Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

REFORMA PRAVOSUĐA: Reforma pravosuđa nije dala očekivane rezultate iako je koštala mnogo. Neophodno inkluzivno donošenje zakona, IKT povezivanje institucija, ujednačavanje sudkse prakse, funkcionalno i postepeno sprovođenje promena


U Palati Srbija 19. aprila 2016. godine je održan stručni skup "Pravosuđe za budućnost – reforma u službi pružanja javnih usluga po meri građana", sa kojeg je potpredsednica Vlade Republike Srbije, Kori Udovički, poručila da reforma pravosuđa nije dala očekivane rezultate iako je koštala mnogo, ali da bez obzira na to, ono mora da se reformiše, i to sa vizijom.

"Prvi impuls u odluci da se krene u reorganizaciju javne uprave u najširem smislu reči, u koju uključujemo i pravosuđe iako ono tu formalno ne spada, bilo je očekivanje od nas da krenemo sa aspekta smanjenja troškova, a iz budžeta se činilo da pravosuđe najviše odskače", rekla je Udovički.

Prema njenim rečima, dosadašnje dve reforme pravosuđa nisu dale očekivane rezultate, iako je u njih uloženo mnogo resursa. Ovog puta, sagledano je gde su zaista viškovi i da li i gde ima neefikasnog rada. "Došli smo do zaključka da je problem u BDP-u. Država je i dalje prevelika. U poređenju sa zemljama Evrope, imamo mnogo manji broj zaposlenih u javnoj upravi po stanovniku, ali nam je BDP nizak", naglasila je Udovički, koja je i ministarka državne uprave i lokalne samouprave.

Uverena da ne treba smanjivati broj zaposlenih u zdravstvu, prosveti, pravosuđu, centralnoj i lokalnoj vlasti "preko kolena", Udovički je dodala da je neophodno utvrditi gde su prioriteti i to je nešto o čemu će se razgovarati u narednom srednjoročnom periodu, ali i naglasila da "ne sme da se razmišlja samo negativno".

Posle rasprave u kojoj je dominirala tema da li je pravosudni sistem pre svega pružalac usluge građanima ili vršilac vlasti, Udovički je naglasila da nedostaje više dijaloga kojim se dolazi do pritiska, a tako i do konsenzusa, što je praksa u skoro svim razvijenim uređenim društvima, kojima i Srbija teži. Ona je uverena da problem sa izgradnjom novog uređenja leži i u tome što svi čekaju na donošenje zakona, posebno određeni sektori.

Tokom stručne rasprave, naglašeno je da pravda nije jeftina, da je najveći problem novac, koga će u reformi pravosuđa biti sve manje, ali da je i u takvim uslovima neophodno da se izdvoje sredstva za inovacije.

Naglašeno je, takođe, da je nastavni plan na Pravom fakultetu isti u poslednjih 25 godina, a da se u razvijenim zemljama način rešavanja sporova dramatično promenio. U tom kontekstu istaknuto je da se u Sjedinjenim Američkim Državama van suda reši više od 80 odsto slučajeva, za razliku od Srbije, gde se u 95 odsto slučajeva ide na ročište ili na glavni pretres.

Na skupu je duhovito istaknuto i da je novi Zakon o opštem upravnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 18/2016) "donet zbog Kafkinog procesa" i da će u značajnoj meri olakšati snalaženje građana u upravnim stvarima, pogotovo kada u opštinama zaživi jedinstveno upravno mesto.

Pomoćnik ministra pravde, Čedomir Backović, saopštio je na kraju zaključke, među kojima su:

  • potreba da se pojača međuresorna saradnja organa državne uprave,
  • da za pravosuđe možemo reći da je "servis za vršenje vlasti",
  • da je neophodna bolja raspodela resursa prema utvrđenim kriterijumima i nivoima,
  • da je potrebno obezbediti inkluzivno donošenje zakona,
  • IKT povezivanje institucija,
  • ujednačavanje sudkse prakse, i
  • funkcionalno i postepeno sprovoditi reformu i promene.
Izvor: Vebsajt Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, 19.04.2016.
Naslov: Redakcija