Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

U PRIPREMI IZMENE KRIVIČNOG ZAKONIKA: Strukovna udruženja o pooštravanju kaznene politike


Učestale izjave najviših predstavnika vlasti o ciljevima i načinu izmena materijalnih i procesnih propisa u oblasti krivičnog zakonodavstva i o sudskim postupcima koji su u toku predstavljaju povredu više nezaobilaznih ustavnih postavki, navodi se u saopštenju Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS).

Izjava ministarke pravde da je cilj zakonskih izmena smanjenje oslobađajućih presuda nakon višegodišnjih suđenja, a da "odgovarajuće optužnice" moraju rezultirati osuđujućim presudama, predstavlja otvorenu negaciju raspravnog načela i posredno davanje uputstva sudijama da bi "odgovarajuću optužnicu" praktično trebalo smatrati presuđenom stvari, a glavni pretres, iako je upravo on centralni deo postupka u kome se izvode dokazi i garantuje pravo "jednakosti oružja", uzeti kao izlišan. Izjava predsednika Republike da će se ispitati ko, kako i zašto je doneo određenu prvostepenu presudu, ne može biti shvaćena drugačije nego kao pritisak na sve sudije koje odlučuju o istim ili sličnim stvarima, a posebno na drugostepeni sud kome tek predstoji odluka o pravnom leku.

Centar za pravosudna istraživanja smatra opravdanim nastojanja da se kriminal smanji i na odgovarajući način sankcioniše. Borba protiv kriminala, međutim, prevashodno bi trebalo da bude usmerena na suzbijanje njegovih uzroka i na blagovremeno prikupljanje dokaza i otkrivanje učinilaca, a ne samo na pooštravanje kaznene politike i puku retorziju. Ekspeditivnost krivičnog postupka svakako je potrebna, ali ne u meri koja bi direktno išla na štetu zagarantovanih prava. Jasna tendencija ka formalizaciji krivičnog postupka retrogradna je i u suprotnosti sa svim komponentama koje doprinose njegovoj pravičnosti.

Predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević izjavila je da to udruženje pozdravlja jačanje borbe protiv kriminala i iznalaženje sistemskih rešenja, ali je ocenila da je "čudno" što se predložena rešenja odnose samo na rad sudija.

"To bi moglo da ukazuje da su za kriminal odgovorne sudije, iako je predsednik izjavio da 99 odsto sudija radi dobro i časno svoj posao," rekla je Boljević.

Ona je rekla da je na konferenciji za novinare predsednik Republike Srbije, kada je najavio pooštravanje kaznene politike za najteža krivična dela, rekao da sudije u prevelikom broju slučajeva izriču kazne blizu zakonskog minimuma i da ih ublažavaju.

"Pozdravljajući policijsku akciju od prethodnog dana u kojoj je po rečima ministra Nebojše Stefanovića, primenjen 'preventivan pritvor', predsednik je praktično izrazio očekivanje od sudija da to lišenje slobode produžavaju, iako je i sam ministar izjavio da ni policija baš nije raspolagala nekim konkretnim dokazima u tim slučajevima", ukazala je Boljević.

Ona je navela i da nigde ne postoji zakonom propisan rok da se krivični predmeti moraju završiti za 12 meseci.

"Po prirodi stvari, suđenja će trajati kraće, u onoj meri u kojoj budu obezbeđeni bolji uslovi. Reč je pre svega o potrebi da sudije nemaju u radu preveliki broj predmeta, da postoji dovoljan broj slobodnih sudnica, kao i slobodnih sudija članova veća, da u jednom slučaju ne budu optuženo po više desetina okrivljenih, ali i da dokazi budu odgovarajućeg kvaliteta", navela je Boljević.

Boljević je rekla da je kaznena politika već pooštrena reformom 2008-2010. godine, kada je za trgovinu narkoticima bila propisana minimalna kazna zatvora od tri godine i isključena mogućnost ublažavanja kazne, ali da se broj tih krivičnih dela nije smanjio.

"U tom smislu nije iznet tačan podatak da se za ta dela ublažavaju kazne, jer to po zakonu nije moguće. Pri tome, pooštravanje kazni koje bi se odnosilo na uživaoce narkotika, dakle ne i na one koji drogu prave ili je prodaju naveliko ne bi bila odgovarajuća mera, jer je reč o zavisnicima na čiju bolest se mora reagovati drugim merama društvene i zdravstvene zaštite", ocenila je ona.

Dodala je da je praksa propisivanja sudijama dužine zatvorske kazne koju treba da izreknu izvršiocima krivičnih dela, pre nekoliko godina proglašena neustavnom u SAD.

"Istorijski je poznato da rigorozno kažnjavanje nije odgovarajuće sredstvo u borbi protiv kriminala", ocenila je Boljević i navela da evropske države koje imaju doživotnu kaznu zatvora imaju i uslovni otpust, što doživotnu kaznu zatvora pretvara u kaznu od 25 godina.

Prema njenim rečima, neophodna je stručna rasprava o rešenjima koja su najavljena, odnosno da predstavnici vlasti razgovaraju sa sudijama, tužiocima, profesorima krivičnog i procesnog prava i kriminolozima, koji izučavaju uzroke kriminala i efekte primenjenih sankcija.

"Zahtev za stručnom raspravom ne može se povezivati sa pogodovanjem kriminalu. Stručna rasprava je neophodna da bi se došlo do najboljih rešenja", ukazala je ona.

Boljević je ukazala da analizu izrečenih krivičnih sankcija prvenstveno treba da vrši najviši sud u zemlji Vrhovni kasacioni sud, jer "drugi organi ne raspolažu stručnim znanjem za to, niti imaju sveobuhvatan uvid, kao što to ima Vrhovni kasacioni sud".

"Ukoliko takve podatke daju policajci ili tužioci, njih treba uzimati sa rezervom upravo iz navedenih razloga, pri čemu su tužioci još i samo jedna od strana u postupku zainteresovana da u njemu uspe", smatra Boljević.

Izvor: Vebsajt CEPRIS i Beta, 15.01.2019.
Naslov: Redakcija