DRUŠTVO SUDIJA SRBIJE: Tokom pregovaračkog procesa sa EU o poglavljima 23 i 24 Društvo će insistirati na potrebi za stalnim usavršavanjem sudija i tužilaca i potrebi da oni zaista budu nezavisni

U srpskom pravosuđu neophodno je najpre otkloniti dva ključna problema, odnosno insistirati na potrebi za stalnim usavršavanjem sudija i tužilaca i potrebi da oni zaista budu nezavisni, kaže predsednica Društva sudija Srbije, Dragana Boljević

"Institiraćemo na nezavisnosti, kao i na tome da se povećava kvalitet znanja sudija i tužilaca i kvalitet njihovog rada i sudskih odluka", rekla je Boljević povodom otvaranja poglavlja 23 i 24 u procesu pregovora sa Evropskom unijom.

Ona smatra da će se povećanje kvaliteta rada meriti time što će građani razumeti zašto je neka odluka doneta i što će je prihvatiti bez nepotrebnih odupiranja ili negativinih komentara.

Kada je u pitanju nezavisnost sudstva, Boljević kaže da je tu slična situacija sa primenom zakona jer, kako je navela, "jedno je šta piše na papiru i da je sve to u skladu sa standardom, a drugo kako se mi prema tome ponašemo i primenjujemo".

"Mi možemo da napravimo idealne zakone a da sudstvo ne bude nezavisno, tako da ćemo se "tek ćerati u vezi sa nezavisnošću sudstva", smatra Boljević.

Nezavisnost, prema njenim rečima, zavisi od mnogo stvari, a ne samo da li to stoji na papiru - da je sudija nezavisan.

Ona je ukazala da, iako u zakonu piše da sudija ima stalni mandat, nema sudije u Srbiji koji misli da mu je mandat stvarno stalan.

"Treba mnogo vremena da prođe i mnogo pozitivnih koraka da se napravi da bi to uverenje sudije bilo drugačije. Tek kada sudija zaista bude verovao da su mu garancije koje su mu u Ustavu Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006) zapisane zaista stvarne - garancije koje ga štite, tek će tada pravosuđe biti nezavisno", istakla je predsednica Društva sudija.

Ona je napomenula da je za dobro pravosuđe neophodno i da sudije i tužioci budu ne samo što više i bolje obučeni, već i što manje opterećeni.

Kada je sudija u velikoj meri opterećen, sve i ako zna dobro svoj posao on ga loše radi da bi mogao da uradi što više, navela je sudija.

Kada je u pitanju odgovornost nosilaca pravosudnih funkcija Boljević je ukazala da su strukovna udruženja sudija i tužilaca pre više od decenije počela da govore o sistemu disciplinske odgovornosti, koja bi trebalo da se uvede u pravosuđe, ali da je on kada je uveden, nažalost, vrlo brzo zloupotrebljen.

Prema njenim rečima, podrazumeva se da svako, kao i sudije, bude odgovoran za svoj posao, ali da Akcioni plan za poglavlje 23 preterano insistira na odgovornosti, na štetu nezavisnosti i na štetu srtručnosti.

To, kako je navela, može da poremeti stanje u pravosuđu.

"Jako je bitno da se na svim aspektima složenog posla, kao što su sudijski i tužilački, insistira ravnomerno, jer ako insistirate samo na jednoj stvari poremetićete nešto drugo, a kod nas je insistiranje na disciplinskoj odgovornosti sudija i tužilaca dovelo do ugrožavanja nezavisnosti", naglasila je Boljević.

Osvrćući se na izbor i napredovanje sudija, Boljević smatra da moraju da se menjaju merila putem kojih će se ocenjivati koji je kandidat bolji između više njih.

"Ne može se birati neko na osnovu statistike ili na osnovu ličnih poznanstava. Moramo da budemo sigurni da, kada pravnici ulaze u sudski sistem kao sudije ili kao tužioci, da su to zaista najbolji kandidati i da najbolji i napreduju", naglasila je predsednica Društva sudija.

Prema njenim rečima, na tome treba još puno da se radi, posebno kada su u pitanju Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca.

"Koliko nam se čini, oni i dalje odlučuju o tome ko će biti biran, odnosno ko će da napreduje od sudija i tužilaca, a da se pri tome ne vodi računa ko je zaista bolji kandidat, već se vodi računa o nekim drugim vanstručnim aspektima", primetila je predsednica Društva sudija.

Boljević očekuje da će strukovna udruženja biti malo više uključena u pregovarački proces i da će se više slušati struka jer, kako je navela, to nije bio slučaj kada je u pitanju bilo donošenje Nacionalne strategije reforme pravosuđa za period 2013-2018. godine ("Sl. glasnik RS", br. 57/2013)i Zaključaka o usvajanju akcionog plana za sprovođenje nacionalne strategije reforme pravosuđa za period 2013-2018. godine ("Sl. glasnik RS", br. 71/2013 i 55/2014).