JAVNA RASPRAVA O RADNOJ VERZIJI NACRTA ZAKONA O ZAŠTITI PRAVA NA SUĐENJE U RAZUMNOM ROKU

Savetnik ministra pravde Zoran Balinovac rekao je juče u Nišu da Srbija očekuje pozitivnu recenziju Saveta Evrope o nacrtu Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku zbog toga što se pri njegovoj izradi rukovodila praksom Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu.

- Radna grupa koju je formiralo Ministarstvo pravde radila je Nacrt zakona u skladu sa praksom suda u Strazburu, koji nameće rešenja i za nas, a imala je u vidu i zakonodavstvo susednih država, bivših socijalističkih zemalja i Nemačke. Ovaj zakon je za nas sasvim nov i doneće pravosuđu mnogo novih predmeta – ocenio je Balinovac, dodajući da su građani Srbije do sada mogli da traže ostvarenje ovog prava kroz ustavnu žalbu, kao i pred sudom u Strazburu, ali da evropska sudska praksa to ne smatra dovoljnim.

Na javnoj raspravi o radnoj verziji Nacrta zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku u Apelacionom sudu u Nišu, Balinovac je precizirao da nacrt predviđa da je imalac prava na suđenje u razumnom roku u krivično-pravnom postupku samo okrivljeni (optuženi), a da to nije i javni tužilac. Imalac prava može biti i privatni tužilac i oštećeni, ali samo ako su podneli imovinsko-pravni zahtev. U parničnom postupku ovakvo pravo ima stranka - tužilac, tuženi i drugi učesnici.

- Trajanje sudskog postupka posmatra se integralno i u celini, pa se u njega uračunava i istraga javnog tužioca, prvostepeni i drugostepeni postupak, kao i prvostepeni i drugostepeni ponovljeni postupak. U trajanje se uračunava i postupak pred državnim upravnim organima.

 Ovo stoga što se smatra da je imalac prava na suđenje u razumnom roku izložen pritisku, odnosno da živi u neizvesnosti od istrage pa do kraja čitavog postupka - rekao je Balinovac.

Prema nacrtu zakona, građani će moći da „ubrzaju“ sudski postupak podnošenjem prigovora i žalbi na rad postupajućeg sudije, u vreme dok postupak traje, a pravo na suđenje u razumnom roku moći će da zaštite i kasnije, kroz naknadu nematerijalne štete, u iznosu od 300 do 3.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.

O prigovorima i žalbama odlučivaće predsednici postupajućih i drugostepenih sudova. Oni će pri odlučivanju davati samo „vremensku procenu rada sudija“, odnosno da li su oni na vreme zakazivali pojedine procesne radnje i donosili odluke, a neće ocenjivati njihov način rada, koji takođe može uticati na skraćenje postupka.

Na javnoj raspravi je ponovljeno da je nacrt zakona deo širokog spektra mera koji pokriva Nacionalna strategija za reformu pravosuđa. Te mere imaju za cilj da “pravdu učine dostupnijom građanima, povećaju poverenje građana u pravosuđe, smanje broj zaostalih predmeta, kao i broj predstavki protiv Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku”.

Sudije koje su prisustvovale raspravi iznele su više primedbi na nacrt, a u narednom periodu moći će da ih upute i pisanim, odnosno elektronskim putem. Prema najavi Ministarstva pravde, javna rasprava o ovom nacrtu zakona organizuje se u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu, a trajaće do 5. avgusta.

- Posebne zakone o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku imaju i Slovenija i Crna Gore. I Hrvatska i Makedonija imaju ovaj set prava, ali su ga inkorporirale u zakone o sudovima - rekao je savetnik ministra pravde Zoran Balinovac.