Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

UREDBA O ODREĐIVANJU KRITERIJUMA ZA DODELU PODSTICAJA RADI PRIVLAČENJA DIREKTNIH ULAGANJA: Uredba stupila na snagu 19. januara 2019. godine. Podsticaji za otvaranje novih radnih mesta od 4.000 do 7.000 evra po radniku


Za subvencije za novootvorena radna mesta planirano je u budžetu za ovu godinu 15 milijardi dinara, što je oko 2,5 milijardi dinara više nego prošle godine i najviše u poslednjih dvanaest godina od kada su patentirane. Ipak, napravljen je zaokret i ova vrsta podsticaja dodeljivaće se ubuduće prevashodno za zapošljavanje radnika u fabrikama, a delom i za sektor informaciono-komunikacionih tehnologija.

Za razliku od prošle godine, kada su uz proizvodni sektor subvencionisane i oblasti usluga međunarodne trgovine i hotelskog smeštaja, ove godine toga više nema. Kako u Ministarstvu privrede kažu, ove uredbe su razdvojene, a doneće se nove za prehrambenu industriju.

Uredbom o određivanju kriterijuma za dodelu podsticaja radi privlačenja direktnih ulaganja ("Sl. glasnik RS", br. 1/2019), koju je Vlada Republike Srbije nedavno usvojila, predviđeno je da, osim za otvaranje novih radnih mesta u proizvodnji, podsticaji mogu biti dodeljeni i za usluge servisnih centara i podršku poslovnim operacijama. To su, kako je objašnjeno, usluge koje se putem informaciono-komunikacionih tehnologija pružaju prevashodno korisnicima van teritorije Republike Srbije. Da bi se dobio podsticaj minimalna vrednost investicije treba da bude 150.000 evra i da se zaposli 15 novih radnika na neodređeno vreme.

U pogledu visine podsticaja za proizvodni sektor ništa nije promenjeno u odnosu na 2018. godinu. Investitorima koji ulažu u najrazvijenije sredine, kao što su Beograd, Novi Sad, Kragujevac, Niš, Subotica, Užice ili Čačak, sleduje 3.000 evra po radnom mestu. Uslov je da ulože 500.000 evra u proizvodnju i zaposle 50 ljudi.

Onima koji započnu proizvodnju u Apatinu, Aranđelovcu, Arilju, Bečeju, Gornjem Milanovcu, Pirotu, Kruševcu, Šapcu, odnosno gradovima koji se svrstavaju u drugu grupu razvijenosti, sleduju 4.000 evra po otvorenom radnom mestu. Potrebno je da investiraju 400.000 evra i zaposle najmanje 40 ljudi.

Investitori koji otvaraju fabrike u gradovima koji se nalaze u trećoj grupi razvijenosti, kao što su Bajina Bašta, Žabalj, Žitište, Ivanjica, Kraljevo, Loznica, Novi Pazar ili Novi Bečej, dobijaju subvencije u iznosu od 5.000 evra ako investiraju 300.000 evra i otvore najmanje 30 radnih mesta.

Gradovi i opštine koji su razvrstani u četvrtu grupu razvijenosti, među koje spadaju Aleksinac, Brus, Blace, Vlasotince, Dimitrovgrad, Ljig ili Nova Varoš, investitorima donose 6.000 evra po otvorenom radnom mestu. Uslov je da investiraju najmanje 200.000 evra i otvore 20 radnih mesta.

Najviše novca, 7.000 evra po novozaposlenom, dobijaju privrednici koji ulažu u devastirana područja kao što su Babušnica, Bela Palanka, Bujanovac, Vladičin Han, Lebane, Trgovište, Tutin. Od investitora se očekuje da ulože 100.000 evra i zaposle 10 ljudi.

Međutim, podsticaji za opravdane troškove ulaganja u osnovna sredstva smanjeni su za 10 odsto. Tako se, na primer, korisniku subvencija koji realizuje investicioni projekat u jedinici lokalne samouprave koja je razvrstana u prvu grupu razvijenosti može odobriti povećanje iznosa novca za 10 odsto, a u 2018. godini taj iznos bio je 20 odsto. I tako redom za svaku grupu opština.

Korisnik subvencija dužan je da za realizaciju investicionog projekta obezbedi učešće od najmanje 25 odsto opravdanih troškova od sopstvenog novca ili iz drugih izvora, koji ne sadrže državnu pomoć. Uslov je da se direktno ulaganje održi na istoj lokaciji najmanje pet godina posle realizacije investicionog projekta za velika privredna društva, ili najmanje tri godine za mala i srednja privredna društva. Kao i da se dostignuti broj zaposlenih ne smanjuje pet godina za velika privredna društva i tri godine za mala.

Uredbom je precizirano da se novac ne može dodeliti za realizaciju investicionih projekata u sektoru saobraćaja, razvoja softvera, osim ako nije u funkciji unapređenja proizvoda, proizvodnog procesa ili pružanja usluga servisnih centara, ugostiteljstva, igara na sreću, trgovine, proizvodnje sintetičkih vlakana, uglja i čelika, rudarstva, duvana...

Subvencije ne mogu da dobiju privredna društva u teškoćama, koja imaju dospele, a neizmirene obaveze po osnovu poreza. Zabrana se odnosi i na preduzeća u kojima Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave ima učešće u vlasništvu.

Prema podacima Razvojne agencije Srbije od 2007. godine privučeno je 22,8 milijardi evra stranih direktnih investicija. Najviše ih je bilo 2011. godine – čak 3,5 milijardi evra, dok su 2017. godine iznosile 2,4 milijarde evra. U prvih šest meseci 2018. iznosile su 1,4 milijarde evra.

Najviše je investirano u automobilsku industriju (16,4 odsto), industriju hrane, pića i poljoprivredu (11,1 odsto), tekstil i obuću (9,4 odsto)...

Narodna skupština Republike Srbije usvojila je krajem prošle godine Zakon o izmenama i dopunama Zakona o ulaganjima ("Sl. glasnik RS", br. 95/2018), u kome je naglašena jednakost domaćih ili stranih, fizičkih ili pravnih lica koja se mogu pojaviti kao ulagači. Domaći i strani ulagači izjednačeni su u pogledu prava na oslobođenje od carinskih i drugih dažbina prilikom investiranja.

Izvor: Vebsajt Politika, Marijana Avakumović, 15.01.2019.
Naslov: Redakcija