NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU: Udruženje za zaštitu potrošača Efektiva ukazuje da se Nacrtom zakona uvodi pravo izvršitelja da u prisustvu dva svedoka uđe u dužnikovu nekretninu bez njegovog prisustva – samo da bi potencijalni kupci razgledali nekretninu, pravo na zaračunavanje zakonske zatezne kamate na troškove postupka koji su određeni u izvršnoj ispravi, a svi preostali stari predmeti u sudovima prebacuju se sa sudova na izvršitelje, što uključuje i kamate koje su se nagomilale zbog nerada sudova

Udruženje za zaštitu potrošača Efektiva pozdravlja to što je Ministarstvo pravde u Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju priznalo pravo građana na dom, što je pravila izvršnog postupka učinilo socijalno odgovornijim i što je ojačalo načelo srazmere, uz naglašavanje službene dužnosti javnih izvršitelja da vode računa o tom načelu, ali upozorava da će predložena rešenja ostati mrtvo slovo na papiru bez omogućavanja da se dođe do lične odgovornosti izvršitelja kada oni krše zakon i etiku svoje profesije, što je problem koji ni u Nacrtu zakona nije rešen, dok se sa druge strane uvode novčane kazne za građane koji ometaju izvršitelje prilikom iseljenja.

Javni izvršitelj je pravnik-preduzetnik sa prenetim ovlašćenjima iz domena državne uprave. On, međutim, deluje na terenu pravosuđa, sa pravom da u određenim postupcima odlučuje rešenjem o pravima i obavezama građana kao da je izvršni sudija – iako, za razliku od izvršnog sudije, izvršitelj nije snabdeven ustavnom garantijom nezavisnosti sudske vlasti od strana u postupku i drugih grana vlasti.

Javnog izvršitelja direktno imenuje, razrešava i kontroliše izvršna vlast, a od punomoćja izvršnog poverioca zavisi njegova mogućnost da zaradi – pri čemu njegova zarada nije fiksna, kao kod sudije, već zavisi od stepena uspešnosti naplate duga za poverioca. Činjenica da je javni izvršitelj praktično u poslovnom odnosu sa poveriocem naročito je opasna u situaciji kad je izvršni poverilac ekonomski moćan, poput banaka, javnih komunalnih preduzeća, EPS-a i telekomunikacionih operatera, a izvršni dužnik je potrošač, koji je ustavna kategorija, i kojeg je država po Zakonu o zaštiti potrošača ("Sl. glasnik RS", br. 62/2014, 6/2016 - dr. zakon i 44/2018 - dr. zakon) dužna da štiti kao ekonomski slabiju stranu.

Veoma pozitivno u Nacrtu zakona je to što se nekretnina u kojoj živi potrošač komunalnih i srodnih usluga ne može prodavati za dug čija je glavnica manja od 5.000 evra, što su izmenjena pravila javne prodaje nekretnina, vraćen licitacioni korak a uvedena elektronska licitacija, što su značajno smanjene kvote zahvatanja u primanja izvršnih dužnika, poboljšana pravila o izuzimanju zaštićenih primanja od izvršenja i proširen krug stvari koje se izuzimaju od izvršenja, i što je izvršiteljima sada jasno naloženo da na zahtev izvršnog dužnika moraju utvrditi koliki su troškovi postupka.

Svakako valja pohvaliti omogućavanje sudske kontrole izvršiteljskih zaključaka u fazi sprovođenja izvršenja i proširenje kruga razloga za izjavljivanje pravnih lekova, a evidentan je i napor zakonodavca da spreči zloupotrebe, korupciju i sukob interesa u radu izvršitelja, uključujući nagomilavanje troškova postupka, a i da spreče neke zloupotrebe komunalnih preduzeća koje za rezultat imaju drastično uvećanje troškova postupka na štetu dužnika.

Sa druge strane, nadležnost za odlučivanje po prigovoru trećeg lica ostavljena je izvršitelju iako je on finansijski zainteresovan da se izvršni poverilac što brže i povoljnije naplati, a nije uvedena makar disciplinska odgovornost izvršitelja kada on u postupku za namirenje potraživanja iz komunalnih i srodnih delatnosti usvoji predlog za izvršenje uprkos razlozima za odbacivanje ili odbijanje, i po tom osnovu naplati predujam od poverioca. Takvo ponašanje ima oblik krivičnih dela zloupotrebe službenog položaja i protivzakonite naplate i isplate.

I dalje nije uvedena jasna obaveza izvršitelja kao zakonskog dostavljača pismena (rešenja, zaključci) da kod MUP-a proveri dužnikovu adresu koju mu dostavi poverilac, a kada se pogledaju predložene zakonske izmene, postavlja se pitanje načina da se izvršitelj učini odgovornim za štetu usled nepravilne dostave, pošto takva nepravilnost više neće moći da se napadne zahtevom za otklanjanje nepravilnosti, koji je ionako namenjen samo za fazu sprovođenja izvršenja ali je u praksi korišćen za sve i svašta. Neispravna dostava će moći, kao i ranije, da se napadne u disciplinskom postupku, ali taj postupak nije sudski, do njegovog pokretanja se veoma teško dolazi, a ne nosi sa sobom obavezu izvršitelja da nadoknadi štetu.

Iz svega navedenog jasno je da će građani, kao i do sada, teško dolaziti do kažnjivosti izvršitelja, u okolnostima blage kaznene politike prema njima, a bez kažnjivosti nema odgovornosti. Sa druge strane, Nacrtom zakona se predviđa uvođenje novčanih kazni – za građane koji solidarno sprečavaju iseljenja i na taj način se suprotstavljaju surovoj pravosudnoj politici, a naglašenije je ovlašćenje izvršitelja da od policije zahteva upotrebu sredstva prinude protiv izvršnog dužnika i drugih lica koja ometaju ili sprečavaju izvršne radnje.

A surova pravosudna politika pokazuje svoje lice i u najnovijim, drugim po redu krupnim prepravkama ZIO otkako je on donet 2011. godine. Uvodi se pravo izvršitelja da u prisustvu dva svedoka uđe u dužnikovu nekretninu bez njegovog prisustva – samo da bi potencijalni kupci razgledali nekretninu, pravo na zaračunavanje zakonske zatezne kamate na troškove postupka koji su određeni u izvršnoj ispravi, a svi preostali stari predmeti u sudovima prebacuju se sa sudova na izvršitelje, što uključuje i kamate koje su se nagomilale zbog nerada sudova.

Vreme izvršenja je i dalje svakog dana, a ne samo radnim danima kao u drugim zemljama, a izvršenja su izuzetno moguća i noću – bez dozvole suda, uprkos Ustavu Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006). Neverovatna je upornost s kojom zakonodavac još od 2011. godine istrajava na ovom necivilizacijskom rešenju i prkosi javnosti koja ga kritikuje i traži njegovu izmenu.

Nisu izmenjene ni kritikovane odredbe o proceni imovine izvršnog dužnika, u smislu da izvršni dužnik ne može da traži veštačenje svoje vredne imovine čak ni izuzetno, dok sa druge strane fizička i pravna lica, koja izvršitelj kao procenitelj može da unajmi da stručno procene imovinu, i dalje ne moraju da budu licencirana za taj posao, što znači da i dalje nije sprečena mogućnost da se znatno umanji vrednost dužnikove nekretnine koja se prodaje. Povrh svega, izvršenje se i dalje može nastaviti nakon prodaje jedine dužnikove nekretnine – radi naplate duga, preostalog ne zbog krivice izvršnog dužnika već zato što je cena nekretnine dramatično oborena prilikom procene i javne prodaje.

Vrlo je problematična, i sa drugim zakonima neusaglašena, odredba po kojoj se pružaocima komunalnih i srodnih usluga omogućava da na predlog za izvršenje stave faksimil a ne i potpis, što bi važilo i za punomoćnika. Ovakva odredba ne samo što povlašćuje određene kategorije izvršnih poverilaca i unosi pravnu nesigurnost, već je u direktnom sukobu sa Zakonom o advokaturi ("Sl. glasnik RS", br. 31/2011 i 24/2012 - odluka US), a zloupotrebe omogućava i predlog da zabrana dužnikovog raspolaganja svojim stvarima počne da teče od trenutka donošenja rešenja o izvršenju a ne od trenutka kada je dužniku rešenje uručeno.

Ne nužno loša ali zloupotrebama podložna ideja jeste ona o uvođenju opcionog postupka za dobrovoljno namirenje potraživanja pre pokretanja izvršnog postupka. Za taj "soft collection" postupak bio bi nadležan izvršitelj, koji bi poučavao dužnika o prednostima dobrovoljnog plaćanja potraživanja ili zaključenja sporazuma sa izvršnim poveriocem, a imao bi i pravo na naknadu ukoliko u roku od 60 dana dođe do namirenja ili zaključenja ugovora. Međutim, iz predloženih odredbi nije jasno ko bi izvršitelju plaćao naknadu za ovaj posrednički posao, kolika bi to naknada bila, i koliko bi često i na koji način izvršitelj smeo da se obraća izvršnom dužniku, pa to valja precizirati ili od ideje odustati.

Primetno je da su izvršitelji ipak dobili neka nova ovlašćenja, iako je Ministarstvo pravde tvrdilo da do toga neće doći, a sa druge strane je sudovima oduzet još jedan komad njihovih nadležnosti. Izvršitelji su sada dobili nadležnost za zajedničku prodaju nepokretnih i pokretnih stvari, kao i izvesne nadležnosti u postupcima u kojima dužnik nešto mora da čini, da ne čini ili da se uzdržava od činjenja, a povereno mu je i da odlučuje o predlogu za povraćaj u pređašnje stanje kad dužnik propusti da izjavi prigovor na njegovo rešenje o izvršenju. Problem je u tome što izvršitelj nema interes da usvoji ovaj predlog, jer je motivisan dobijanjem nagrade, a nagradu bi usvajanjem prigovora mogao i da izgubi.

Efektiva poziva Ministarstvo pravde da ne stavlja ovaj zakon u skupštinsku proceduru po hitnom postupku, da javnu raspravu ne skraćuje i da u raspravu na okruglim stolovima uključi organizacije civilnog društva, što sada nije slučaj. Efektiva takođe traži da se sadašnji Nacrt poboljša – naročito time što će se, u skladu sa poglavljem 28 pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji, izmeniti regulativa posebnog postupka za namirenje potraživanja iz komunalnih i srodnih usluga u smislu da se njime uvaži položaj potrošača kao ekonomski slabije strane i da se u njemu više ne povlašćuje država kao osnivač javnih preduzeća sa dominantnim položajem na tržištu.

Da bi se to desilo, a što je Efektiva već predlagala, potrebno je da se propiše sadržina verodostojne isprave u ovom posebnom postupku, kako izvršni poverioci više ne bi mogli kroz njega da "švercuju" potraživanja koja nemaju veze sa komunalnih i srodnim uslugama ili su čak zakonom zabranjena (ugovorna kazna za novčana potraživanja, naknada za pasivno grejanje, naknada za odjavljivanje sa grejanja, naknada za osiguranje i sl.), potrebno je da se vrati poveriočeva obaveza da izvršitelju priloži dokaz da je utuženom potrošaču poslao opomenu pred utuženje preporučenom poštom, i da se spreči naduvavanje troškova po osnovu angažovanja advokata za fiktivno sastavljanje predloga za izvršenje.

Izvor: Vebsajt Efektive, 15.05.2019.
Naslov: Redakcija