ZAKON O STANOVANJU I ODRŽAVANJU ZGRADA: Ako jedan ili više stanara ne plaćaju svoj deo iznosa za održavanje zgrade, stambena zajednica može pred nadležnim sudom pokrenuti izvršni postupak, na osnovu fakture. Sud donosi rešenje o izvršenju koje kasnije, radi naplate, sprovodi javni izvršitelj
Svaka zgrada, naročito ona velika u kojoj se komšije i ne poznaju, ima stanare koji ne žele da učestvuju u plaćanju zajedničkih troškova održavanja. Da li je i za njihove dugove moguće angažovati izvršitelje?
Na osnovu Zakona o stanovanju i održavanju zgrada ("Sl. glasnik RS", br. 104/2016 - dalje: Zakon), skupština stanara na zajedničkom sastanku donosi odluku o tome kolika će biti visina održavanja, a tu sumu su svi stanari dužni da plaćaju. Ako neko odluči da ove obaveze ne izmiruje, to znači manje novca za popravku lifta, fasade, krova...
Advokat Marko Stanković objašnjava da ako jedan ili više stanara ne plaćaju svoj deo iznosa za održavanje zgrade, stambena zajednica može pred nadležnim sudom pokrenuti izvršni postupak, na osnovu fakture.
- U tom slučaju, sud donosi rešenje o izvršenju koje kasnije, radi naplate, sprovodi javni izvršitelj - objašnjava Stanković.
Ukoliko stambena zajednica ne izdaje fakture, ona naplatu svog potraživanja može izvršiti u redovnom parničnom i kasnije izvršnom postupku, ali to je mnogo komplikovanija procedura. Advokat savetuje da je najsigurnije da prilikom plaćanja i izdaju te fakture, jer se posle, na osnovu njih, najlakše i mogu naplatiti dugovanja.
Koliki iznos dugovanja će skupština stanara tolerisati najčešće je individualna odluka svake zgrade, ali je važno voditi i računa o tome da to dugovanje ne zastari. Kod fizičkih lica taj rok je godinu dana od dana dospeća, dok je kod pravnih nešto duži i iznosi tri godine.
Takođe, pre same tužbe, komšiji koji ne plaća zajedničke troškove može se poslati opomena pred utuženje kojom mu se ostavlja dodatni rok da to svoje dugovanje i izmiri.
Stanković napominje da vlasnici stanova u novim zgrada moraju da znaju da ukoliko svi stanovi nisu prodati, za prazne odgovara investitor i on je dužan da plaća zajedničke troškove.
Takođe, u praksi se često dešava i "obrnuta matematika", odnosno da jedan ili više stanara žele nešto da plate, dok se većina ne slaže sa tim. Jedan od primera su vlasnici stanova koji žive na poslednjem spratu zgrada koje imaju ravne krovove koji u nekom trenutku i prokišnjavaju.
Po Zakonu, krov spada u zajednički deo zgrade, i ukoliko dogovor svih stanara nije moguć, Stanković kao jedno od rešenja vidi "regresnu tužbu". U praksi to znači da "oštećeni stanari" plate sanaciju ili potrebne građevinske radove, a onda sudskim putem traže da im se sve to nadoknadi.
Potrebno je znati da ta tužba može da traje dve do tri godine, pre svega zbog velikog vremenskog razmaka u zakazivanju ročišta, na svakih šest meseci, ali ishod je uglavnom pozitivan.
Izvor: Vebsajt Telegraf, 20.03.2018.Naslov: Redakcija