni sud nije izrekao ni u jednom slučaju, dok je nešto “bolji” procenat (1,3 odsto) zabeležen kada su u pitanju zatvorske kazne u trajanju od 15 do 20 godina. Isti procenat odluka (6,49) donet je kada su u pitanju zatvorske kazne od pet do deset i od deset do 15 godina zatvora, dok je u najvećem broju slučajeva (7,79) izrečena zatvorska kazna od jedne do pet godina zatvora.

Razmatrajući žalbe na prvostepene odluke, Apelacioni sud potvrdio je 119 odluka koje su oni doneli. Potvrđena je gotovo petina oslobađajućih ili odbijajućih presuda, dok je u 22,73 odsto slučajeva potvrđena kazna kojom su okrivljeni za ubistvo osuđeni na kazne zatvora od jedne do pet godina. Najmanje potvrđenih kazni je onih kojima su okrivljeni bili osuđeni na zatvorske kazne od 15 do 20 godina.

Vida Petrović Škero, nekadašnja predsednica Vrhovnog suda, a sada članica Udruženja za pravosudna istraživanja CEPRIS kaže da je, da bi mogli da se komentarišu razlozi zbog kojih prvostepeni sudovi izriču strože kazne od drugostepenih, potrebno najpre uraditi detaljnu analizu i jednih i drugih presuda. Bez toga, naglašava, o razlozima može samo da nagađa.

– Treba utvrditi koje je razloge u obrazloženju presude naveo prvostepeni, a koje drugostepeni sud kada je preinačavao presudu. To što je Apelacioni kao žalbeni sud preinačio odluku prvostepenog suda najčešće znači da nije bilo bitnih povreda odredaba krivičnog postupka. Preinačenje presude moglo bi da ukazuje na to da je činjenično stanje u prvostepenim presudama tačno utvrđeno, ali je došlo do pogrešne primene materijalnog prava – kaže Vida Petrović Škero.

Podaci Apelacionog suda pokazuju i da je od 57 slučajeva silovanja, ova pravosudna institucija, u pogledu krivičnih sankcija preinačila osam presuda, što takođe ukazuje na tendenciju ublažavanja kazni.

Najdrastičniji primer izricanja blagih kazni uočen je kada su pitanju krivična dela iz oblasti privrede, odnosno onih u kojima je oštećena država.

Kada je reč o krivičnom delu poreska utaja, odlukama Apelacionog suda (potvrđenim i preinačenim) najviše je doneto oslobađajućih ili odbijajućih presuda. U najvećem broju slučajeva ovog krivičnog dela (28,23 odsto) izricane su novčane kazne, a u petini slučajeva (20,16 odsto) uslovna osuda. Kazna zatvora od jedne do pet godina izrečena je u 12,10 odsto slučajeva, a to je ujedno i najstroža krivična sankcija koja je izricana za ovo krivično delo.

Slična je situacija i kada je u pitanju krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica, gde je Apelacioni sud od 380 prvostepenih odluka potvrdio 296. Odlukama drugostepenog suda potvrđeno je 50,26 odsto oslobađajućih i odbijajućih presuda. Najstroža krivična sankcija koja je izrečena za ovo krivično delo je zatvorska kazna od pet do deset godina, ali – u samo 1,32 odsto slučajeva.

Kada je reč o krivičnim delom zloupotreba u vezi sa javnim nabavkama, prvostepeni sudovi sa teritorije nadležnosti Apelacionog suda u Beogradu doneli su tri uslovne osude i drugostepeni sud ih je sve potvrdio.

– Građani treba da znaju raspon kazni koje se izriču za neko krivično delo, ali i da postoji potreban stepen pravne izvesnosti koja se visina kazne određuje u sličnim situacijama. Ne sme se dozvoliti da nestručni deo javnosti stiče utisak da se određene odluke donose zbog pritiska javnosti ili politike, da se presude donose situaciono imajući u vidu ličnost okrivljenog ili oštećenog u postupku. Takođe, ne sme da se dozvoli da je opšti utisak da drugostepeni sudovi izriču blaže kazne “jer je neko našao vezu”, da prvostepeni sudovi imaju oštriju kaznenu politiku da bi udovoljili političkim željama. Ovakav stav javnosti se formira i s obzirom na činjenicu da se u nekim predmetima postupa u “veoma razumnim rokovima”, a u pojedinim slučajevima prethodni i istražni postupak je neprimereno dug. Potom suđenja traju neprimereno dugo i svaka kazna gubi smisao njenog donošenja. Izrečenom kaznom mora da se zadovolji da se sankcijom ostvari svrha generalne i specijalne prevencije – kaže nekadašnja predsednica Vrhovnog suda.

Da bi se vratilo poverenje u pravosuđe, naglašava ona, svaka presuda i konkretno činjenično stanje mora biti tako obrazloženo da i strankama u postupku i široj javnosti budu jasni razlozi zbog kojih je sud izrekao konkretnu presudu.

– Postojeći problemi ne rešavaju se kontinuiranim izmenama zakona u povećanju visine zaprećene kazne. To je najčešće samo populistička mera države, bez prethodne analize prakse i konsultacije stručne javnosti da li za tim postoji stvarna potreba. Mnogo je bolje rešenje, prema mom mišljenju, ono koje sudijama daje mogućnost da donose pravičnu presudu u konkretnoj situaciji, u kojoj je tužilaštvo podiglo argumentovanu optužnicu i u pogledu pravne ocene i činjenica i dokaza – zaključuje Vida Petrović Škero.

Izvor: Vebsajt Politika, Miroslava Derikonjić, 17.07.2023.
Naslov: Redakcija