PREDLOG ZAKONA O PRESAĐIVANJU LJUDSKIH ORGANA: Svaki građanin biće potencijalni davalac organa, ukoliko se tome izričito ne usprotivi tokom života

Ukoliko bude usvojen Predlog zakona o presađivanju ljudskih organa, koji je stigao u Narodnu skupštinu Republike Srbije, svaki građanin Srbije biće potencijalni davalac organa, ukoliko se tome izričito ne usprotivi tokom života.

Ljudski organi umrlog lica mogu se uzeti radi presađivanja ukoliko se punoletni poslovno sposoban davalac tome nije usmeno ili u pismenom obliku za života protivio, odnosno ako se tome nije izričito usprotivio roditelj, supružnik, vanbračni partner ili punoletno dete umrlog, predviđa se Predlogom zakona.

Pretpostavljena saglasnost, za čije se uvođenje zalagao dobar deo stručne javnosti, svakako je najvažnija izmena koju predviđa ovaj Predlog zakona.

Prof. dr Miljko Ristić, nacionalni koordinator Ministarstva zdravlja zadužen za transplantaciju srca, izjavio je da je reč o odličnom predlogu, barem kada je u pitanju pretpostavljena saglasnost.

– Bilo je mnogo dilema da li da ostane ovaj član, ali videćemo da li će ga Narodna skupština usvojiti. Slično rešenje sprovodi se u Belgiji, u kojoj je svaka osoba potencijalni davalac organa ukoliko se tome nije usprotivila tokom života. Porodica će svakako imati pravo da iznese svoj stav – reči su dr Ristića.

U obrazloženju ovog Predloga zakona navedeno je da je postupak davanja pristanka za presađivanje organa pojednostavljen i na taj način su izbegnuti nepotrebni finansijski troškovi vođenja registra.

Ukoliko ovaj pravni akt bude usvojen dobićemo i prvog inspektora za biomedicinu, koji će biti zadužen za nadzor nad obavljanjem poslova zdravstvenih ustanova koje se bave presađivanjem organa.

Prof. dr Ristić prokomentarisao je da je uvođenje inspektora dobar potez jer se, kako je rekao, u ovu oblast mora uvesti red.

– Neophodno je, pre svega, obezbediti poštovanje načela hitnosti kada je o presađivanju organa reč. Osim toga, neko bi morao da nadzire rad koordinatora za transplantaciju, pre svega onih koji rade u zdravstvenim centrima u unutrašnjosti. Oni bi trebalo da opravdaju svoje postojanje jer nam ne šalju organe. Svi naši donatori su iz Beograda. Inspekcija će sigurno biti efikasna i njihov rad će dati rezultate – izjavio je naš sagovornik.

U novom Predlogu zakona predviđene su prekršajne ili krivične kazne za određena dela. Propisana je kazna zatvora od dve do deset godina za sve one koji nude na prodaju sopstvene ili tuđe organe, kao i za osobe koje vrbuju, prevoze, predaju ili na bilo koji način posreduju u postupku presađivanja ljudskih organa. Ista zatvorska kazna preti osobama koje učestvuju u presađivanju ljudskog organa primaocu koji se protivio darivanju organa, kao i lekarima koji upotrebe organ davaoca koji se tokom života protivio darivanju ili su to učinili članovi njegove porodice.

U obrazloženju zakona navedeno je da je za njegovo sprovođenje iz budžeta izdvojeno milion dinara za ovu godinu, a isto toliko i za sledeću. Zanimljivo je istaći da će i dalje biti zabranjeno odavanje podataka o donoru organa. Primalac i dalje neće znati čije je organe dobio, niti će biti dozvoljeno da porodica preminulog donora sazna ime osobe koja je dobila organe.

Prof. dr Dušan Šćepanović, koji već 12 godina živi sa transplantiranim srcem, objašnjava da Predlog zakona ne propisuje klasičnu pretpostavljenu saglasnost.

– Učinjen je korak napred u odnosu na važeći Zakon o transplantaciji organa ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009), ali ovaj predlog mora biti popravljen. Pre svega, previše je uopšten. Osim toga, ne pominje se zabrana rodbini da opovrgne želju donora, nema ni reči o donorskim karticama, kao ni o uvođenju lista donora i nedonora. Donorska kartica trebalo bi da ima snagu zvaničnog dokumenta, jer koordinator za transplantaciju mora da ima nešto opipljivo na osnovu čega će pregovarati sa porodicom. U suprotnom, nismo ništa uradili – izjavio je Šćepanović.

On je izrazio nadu da će skupštinski Odbor za zdravlje i porodicu pozvati njega i kolege, članove prvog stručnog tima za unapređenje transplantacije u Srbiji, da pred poslanicima iznesu svoje mišljenje o novom Predlogu zakona. Pomenuti stručni tim, koji je osnovao Republički zavod za zdravstveno osiguranje, napisao je obiman rad o unapređenju transplantacije i uputio ga svim relevantnim institucijama.

Između ostalog, zalagali su se za uvođenje nezavisne institucije koja bi upravljala programom transplantacije, čiji bi naziv bio Srbija transplant. Predložili su i osmislili jedinstveni elektronski sistem koji bi ukrštao podatke o donorima i pacijentima sa liste čekanja. Tako bi se, smatraju ovi stručnjaci, formirala rang-lista po kriterijumima Eurotransplanta, a raspoređivanje organa bilo bi pravedno. Osim toga, Šćepanović smatra da bi porodice davalaca organa trebalo da imaju neke olakšice, poput besplatne sahrane za preminulog donora. Takođe, svi građani koji su na listi davalaca trebalo bi da budu oslobođeni participacije, da imaju prednost u slučaju potrebe za određenim dijagnostičkim metodama...

Izvor: Vebsajt Politika, Jelena Popadić, 17.05.2018.
Naslov: Redakcija