Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O FINANSIRANJU I OBEZBEĐENJU FINANSIRANJA POLJOPRIVREDNE PROIZVODNJE: U prvoj godini primene Zakona potpisano svega 15 ugovora koji omogućavaju da budući rod bude zalog za kredit


Za godinu dana, koliko se primenjuje Zakon o finansiranju i obezbeđenju finansiranja poljoprivredne proizvodnje ("Sl. glasnik RS", br. 128/2014 - dalje: Zakon), a koji omogućava da budući rod bude zalog za kredit, potpisano je svega 15 ugovora. Dok finansijeri tvrde da ratari nisu dovoljno upoznati sa Zakonom, nadležni su zadovoljni interesovanjem jer je Srbija prva u Evropi koja je ratarima obezbedila takav način finansiranja.

Iako sada mogu umesto hipoteke na kuću, mehanizaciju, imanje, kao zalog za pozajmicu da stave ono što će tek požnjeti, ratari, bar za sada nisu preterano zainteresovani.

"Ne verujem da je nepoverenje kod poljoprivrednika. Mislim da je više neznanje i samih poljoprivrednika, organizatora, finansijera proizvodnje", smatra Duško Mijić iz poljoprivredne zadruge "Agronom" iz Pivnica kod Despotovca.

Od 15 registrovanih ugovora, 13 je potpisala Poljoprivredna zadruga "Agronom".

Oni su ratarima pozajmili novac za kupovinu nafte, repromaterijala, semena, a dugove će početi da naplaćaju već za nekoliko dana kada počne žetva pšenice.

"To je za nas solidan broj. Prvo da vidimo kako ćemo proći jer ne bi hteli ni svoju likvidnost da ugrozimo. Opteretili smo usev, opteretili smo i parcelu da ne može da promeni kulturu koju seje... Mi sami možemo datumom dospeća ugovora da uđemo u parcelu i da skinemo taj usev i da naplatimo trošak usluge za skidanje tog useva", kaže Mijić.

Dvocifren broj ugovora i pozajmice od ukupno 420.000 evra, solidan su početak i za nadležne.

Milica Jevtić iz Ministartsva poljoprivrede i zaštite životne sredine kaže da mogu biti zadovoljni ovim rezultatom, s obzirom na to da banke još uvek nisu ušle u ovaj sistem.

"Naravno, bankarsko poslovanje zahteva određenu proceduru, uvođenje jednog novog kreditnog proizvoda. Banke su izrazile interesovanje", kaže Jevtićeva.

Da bi podstakli interesovanje poljoprivrednika za ovaj način finansiranja, Ujedinjene nacije i Svetska banka dale su milion evra. Najavljuju nova ulaganja.

Koordinator FAO-EBRD projekata u Srbiji, Miloš Milovanović, ističe da je ovaj način finansiranja apsolutno tržišno održiv, što znači da ne zahteva nikakve državne subvencije.

" Zakon u suštini prebacuje težište finansiranja sa javnog sektora, Ministarstva poljoprivrede ili drugog državnog organa, na privatni sektor", objašnjava Milovanović.

Predžetveno finansiranje, smatraju stručnjaci, dobra je alternativa za sve one kojima agrarni budžet i državne subvencije nisu dovoljni.

Izvor: Vebsajt RTS, Ivana Miljković, 16.06.2016.
Naslov: Redakcija