Zastava Bosne i Hercegovine

UREDBA O OGRANIČENJU VISINE CENA OSNOVNIH ŽIVOTNIH NAMIRNICA: Ograničenje cene pojedinih namirnica do kraja jula 2022. godine


Tržište hrane od početka rusko-ukrajinskog sukoba našlo se u fokusu svetske javnosti. Ovo ne treba da čudi imajući u vidu da se Ukrajina smatra žitnicom Evrope, kao peti po redu svetski izvoznik pšenice i najveći proizvođač suncokreta u svetu.

Iako je Srbija u domenu svojih mera reagovala tako što je ograničila cene osnovnih životnih namirnica, čini se da inflacija i rast cena ostalih proizvoda dodatno utiču na strah potrošača koji često neopravdano prave zalihe za predstojeću jesen.

Komentarišući poteze države koja je poslednjom odlukom produžila ograničenje cena osnovnih životnih namirnica do kraja jula, kao i šta ova odluka znači za proizvođače i građane i šta će se dogoditi kada država više ne bude mogla da “umiruje” tržište na ovaj način, agroekonomski analitičar Žarko Galetin podseća da je ograničenje stupilo na snagu 1. decembra 2021. godine i uz manje korekcije i danas je na snazi.

“Potrošači su svakako bar privremeno umireni činjenicom da će ove proizvode kupovati po istoj ceni kao i pre osam meseci. Veliki deo javnosti verovatno percipira ovu meru kao veliku brigu i žrtvu države, odnosno donosioca odluke, da se zaštiti stanovništvo od pretećeg cenovnog stampeda. Ali, šta ćemo sa proizvođačima? Pokušajmo da se stavimo u poziciju proizvođača upravo tih namirnica – šećerana, mlinara, uljara, kada cene inputa značajno rastu, a vaš finalni proizvod je na istom nivou kao i pre osam meseci. Ako u dužem kontinuitetu proizvodite gubitak na određenim proizvodima, neminovno je da ćete rast cena prevaliti na neke druge robe iz vašeg proizvodnog asortimana, u protivnom nestaćete sa tržišta usled velikih gubitaka. Logika je jednostavna i jasna”, smatra Galetin.

Opšti utisak je, kako kaže, da država nije odolela “slatkom izazovu” da upravlja tržištem putem raspoloživih alata kao što su uredbe i odluke, u okvirima svojih zakonskih ovlašćenja.

“Nalazimo se u situaciji kada imamo mnogo državnih mera usmerenih na kontrolu tržišta. Ova situacija veoma podseća na neka davno prošla vremena administrativno-komanditnog upravljanja privredom. Podsetimo se samo da država ne samo što kontroliše cene osnovnih namirnica, već ograničava izvoz najvažnijih bazičnih poljoprivrednih proizvoda, kontroliše cenu hleba, cenu goriva… Objektivnosti radi, donošenje nekih odluka je bilo iznuđeno i opravdano, ali samo kao krajnje privremena mera. Na duži rok to je svakako neodrživa politika i tržište će tako neodmereno mešanje države kad-tad kazniti. Ta kazna će biti ili u privremenim nestašicama ili u naglom rastu cena kada mere prestanu da važe, ističe Žarko Galetin.

Kako objašnjava, tada ni potrošačima neće biti po volji, a proizvođači će biti primorani da “zaceljuju” svoje rane od posledica nerentabilnog poslovanja koje se desilo tokom trajanja mera.

“Ukoliko se dese privremene nestašice, već smo imali primer kod šećera, a taj scenario nije isključen kao reakcija proizvođača, to će biti upravo posledica preteranog mešanja države u upravljanju tržištem”, zaključuje agroekonomski analitičar Žarko Galetin.

U Srbiji se 1.724 firme bave uzgojem žita, leguminoza i uljarica na otvorenom. Tokom 2021. godine otvoreno je 74 novih, a zatvoreno 39 firmi, dok je od početka ove godine osnovano skoro upola manje – svega 40 firmi, a ugašeno 34.

Gajenje ovih useva često može da bude kombinovano sa gajenjem drugih kultura i tu spada:

– gajenje žitarica: tvrde i meke pšenice, raži, prosa, ječma, ovsa, kukuruza, sirka i dr. (napolice, krupnika, tritikale)

– gajenje leguminoznog povrća: graška, pasulja, boba, sočiva i dr.

– gajenje uljarica: suncokreta, kikirikija, soje, uljane repice, susama, slačice, lana, ricinusa i dr.

Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.

Izvor: Izvor: Vebsajt Biznis, Marija Jovanović, 19.07.2022.
Naslov: Redakcija