UREDBA O UTVRĐIVANJU OPASNOG RADA ZA DECU: Primena Uredbe počinje 1. januara 2018. godine i sadrži listu poslova koje deca ne bi smela da rade

Vlada Republike Srbije nedavno je donela Uredbu o utvrđivanju opasnog rada za decu ("Sl. glasnik RS", br. 53/2017). Primenjivaće se od 1. januara 2018. godine, a uskoro će početi obuka inspektora, policajaca i socijalnih radnika s ciljem prepoznavanja i sankcionisanja zloupotrebe dečjeg rada.

Svakodnevni i višečasovni rad na njivi, čak i kao pomoć roditeljima, rad na građevini, samo su neki od poslova koja deca ne bi smela da obavljaju.

Jovan Protić iz Međunarodne organizacije rada kaže da postoji čitav niz poslova gde se radi i gde su ljudi izloženi hemijskim i fizičkim supstancama, a tu su i poslovi koji mogu da budu štetni po fizičko i mentalno zdravlje ili moral dece.

"Prekovremeni rad, rad u rudnicima, pod zemljom, čitav jedan spisak delatnosti koji je preuzet iz Uredbe o klasifikaciji delatnosti ("Sl. glasnik RS", br. 54/2010) upravo zbog toga da bi se lakše mogle prepoznati... Pa su to delatnosti koje se odnose na građevinarstvo, rudarstvo. Ono što je karakteristično u tom radu, sakupljanje i tretman otpada, rad sa divljim životinjama, pogrebne usluge, itd", kaže Mira Božić iz Uprave za bezbednost i zdravlje na radu.

Decu ne eksploatišu samo poslodavci, već i roditelji – nenamerno, jer smatraju da im na taj način pomažu da stiču radne navike. Granicu između poželjnog i štetnog rada dece, nekada je teško odrediti.

"Ono što je korisno da deca rade, ako je to neophodno zaista, da eventualno pomažu svojim roditeljima nekih, ne možemo da preciziramo, sat ili dva dnevno – što ne bi štetilo njihovom obrazovanju, redovnom odlasku u školu. Sve što je duže od toga, naravno je nepoželjno", rekao je Protić.

Preciznih podataka o zloupotrebi dečjeg rada nema. Pretpostavlja se da ih je oko 8.000 radno eksploatisano – najviše u poljoprivredi, ali i prosjačenju.