PRAVILNIK O PREVENTIVNIM MERAMA ZA BEZBEDAN I ZDRAV RAD ZA SPREČAVANJE POJAVE I ŠIRENJA EPIDEMIJE ZARAZNE BOLESTI: Poslodavac je u obavezi da inspektorima omogući da preduzme sve dozvoljene radnje, od toga da mu omogući ulazak u objekat do stavljanja neophodne dokumentacije na uvid. Ukoliko inspektor utvrdi da su zdravlje i bezbednost radnika ugroženi, može da zabrani rad. Ako primena mera zahteva veća investiciona ulaganja, a život i zdravlje zaposlenih nisu teže ugroženi, inspektor od poslodavca može da traži program o postepenom otklanjanju nedostataka

Novi Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad za sprečavanje pojave i širenja epidemije zarazne bolesti ("Sl. glasnik RS", br. 94/2020 - dalje: Pravilnik), koji moraju da poštuju i poslodavci i zaposleni, stupio je na snagu 11. jula. Kompanije sada imaju rok do 10. avgusta da usklade poslovanje, a sve to kontrolisaće inspekcija rada. Iako su Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu ("Sl. glasnik RS", br. 101/2005, 91/2015 i 113/2017 - dr. zakon) predviđene i kazne do 20.000 dinara za radnike i milion dinara za poslodavce, inspektori će prvenstveno delovati preventivno i savetodavno.

"Pored smanjenja broja povreda na radu, profesionalnih oboljenja i suzbijanja rada na crno, prioritet ministarstva i Inspektorata sada će biti davanje informacija poslodavcima i zaposlenima kako da se najbolje zaštite", rekli su u resornom ministarstvu.

Mladen Raonić, stručnjak za bezbednost i zdravlje na radu, kaže da se prve kontrole mogu očekivati krajem ovog meseca, i one će verovatno biti više preventivne ili u vidu podrške kompanijama. Na pitanje šta bi moglo da bude u fokusu kontrole, on kaže da će to sigurno biti nekoliko ključnih pitanja.

"Da li se meri temperatura na ulazu, da li su postavljene dezo barijere i dezinfekciona sredstva, koliki je razmak između stolova i slično... To je nešto što bi trebalo da kontrolišu, jer bi bilo besmisleno proveravati postojanje papira koje svako može da pripremi. Gledaće se praktična primena mera", ocenjuje Raonić.

U zakonu se navodi da inspektori imaju pravo, ali i obavezu da rade sve kako bi kontrolisali bezbednost i zdravlje na radu. U aktuelnom momentu u fokusu će praktično sigurno biti higijena, ali i ostali prateći neophodni koraci. Inspektor tako može da pregleda određenu dokumentaciju, poslovne prostorije, objekte, postrojenja, uređaje, sredstva i opremu za ličnu zaštitu, da utvrđuje da li su radnici na distanci...

Može da daje i obaveštenja i savete u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, kao i o neophodnim merama.

S druge strane, poslodavac je u obavezi da inspektorima omogući da preduzme sve dozvoljene radnje, od toga da mu omogući ulazak u objekat do stavljanja neophodne dokumentacije na uvid.

Ukoliko inspektor utvrdi da su zdravlje i bezbednost radnika ugroženi, može da zabrani rad.

Ako primena mera zahteva veća investiciona ulaganja, a život i zdravlje zaposlenih nisu teže ugroženi, inspektor od poslodavca može da traži program o postepenom otklanjanju nedostataka.

Protiv rešenja inspektora poslodavac može izjaviti žalbu u roku od osam dana.

I ministar za rad Zoran Đorđević rekao je da je cilj da se na ovaj način dodatno unapredi bezbednost i zdravlje na radu, a ne kažnjavanje.

"Inspekcije će više imati savetodavnu ulogu, a kako bi nivo zaštite podigli na najviši zaštitni nivo", poručio je Đorđević.

Obaveza poslodavca je, kako je rekao Đorđević, i da se obezbede validne informacije za zaposlene, da prate mere koje predlažu Ministarstvo zdravlja i epidemiolozi i da se u skladu sa tim ponašaju. On je naveo da postoji i lična odgovornost zaposlenih kako treba da se ponašaju. U inspektoratu radi 231 inspektor.

Novim Pravilnikom detaljno su propisane glavne obaveze poslodavaca i zaposlenih.

Izvor: Vebsajt Blic, M.A., 14.07.2020.
Naslov: Redakcija