Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

NERAVNOMERNA ZASTUPLJENOST MUŠKARCA U PRAVOSUĐU: U sudnicama dominiraju žene, u advokatskim kancelarijama muškarci, dok je u tužilaštvima i dalje izjednačen odnos snaga kada je reč o polovima


U srpskim sudnicama dominiraju žene, a u advokatskim kancelarijama muškarci, dok je u tužilaštvima i dalje izjednačen odnos snaga kada je reč o polovima. Deljenje pravde polako ali sigurno postaje ženski posao. Od ukupno 2.626 sudija u svim sudovima u Srbiji, danas je 1.860 žena i 766 muškaraca. Od ukupno 706 javnih tužilaca i njihovih zamenika u svim tužilaštvima u Srbiji, danas je 390 žena i 316 muškaraca. Od 9.661 advokata u svim advokatskim kancelarijama u Srbiji, 64 odsto su muškarci (6.183), a 36 odsto su žene (3.478). Od oko 1.500 brucoša na Pravnom fakultetu u Beogradu, dakle onih koji su se letos upisali na studije, čak 70 odsto su devojke, a 30 odsto momci.

To su rezultati malog istraživanja koje je sprovedeno povodom statistike iz godišnjeg izveštaja o radu sudova, koju je prošle nedelje saopštio predsednik Vrhovnog kasacionog suda (VKS) Dragomir Milojević. Ostali podaci dobijeni su iz Advokatske komore Srbije i sa Pravnog fakulteta u Beogradu, a tužioci se mogu prebrojati na osnovu spiskova na sajtu Državnog veća tužilaca.

U svim sudovima u Srbiji treba da ima ukupno 2.990 sudija, prema odluci Visokog saveta sudstva. Popunjeno je 2.626 sudijskih mesta. Prosečna starost sudije u Srbije je 53 godine, a sudskog osoblja 44 godine.

Poređenjem podataka i sa brojnim stanjem iz 2010. godine, posle opšteg izbora sudija, kada je na sudijskoj funkciji bilo 1.700 žena i 700 muškaraca (ukupno 2.400 sudija). Tada je broj muškaraca za sudijskim stolom bio nešto manji od jedne trećine, a danas se približava jednoj četvrtini.

Danas je brojno stanje sudija povećano za 226, a u toku je konkurs za još 307 sudijskih mesta. Najviše kandidata prijavilo se iz redova sudijskih pomoćnika, od kojih je 1.277 žena i samo 415 muškaraca, što je takođe blizu jedne četvrtine.

Kako ocenjuje ovakvu polnu strukturu pravosuđa, govori predsednik Udruženja pravnika Srbije dr Milana Škulića, profesora na Pravnom fakultetu u Beogradu.

Evidentno je da dolazi do jedne vrste feminizacije pravnih studija. Poslednjih godina imamo i znatno više asistenata i profesora ženskog pola, što je posledica toga da je na Pravnom fakultetu već godinama veći broj studentkinja nego studenata. U većini evropskih država, kao i u SAD, daleko više ima profesora, docenata, asistenata i studenata prava muškog pola, kao i sudija muškaraca – kaže dr Škulić.

Pre samo tri decenije srpskim pravosuđem dominirali su muškarci, naročito u Vrhovnom sudu i nekadašnjem Saveznom sudu Jugoslavije, podseća profesor.

Poslednjih nekoliko decenija trend je potpuno obrnut, što je posebno upadljivo u prvostepenim sudovima, ali i u višim i apelacionim, pa i u VKS. U osnovnim sudovima sada je tek oko 15 procenata sudija muškaraca – navodi profesor.

Smatra da je neophodno sprovesti jedno složeno sociološko-ekonomsko pa i psihološko istraživanje razloga za takvu situaciju.

Početkom devedesetih godina prošlog veka došlo je do ogromnog odliva kadrova iz pravosuđa. Mnoge sudije i tužioci odlazili su u tada daleko bolje plaćenu advokatsku profesiju jer nisu mogli da prežive sa platom od desetak maraka. To je bilo vreme kada je veliki broj muškaraca napustio pravosuđe – podseća dr Škulić.

Zbog promenjenog društveno-ekonomskog sistema i socijalnih razlika, sada je došlo do jedne vrste sociološke kontroverze. Žene su i emancipovane i obrazovane, ali u svesti većine građana još postoji tradicionalna podela na muške i ženske uloge, gde se od žene očekuje da bude sklonija "stabilnijem i mirnijem radnom okruženju", kako bi imala više vremena za brigu o porodici, pre svega o deci.

Čini se da većina žena pravnica očekuje da će to lakše postići u pravosuđu nego, na primer, u advokaturi. Međutim, pitanje je da li je to zaista realno u današnje vreme, jer sadašnji sistem izbora sudija, a naročito ako uslede najavljene ustavne promene, očigledno ne omogućava da žena koja je završila Pravni fakultet bude iole brzo birana za sudiju. Ako posle najmanje četiri godine studija ima sreće da nađe posao, što najčešće zahteva da prvo volontira, ona će tek posle dve godine staža u pravosuđu imati uslov da polaže pravosudni ispit, koji je veoma težak i zahteva nekoliko meseci mukotrpnog učenja. Potom se realno ne može očekivati da bude brzo izabrana za sudiju, čak iako je veoma kvalitetna, jer je mnogo drugih odličnih kandidata sa dužim stažom – objašnjava dr Škulić.

Sve će biti dodatno komplikovano, dodaje profesor, ako zaživi sistem obavezne obuke putem Pravosudne akademije.

Ista ta pravnica će tada morati da prođe i tu obuku u trajanju od dve i po do tri godine, pa ako nakon toga bude birana, ona će već uveliko biti blizu trideset godina, ili starija, što će je objektivno dovesti u situaciju da će teško i uz velike napore moći da se bavi i svojom profesijom i decom, ako bude uopšte uspela da stvori porodicu u tim okolnostima. Kada bi se neko bavio dubljim istraživanjem, verovatno bi u pravosuđu pronašao veliki broj žena koje su neudate ili su rodile samo jedno dete, upravo iz navedenih razloga – kaže dr Milan Škulić.

Kao jedan od odgovora na pitanje zašto žene ipak rado odlaze u sudije i tužioce, profesor navodi da u pravosuđu nema razlike u platama između žena i muškaraca.

Nije sporno da je u Srbiji emancipacija žena daleko odmakla, ali ona ne treba da se ogleda samo u brojkama nego i u sveukupnom odnosu prema ženama i njenom mestu u društvu. Danas žene sudije i tužioci imaju veoma teške predmete i veliku opterećenost na poslu, što je oprečno sa patrijarhalnim shvatanjima i ulogom žene kao majke i stuba porodice. Sve to ukupno deluje poprilično konfuzno i atipično – zaključuje profesor dr Milan Škulić.

Brojčana prevlast žena u odnosu na muškarce očigledna je i u nastavnom osoblju u školama, kao i među lekarima. Sudeći prema broju devojaka i mladića na studijama prava, budućnost pravosuđa je u ženskim rukama. Među javnim beležnicima i izvršiteljima takođe je veliki broj žena.

Izvor: Vebsajt Politika, Aleksandra Petrović, 18.03.2018.
Naslov: Redakcija