ZAKON O PENZIJSKOM I INVALIDSKOM OSIGURANJU: Poljoprivrednim penzionerima koji imaju dugovanja za penzijsko i invalidsko osiguranje, neće biti oduzete njive i druga imovina već će im deo duga biti otpisan. Ministarstvo poljoprivrede predlaže otpis kamate, da se pitanje glavnice reši tako što bi onima koji žele da povežu staž to bilo omogućeno na duži rok, te izmenu Zakona kako bi se doprinos za poljoprivredne penzije plaćao srazmerno veličini poseda

Poljoprivrednim penzionerima koji godinama nisu plaćali doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, neće biti oduzete njive i druga imovina – već će im deo duga biti otpisan. Ideja i predlog Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine jeste da se ovim penzionerima otpišu kamate, a da se pitanje glavnice reši tako što bi onima koji žele da povežu staž to bilo omogućeno na duži rok.

O svemu će, međutim, resorno Ministarstvo, kako je potvrdio ministar Branislav Nedimović, morati da razgovora sa Ministarstvom finansija, jer je reč o velikom novcu. Planirana je i reforma sistema PIO osiguranja u poljoprivredi kako bi ovaj problem bio rešen.

Prema poslednjim podacima Poreske uprave, dug po osnovu penzijskog, invalidskog i zdravstvenog osiguranja iznosi 185 milijardi dinara. Od toga glavnicu za neplaćene penzijske doprinose čini, 40 odsto, dok su 60 odsto kamate. Istovremeno 30 milijardi dinara duga otpada na zdravstveno osiguranje.

– U planu je otpis dugova koji postoje za doprinose za zdravstveno osiguranje. Jer, nekome ko nije imao pravo da se leči zato što nije platio, ne može da se naplati dug – objasnio je ministar Nedimović.

Izmenom Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 34/2003, 64/2004 - odluka USRS, 84/2004 - dr. zakon, 85/2005, 101/2005 - dr. zakon, 63/2006 - odluka USRS, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013, 75/2014 i 142/2014) doprinosi bi se plaćali na osnovu prihoda, a ne zemljišta, jer će se tako napraviti razlika između velikih i malih poljoprivrednika, objasnio je ministar.

– Mnogo je gora situacija, da ako neko plaća 15 godina doprinose za PIO ima istu penziju, kao i onaj koji plaća 40 godina doprinose. Ne znam da je to negde postojalo, samo kod nas – kaže Nedimović.

Izmenama Zakona iz 2014. godine omogućava da se doprinosi za PIO uplaćuju za samo jednog člana porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, a pre toga je to bila obaveza za sve. Ni ta izmena nije mnogo olakšala život malim poljoprivrednim proizvođačima, jer oni nemaju novca da plate doprinose ni za jednog člana, pa se dug gomila iz godine u godinu.

Statistika PIO fonda za januar 2017. godine potvrđuje da od 192.684 poljoprivredna penzionera, skoro 30.000 njih prima manje od najniže penzije – 10.735,97 dinara, dok 147.489 njih ima upravo tu najnižu penziju. Prosečnu penziju od 10.465 dinara prima 29.631 penzioner, dok najveću penziju od 90.000 dinara ne prima nijedan poljoprivredni penzioner.