USVOJENE IZMENE I DOPUNE ZAKONA O RADU I IZMENE I DOPUNE ZAKONA O PENZIJSKOM I INVALIDSKOM OSIGURANJU

Izmene i dopune Zakona o radu, koje su usvojene u parlamentu, treba da doprinesu sprovođenju mera fiskalne politike u cilju unapređenja domaćih i stranih investicija u privredi, smanjenju "rada na crno" i povećanju zaposlenosti.

Kako se navodi u razlozima za donošenje izmena, tim rešenjima smanjuju se nepotrebne procedure administriranja, koje ne doprinose obezbeđivanju i zaštiti prava zaposlenih, a predstavljaju znatan trošak za poslodavce.

Unapređuje se i zakonodavni okvir koji će doprineti podsticanju domaćih i stranih investicija u privredu i prevazilaženju ekonomske krize, povećanju zaposlenosti, smanjenju rada na crno, kao i privrednom rastu.

Jedan od ciljeva tih izmena i dopuna je obezbeđivanje pravnog okvira za podsticanje zapošljavanja, a posebna pažnja posvećena je teže zapošljivim kategorijama nezaposlenih.

Fleksibilnijim regulisanjem odnosa između poslodavaca i zaposlenih, u skladu sa međunarodnim standardima, obezbeđuje se zadovoljenje potreba zaposlenih i poslodavaca u regulisanju njihovih međusobnih odnosa, uz obezbeđivanje zaštite zaposlenih kao "slabije strane" u ugovornom odnosu.

Zakon, pored ostalog predviđa pravo na naknadu po osnovu minulog rada od 0,4 odsto po godini rada isključivo kod aktuelnog poslodavca, a ne za sve godine staža.

Nakanada zbog otkaza dobijenog kao tehnološki višak je minimum zbir trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada kod aktuelnog poslodavca, a pravo na otpremninu zbog odlaska u penziju neće više biti tri, već dve prosečne plate zaposlenog.

Izmene Zakona predviđaju i pravo na naknadu za noćni rad od 26 odsto, ali ne i naknadu za smenski rad.

Radni odnos na određeno vreme može da traje dve, umesto kao do sada godinu dana, pravo na korišćenje godišnjeg odmora zaposleni će dobiti posle mesec dana neprekidnog rada, a ne, kao do sada, posle šest meseci, a gubi se pravo na naknadu za neiskorišćen godišnji odmor, izuzev ako zaposleni dobije otkaz.

U tom slučaju zaposleni ima pravo da, ako nije koristio ceo ili deo godišnjeg odmora, dobije novčanu naknadu u visini osnovne zarade uvećane za minuli rad srazmerno neiskorišćenim danima odmora.

Nove izmene Zakona predviđaju smanjenje broja dana plaćenog odsustva sa sedam na pet za venčanje, porođaj supruge, teške bolesti članova porodice ili njihovu smrt, dok će za dobrovoljno davanje krvi zaposleni ubuduće dobiti dva slobodna dana.

Tokom godišnjeg odmora zaposleni će imati pravo na osnovnu zaradu uvećanu za minuli rad tokom tog meseca, a ne kao do sada na prosek svoje zarade iz prethodna tri meseca.

Ukoliko je zaposleni na prinudnom odmoru ima pravo na 60 odsto osnovne zarade uvećane za minuli rad, a ne kao do sada na prosek svoje zarade iz prethodna tri meseca.

Prethodni Zakon o radu stupio je na snagu 2005. godine, izmene su usvojene 2005, 2009. i 2013. godine.

Izmene zakona stupaju na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Sl. glasniku RS".

Izmene i dopune Zakona o PIO

Usvojene Izmene Zakona o penzijsko invalidskom osiguranju predviđaju povećanje starosne granice za odlazak žena u penziju počev od januara 2015. na svakih šest meseci, da bi 2032. ona bila 65. godina, odnosno da bi se izjednačila sa uslovima za muškarce.

Minimalan staž je 15 godina.

Uvodi se pravo na prevremenu starosnu penziju i utvrđivanje trajnog umanjenja iznosa prevremene starosne penzije za 0,34 odsto za svaki mesec ranijeg odlaska u penziju pre navršenja opšte starosne granice, što na godišnjem nivou iznosi 4,08 odsto. Penzija po tom osnovu može da im se umanji maksimalno 20,4 odsto.

Prevremenu starosnu penziju mogu da koriste svi koji imaju 40 godina staža. Od 2023. u prevremenu penziju mogu da odu muškarci stari 60 godina, a žene sa 59,6 godina.

Izmene Zakona su predvidele i da žena koja je rodila jedno dete po tom osnovu ima pravo na dodatnih šest meseci staža, ona sa dvoje dece na godinu, a žena koja je rodila troje i više dece ima pravo na dodatni staž od dve godine.

Takođe, preciznije se definišu određene kategorije osiguranika gde se zahteva da zaposleni rade na poslovima na kojima je rad naročito težak, opasan i štetan za zdravlje, odnosno poslovima na kojima je obavljanje profesionalne delatnosti ograničeno navršenjem određenih godina života ili zbog prirode i težine posla, fiziološke funkcije opadaju u toj meri da onemogućavaju njeno dalje uspešno obavljanje.

Preciznije se definiše i isključivanje iz beneficiranog staža zaposlenih na administrativno-tehničkim radnim mestima, odnosno poslovima.

Sistem penzijskog i invalidskog osiguranja u Srbiji se zasniva na tekućem finansiranju penzija, što znači da svi koji rade i ostvaruju prihod po principu obaveznosti i kroz doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje izdvajaju sredstva za finansiranje penzija.

Taj sistem je nastao od 1945. do 1970. godine, kada je starosna struktura bila povoljna, stanovništvo mlado, pa je bilo relativno mnogo zaposlenih i relativno malo korisnika prava, piše u obrazloženju za donošenje izmena Zakona.

Izmene i dopune Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju usvojene su zbog potrebe daljeg sprovođenja reforme sistema PIO, koje su započete 2002. godine, a počinju da se primenjuju u januaru 2015. godine.