ZAKON O TURIZMU: Još uvek nepoznato kako će se kategorisati turističke agencije. Struka predlaže da se agencije dele na one koje rade domaći turizam i one koje osim domaćeg prodaju i aranžmane u inostranstvu, a država predlaže da se kategorišu kao male, srednje ili velike

Promene koje donosi novi Zakon o turizmu ("Sl. glasnik RS", br. 17/2019) videće se u praksi tek pošto budu usvojeni i pravilnici koji detaljnije definišu ovu oblast. Koristi od novih propisa će, pre svega, imati putnici, ali će, kako se očekuje, uvesti više reda na ovo tržište, posebno posle problema koji su se dogodili sa bankrotom nekoliko velikih agencija prošle sezone. Iz ugla struke, odnosno agencija, i dalje postoje nepoznanice o tome šta će se konkretno menjati u njihovom poslovanju od sledeće sezone, kada bi i pravilnici trebalo da budu usvojeni. U toku su pregovori države i predstavnika turističkih agencija i za sada još nema konkretnih dogovora, nego je sve i dalje na nivou predloga i sa jedne i druge strane.

– Najviše interesovanja izaziva najavljeno uvođenje depozita za otvaranje turističkih agencija. Nije problem samo to koliko će iznositi depoziti, odnosno da li će svi koji žele da se bave turizmom imati novac za to, nego i kakvo rešenje država predviđa – kaže Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija "Juta". Zašto su depoziti koje prvi put predviđa Zakon problem za agencije? Seničić kaže da je problem to što se i dalje ne zna čemu služe depoziti i kako bi to funkcionisalo u praksi.

– Kao što smo i do sada više puta napominjali ukoliko je zamisao države da taj novac stoji na računima, to nikome neće odgovarati. Takva praksa ne postoji nigde u svetu, da tek tako ostavite novac na računu, osim ako ga ne štedite uz odgovarajuću kamatu. Bilo bi logično da se koristi kao obrtni kapital – objašnjava Seničić.

On ističe da je posle prvih razgovora postalo jasno da je i država shvatila da ove sume ne mogu da budu previsoke, jer bi to negativno uticalo, ne samo na turizam, nego i celu privredu. Pitanje je šta je svrha depozita kada to ne utiče na sigurnost i prava putnika (jer taj novac ne može da se koristi kao nadoknada štete putnicima). U turističkim agencijama kažu da je ideja države bila da agencije, koje nemaju novac za depozit, ne bi ni trebalo da se bave turizmom, međutim pitanje je zašto bi novac bio jedini kriterijum za to, a ne, na primer, školska sprema zaposlenih ili kvalitet usluge, koju agencija pruža.

Seničić kaže da se za sada zna da će iznosi depozita biti značajno niži od suma koje su se pominjale u javnosti. Na pitanje da li postoje još neka razmimoilaženja u stavovima, on kaže da za sada postoji neslaganje i oko najavljene kategorizacije agencija.

– Po većinskom mišljenju struke za kategorisanjem nema nikakve potrebe, jer kakav god kriterijum da se uzme on je diskutabilan. Ako je to, recimo, broj putnika, ko može da tvrdi da agencija sa manjim brojem putnika nije rizičnija od one koja posluje mnogo bolje. Imali smo, na primer, slučaj agencije SAB, koja je imala veliki broj putnika, a nisku prosečnu cenu aranžmana – kaže direktor "Jute". Na pitanje šta je prihvatljivo rešenje, kaže da bi bilo najlogičnije da postoje dve kategorije agencija. One koje se bave isključivo domaćim i one koje prodaju i domaće i inostrane aranžmane. Na osnovu toga lako bi se mogla odrediti i visina i garancija i depozita u zavisnosti od toga čime se agencija bavi.

Izvor: Vebsajt Politika, Jelica Antelj, 16.05.2019.
Naslov: Redakcija