Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

BROJNE KRITIKE PRIVATNOG SEKTORA NA UKIDANJE PRAVA NA PORESKI KREDIT ZA INVESTICIJE


Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica ("Sl. glasnik RS", br. 108/2013 - dalje: Izmene Zakona iz 12.2013.), koji je objavljen 6.12.2013. godine, a stupio je na snagu narednog dana od dana objavljivanja, tj. 7.12.2013. godine, propisano je brisanje člana 48.Zakona o porezu na dobit pravnih lica ("Sl. glasnik RS", br. 25/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 43/2003, 84/2004, 18/2010, 101/2011, 119/2012 i 47/2013 - dalje: Zakon) odnosno ukinuto je pravo na korišćenje poreskog kredita po osnovu nabavki osnovnih sredstava.

Odredbom člana 3. izmene Zakona iz 12.2013. propisano je da obveznik koji je do 31. decembra 2013. godine ostvario pravo na poreski podsticaj iz člana 48. Zakona o porezu na dobit, i s tim u vezi iskazao podatke u poreskom bilansu i poreskoj prijavi za 2013. godinu, može to pravo da koristi do isteka roka i na način propisan tim zakonom.

Dakle, usvojene izmene i dopune Zakona primenjivaće se na utvrđivanje poreske obaveze po osnovu poreza na dobit počev za 2014. godinu, što znači da se neće primenjivati na utvrđivanje, obračunavanje i plaćanje poreske obaveze po osnovu poreza na dobit pravnih lica za 2013. godinu, nego na poreski bilans za 2014. godinu.

Ove izmene i dopune, prema tome, neće uticati na korišćenje poreskog kredita na koji su poreski obveznici u ranijim periodima stekli pravo u skladu sa odredbama Zakona koje su važile u momentu sticanja tog prava, a čiji se neiskorišćeni deo može koristiti i u budućem periodu, ali najduže u narednih 10 godina (npr. neiskorišćeni deo poreskog kredita na koji je ostvareno pravo u 2013. godini će moći da se iskoristi najkasnije u 2023. godini).

No, ove izmene i dopune Zakona uticaće na obveznike poreza na dobit pravnih lica koji otpočinju investiranje u osnovna sredstva u 2014. godini i narednim godinama, budući da neće imati pravo na umanjenje poreske obaveze po tom osnovu.

Predlagač poslednjih izmena i dopuna Zakona naveo je da je osnovni razlog za ove izmene i dopune sadržan u potrebi stvaranja uslova za povećanje priliva i naplate javnih prihoda - uvećanja budžetskih sredstava po osnovu poreza na dobit pravnih lica.

Predlagač izmena i dopuna Zakona naveo je da su brojne studije pokazale da, pri niskoj poreskoj stopi, poreske olakšice ne predstavljaju efikasan mehanizam podsticanja investicija, odnosno ne utiču odlučujuće na odluku za ili protiv ulaganja, zbog čega je procenjeno da ukidanje navedenog poreskog podsticaja neće imati značajan uticaj na opredeljenje za investiranje.

Obim poreskog rashoda koji se predloženim rešenjem ukida u 2012. godini je iznosio 23,8 milijardi dinara. Prema navodima predlagača izmena i dopuna Zakona, prvi prihodni efekti predloženog ukidanja poreske olakšice mogu se očekivati u 2015. godini, budući da na prihod od poreza na dobit pravnih lica u 2014. godini ova izmena neće imati uticaj. Kako je primena ovog zakona predviđena od 1. januara 2014. godine, to znači da će imati uticaja na visinu akontacije poreza na dobit koja se plaća u 2015. godini. Značajniji prihodni efekti ovog rešenja, navodi predlagač izmena i dopuna Zakona, mogu se očekivati u srednjem roku jer je, u skladu sa načelom odsustva retroaktivnosti, predviđeno da svi obveznici koji su otpočeli korišćenje ove poreske olakšice imaju pravo da je koriste u skladu sa odredbama zakona koje su važile u momentu sticanja tog prava. S tim u vezi, očekuje se da će u 2015. godini efekti predmetnog rešenja iznositi 8,5 milijardi dinara.

Ministarstvo finansija ističe da je ovakva mera, dugoročno posmatrano, u interesu privrede, budući da je republički budžet u vrlo teškoj situaciji i da, ukoliko se ne preduzmu restriktivne fiskalne mere poput ove, postoji realna opasnost od nemogućnosti vršenja javnih funkcija države usled nedostatka finansijskih sredstava.

Privredne asocijacije i, generalno, privreda usprotivili su se ukidanju poreskog kredita iz člana 48. Zakona.

Privredne asocijacije i privreda ističu da je ukidanje ovog poreskog kredita još jedna u nizu mera (povećanje stope poreza na dodatu vrednost, povećanje stope poreza na dobit pravnih lica, prethodno ukidanje poreskih podsticaja kod poreza na dobit pravnih lica, uvođenje novih parafiskalnih dažbina, povećanje akciza itd.) kojom se u kratkom periodu povećava poreski i fiskalni pritisak na privredu.

  • UNIJA POSLODAVACA SRBIJE: DRŽAVA UKIDANJEM PORESKIH KREDITA OTEŽAVA MODERNIZACIJU ZASTARELE PROIZVODNJE

Ovi subjekti ističu da je država, umesto da stimuliše kupovinu novih mašina, opreme, uređaja, sistema i alata, preduzela suprotne mere i otežala modernizaciju zastarelih proizvodnih i uslužnih kapaciteta privrede. Prema podacima Unije poslodavaca Srbije, prosečna tehnološka starost mašina, opreme i alata u privredi Srbije iznosi 27,5 godina, što je 12 godina ispod proseka Evropske unije, u kojoj prosečna starost mašina, opreme i alata u privredi iznosi 15,5 godina.

Privreda smatra da se ukidanjem ovog poreskog kredita negativno utiče na kvalitet proizvoda i usluga, konkurentnost domaće privrede, kao i na otvaranje novih radnih mesta, budući da privredna društva koja nabavljaju novu opremu, mašine i alate, po pravilu, zapošljavaju nove zaposlene da rade na tim sredstvima. Premda je predlagač ovog zakona naveo da primena ovog zakona ne stvara dodatne troškove ni građanima ni privredi (naročito malim i srednjim preduzećima), ovim promenama posebno su negativno izložena mikro, mala i srednja privredna društva, naročito ona koja su u poslovnim planovima i projekcijama predvidela ulaganja u osnovna sredstva i razvoj kao nematerijalnu imovinu, u cilju transfera tehnologije i povećanja inovacionih kapaciteta, tehnopreduzetništva i konkurentnosti. Stručna javnost smatra da postoji opravdana bojazan da će mikro, mala i srednja društva, usled ovih promena, a imajući u vidu nezavidno postojeće stanje u pogledu stabilnosti novčanih tokova, korporativnih finansija i pouzdanosti finansijskih izveštaja, iskazivati manju dobit, što će istovremeno značiti i nižu osnovicu za oporezivanje, čime će i očekivani poreski prihodi podbaciti. Usled ukidanja ovog poreskog kredita i to sa vrlo kratkim rokom za početak primene, pri tome imajući u vidu da su investicioni ciklusi u privredi najčešće duži od godinu dana, bitno se otežava finansijsko planiranje i destabilizuje investicioni ambijent u Republici Srbiji, smatraju privredne asocijacije i privreda.

  • NALED: MI SMO PRDLOZILI 100% PORESKOG KREDITA, A DRŽAVA GA POTPUNO UKINULA

Ukidanje ovog poreskog kredita predstavlja potez obrnut od onog koji je predložila Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (dalje: NALED) u Sivoj knjizi, u kojoj su sakupljeni predlozi privrednika za regulatornu reformu kojom se stvara povoljno poslovno okruženje.

NALED je, naime, predložio izmenu Zakona tako da se propiše da poreski kredit za ulaganja u osnovna sredstva za sva pravna lica iznosi 100% od izvršenih ulaganja u osnovna sredstva, bez ograničenja u odnosu na poresku obavezu.

Ovakvim rešenjem bi se stimulisali poreski obveznici da vrše značajnija ulaganja u osnovna sredstva i u modernizaciju procesa rada. Takođe, je predložio da se dopuni član 48. Zakona, tako što će se ova olakšica proširiti i na druga investiciona ulaganja obveznika. Pored toga je predložio izmenu člana 48. stav 4. Zakona, tako da se propiše da poreski kredit, po osnovu ulaganja u osnovna sredstva iz prethodnih godina, poreski obveznik ima da prvo koristi bez vremenskog ograničenja. Alternativno, je predložio izmenu navedene odredbe, tako da se propiše da se poreski kredit po osnovu ulaganja u osnovna sredstva koristi redosledom po kome je nastalo pravo na poreski kredit.

  • AMERIČKA PRIVREDNA KOMORA: IZNENADNIM I NENAJAVLJENIM PROMENAMA POSLOVNE POLITIKE DRŽAVA ODBIJA STRANE INVESTITORE

Američka privredna komora u Republici Srbiji (dalje: AmCham) istakla je da će ovo rešenje uticati na obveznike poreza na dobit pravnih lica koji otpočinju novo investiranje u osnovna sredstva u 2014. godini, budući da neće imati pravo na umanjenje poreske obaveze po ovom osnovu. Imajući u vidu da investitori prave srednjoročne planove ulaganja u osnovna sredstva, ovakva izmena u Zakonu će imati ozbiljan uticaj na poslovne planove koji su već pripremljeni i usvojeni za 2014. godinu.

AmCham je naglasio da je efektivna stopa poreza na dobit za društva koja vrše velika ulaganja u opremu i objekte u 2012. bila na nivou od 5%, a da se u dve godine, uzimajući u obzir i ove izmene, povećava tri puta, tj. na 15%.

Takođe je istakao da je za njene članove, koji predstavljaju najveće američke, strane i domaće investitore u Srbiji, ovakva izmena Zakona neočekivana i iznenađujuća, imajući u vidu da je objavljena svega mesec dana pre previđenog početka primene. Stoga, ovakva iznenadna promena poreske politike ne doprinosi stvaranju predvidljivog poslovnog okruženja. U Fiskalnoj strategiji za 2014. godinu sa projekcijama za 2015. i 2016. godinu ("Sl. glasnik RS", br. 97/2013 - dalje: fiskalna strategija) predviđa se ukidanje olakšica iz Zakona, ali počev od 2015. godine. Tim pre je neočekivano da samo 22 dana nakon objavljivanja Fiskalne strategije dolazi do promene plana i predlaže se ukidanje olakšice u roku od mesec dana, i to bez prethodne najave i sprovedene javne rasprave, predlažući da se ovaj poreski kredit ne ukida ili da se početak primene odloži za početak 2015. godine.

  • PRIVREDNICI: PRAVO UVEDENO U ISTOJ GODINI KADA JE I UKINUTO

Privrednici su istakli i da je pravo na poreski kredit po osnovu ulaganja u razvoj prvi put uvedeno u naš poreskopravni sistem 2013. godine Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica ("Sl. glasnik RS", br. 47/2013), pri čemu se odredbe tog zakona primenjuju na utvrđivanje, obračunavanje i plaćanje poreske obaveze počev za 2013. godinu a da je već krajem iste godine ukinuto, što ne predstavlja primer dosledne i pravno predvidljive poreske politike koja stimuliše investicije.

Naposletku, treba istaći da je ukidanje predmetnog poreskog podsticaja mera koja ne doprinosi ostvarenju ciljeva strategija razvoja različitih privrednih sektora: konkurentnosti i inovativnosti privrede, razvoja malih i srednjih preduzeća, poljoprivrede, energetike, telekomunikacija, informacionih tehnologija, unapređenja korišćenja mineralnih sirovina i prirodnih bogatstava i dr., pre svega, usled otežavanja transfera tehnologije i osavremenjavanja opreme i drugih osnovnih sredstava privrede u Republici Srbiji.

Izvor: M.S.