Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

DONET KODEKS PONAŠANJA NARODNIH POSLANIKA O GRANICAMA DOZVOLJENOSTI KOMENTARISANJA SUDSKIH ODLUKA I POSTUPAKA: Poslanici Narodne skupštine RS biće dužni da u izjavama i nastupima u javnosti poštuju pretpostavku nevinosti, odnosno da se pridržavaju načela da se svako smatra nevinim za krivično delo dok se krivica ne utvrdi pravosnažnom sudskom presudom


Članovi skupštinskog Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja su, 20. jula 2017. godine, na predlog predsednika Odbora doneli Odluku kojom se usvaja Kodeks ponašanja narodnih poslanika o granicama dozvoljenosti komentarisanja sudskih odluka i postupaka.

Predsednik Odbora je rekao da je obaveza donošenja kodeksa proistekla iz Akcionog plana za Poglavlje 23.

On je naveo da je prošle godine donet Zaključak o usvajanju kodeksa ponašanja članova Vlade o granicama dozvoljenosti komentarisanja sudskih odluka i postupaka ("Sl. glasnik RS", br. 6/2016), navodeći da već sada po zakonu nije dozvoljeno javno komentarisanje sudskih odluka za krivično delo za koje je zaprećen šestomesečni zatvor i novčana kazna.

Kodeks ponašanja poslanika o granicama dozvoljenosti komentarisanja sudskih odluka i postupaka stupiće na snagu osmog dana od objavljivanja u "Sl. glasniku RS".

Poslanici Narodne skupštine Republike Srbije biće dužni da u izjavama i nastupima u javnosti poštuju pretpostavku nevinosti, odnosno da se pridržavaju načela da se svako smatra nevinim za krivično delo dok se krivica ne utvrdi pravosnažnom sudskom presudom.

Kodeks predviđa da je poslanik dužan da poštuje autoritet i nepristrasnost suda.

Precizirano je i da poslanik u javnim nastupima i izjavama ne sme da, pre donošenja pravnosnažne odluke suda, za učinioca krivičnog dela označi lice protiv koga je pokrenut krivični postupak ili u odnosu na koje su preduzete radnje koje prethode krivičnom postupku, kao što su hapšenje, saslušanje uhapšenog i zadržavanje osumnjičenog.

Kodeksom je predviđeno da poslanik u javnosti ne sme u toku trajanja krivičnog postupka, da iznosi ideje, informacije ili mišljenja kojima se predviđa tok ili ishod tog postupka ili kojima se ocenjuje procesna vrednost dokaza koji su izvedeni ili tek treba da budu izvedeni, na način na koji je moguće uticati na ishod krivičnog postupka.

Tom zabranom se, kako piše u Kodeksu, sprečava se da se namernim ili nenamerni pritiskom na sud uskrati pravo okrivljenog na pravično i nepristrasno suđenje.

Navodi se i da se tom zabranom ne zadire u pravo poslanika da u izjavama i nastupima u javnosti iznosi ideje, informacije ili mišljenja o radu sudova i drugih pravosudnih organa.

Odredbe kodeksa primenjuju se i u vezi sa učinjenim prekršajima ili privrednim prestupima, kao i u vezi sa drugim sudskim postupcima.

Izvor: Vebsajt RTS, 20.07.2017.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija