PORODIČNI ZAKON: Decu mogu usvojiti i strani usvojitelji, pod uslovom da kod nas nema zainteresovanih
Pre uvođenja Jedinstvenog registra 2005. godine u inostranstvu je usvojeno 388 beba iz Srbije pod nejasnim okolnostima. Dve trećine od 596 dece iz Srbije usvojene u inostranstvu od 1952. do danas odvedeno je pod nejasnim okolnostima i sa neizvesnom sudbinom.
To se desilo pre nego što je Porodičnim zakonom ("Sl. glasnik RS", br. 18/2005, 72/2011 - dr. zakon i 6/2015) 2005. godine formiran Jedinstveni registar i uređena ta oblast.
Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju prvi put je objavilo ove zvanične podatke centara za socijalni rad o inostranim usvajanjima i statistiku dostavilo vladinoj Komisiji za prikupljanje činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta.
Kako se navodi, ova statistika pokazuje da za jedan broj mališana koji su dati stranim porodicama nema nikakvih podataka - ni o zdravstvenom statusu, ni o tome u koje su zemlje otišli.
To je, navode, slučaj sa 29 usvojenja u inostranstvu kojima je posredovao novosadski Centar za socijalni rad, od toga 21 usvojenje se desilo pre 2000-tih.
Usvajanja u inostranstvu bila su moguća od 1980. godine samo iz "naročito opravdanih razloga", shodno Zakonu o braku i porodičnim odnosima("Sl. glasnik SRS", br. 22/80, 24/84 - dr. zakon i 11/88, "Sl. glasnik RS", br. 22/93, 25/93 - ispr., 35/94, 46/95 - dr. zakon i 29/2001).
Upravo u periodu kada zakonodavac dozvoljava ovakve situacije samo iz "naročito opravdanih razloga" usvojen je najveći broj dece, najviše u Švedskoj, pa Sjedinjenim Američkim Državama, a slede Nemačka, Francuska, Austrija, Australija, Italija, navodi list i dodaje da je veliki broj dece otišao iz Beograda - ukupno 224, od kojih 124 pre formiranja registra.
"Od stupanja na snagu Porodičnog zakona iz 2005. godine moguće je da decu usvoje i strani usvojitelji, pod uslovom da se u razumnom roku ne pojavi niko zainteresovan kod nas. Ne znamo pod kojim okolnostima su deca pre toga usvajana, na osnovu kojih dokumenata, kao ni da li su ovi podaci potpuni, budući da u nekim centrima za socijalni rad nemamo nikakve informacije od 2005. na ovamo", rekao je član Vladine Komisije i predsednik Udruženja za istinu i pravdu o bebama Radiša Pavlović.
On je istakao da će Komisija pokušati da istraži svaki slučaj ponaosob, uz pomoć nadležnih državnih organa, kao i da je neophodno da se formira posebno tužilaštvo, koje će se, kako je rekao, baviti "bebi-aferom" i "organizovanim kriminalom povezanim sa trgovinom novorođenčadi i decom".
Pavlović dodaje da bi svako od usvajanja sa spiska, koji im je prosleđen u zvaničnoj formi i uz potpis ministarke Darije Kisić trebalo proveriti, naročito ko se vodi kao majka, pošto, kako je rekao, postoje slučajevi žena kod kojih nikad nije zabeležen porođaj, a deca su po rođenju proglašena mrtvom.
"Zanima nas ko je upisan kao roditelj ove dece u svakom konkretnom slučaju, da li su to majke iz naše zemlje ili inostranstva. Treba imati na umu da su ove brojke vezane samo za Srbiju. Ne znamo koliko je takvih slučajeva bilo u Hrvatskoj, Severnoj Makedoniji, Bosni", rekao je Pavlović.
On je dodao da dokaz da bi podaci mogli bili nepotpuni jeste 2015. godina. Pavlović tvrdi da bi Dragan Vulević, u to vreme nadležan u Ministarstvu za kontakt sa stranim agencijama za usvojenje, mogao dati mnoga razjašnjenja i dodaje da je on izjavio da je 2015. godine bilo 15 usvajanja, dok se iz tabele vidi samo sedam.
Vulević je potvrdio da je Jedinstveni registar sa svim podacima o deci, usvojenjima i usvojiteljima ustanovljen 2005. godine, ali da su i pre toga postojali propisi koji nisu zabranjivali odlazak dece u strane porodice.
On je dodao da o tome ne može da priča jer se tada time nije bavio.
Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.
Naslov: Redakcija